Foto: Aleksandar Stošić/IrskaKada je irski premijer, ili na zvaničnom irskom jeziku Tišok (Taoiseach), Sajmon Haris sedmog ovog meseca raspisao dugo očekivane parlamentarne izbore izgledalo je da će biračko telo produžiti mandat stabilnoj trojnoj koaliciji koja je u sadašnjem formatu vladala ostrvom tokom poslednje četiri godine.
Dve partije umerenog desnog centra, Fine Gael i Fianna Fail, potpomognute malom Partijom Zelenih iznele su post-kovid 19 krizu maltene neokrnjeno, prolazile kroz sumornu globalnu političku svakodnevnicu bez preteranog saplitanja.
Nasuprot njima, sa leve strane političkog spektra vrebala je Šin Fejn (Sinn Fein), najveća opoziciona partija, koja je dugo i bila najpopularnija među biračima.
Ipak, breme prošlosti bilo je preteško za stranku koja je nekada važila za političko krilo zloglasne Irske Oslobodilačke Armije (IRA), pa se dogodilo da je usled nekoliko manjih afera koje su sa stanovišta političkog marekitinga izgledala vrlo loše procesuirane, učinile da u ovu kampanju uđe sa jedva 13 odsto podrške.
Na tri nedelje uoči izbora dve partije na vlasti bile su na domak 50 odsto popularnosti. Jedini upitnik koji se postavljao pred analitičare bio je da li će Zelene u novom ciklusu zameniti Laburisti ili Socijal-demokrate, dve male partije levice, neki bi rekli političke sestre bliznakinje.
Nijedna od preostalih manjih stranaka ne očekuje se da će premašiti pet odsto, dok bi nezavisni kandidati trebalo da prikupe oko 21 odsto glasova, ali to su tzv. razbacani glasovi pojedinaca koji ne predstavljaju značajniji politički faktor.
Međutim, samo dan uoči izbora, izborna utakmica je doživela neobični zaokret, tako da Irska ulazi u foto-finiš u kojem je razlika između tri najsnažnije partije u domenu statističke greške. Barem nam na to ukazuju poslednje ankete javnog mnjenja.
Fianna Fail na čelu sa Mihalom Martinom, prekaljenim političarem starog kova drži vođstvo sa 22 odsto glasove.
Šin Fejn je prati u stopu sa 21 odsto, dok je Fine Gael doživela težak pad za šest procenta u odnosu na prethodnu nedelju, te je u ovom trenutku podržava 19 procenata glasača.
Do ovakvog zaokreta došlo je tokom prethodnog vikenda posle nekarakterističnog propusta Sajmona Harisa.
Tridesetosmogodišnji tišok i lider FG je imao neprijatno iskustvo u jednom supermarketu, gde je vodio svoju kampanju, kada je jedna žena iznela zabrinutost za stanje u sektoruu kojem je zaposlena na šta se Haris nije snašao i trapavo pokušao da je se nekako reši.
Na snimku koji je ubrzo postao viralan, Šarlot Falon, radnica koja se bavi negom osoba sa invaliditetom, optužila je Harisa da nije uradio „ništa“ za njen sektor u budžetu, dodajući da „ne vidi“ da će biti stvarnih promena ako on ponovo dođe na vlast.
Haris je nespretno odbacio njenu zabrinutost, nekoliko puta ju je prekinuo, a kada je video da ne može da se izvuče, pružio joj je ruku, okrenuo se i krenuo da odlazi.
„Hajde, rukuj se samnom pred kamerama i pravi se pametan!“, revoltirano je odgovorila Falon, a već do nedelje uveče ovaj snimak je videlo blizu tri miliona ljudi preko društvenih mreža.
Fine Gael leader Simon Harris was approached during a canvass this evening by a woman who says she is a carer, and who said she believes the Government has „done nothing for us“ | follow live: https://t.co/eUoCK3Qb5Y pic.twitter.com/MXiN9b60Ke
— RTÉ News (@rtenews) November 22, 2024
U utorak, Irish Times je objavio da je FG pala na 19 odsto podrške, što Harisu dramatično umanjuje šanse da bude lider buduće irske vlade.
Iako je ekonomska situacija u zemlji u ovom trenutku gotovo idealna – sa stepenom nezaposlenosti kakav se samo može poželeti – od četiri odsto, što znači da ne radi samo onaj ko ne želi – irsko društvo izgleda duboko nezadovoljno.
Ugledni dablinski komentator Fintan O’Tul kaže da bi se trenutno stanje Irske najbolje moglo opisati kao „sramota od bogatstva“. Zemlja koja je dugo bila jedna od najsiromašnijih u zapadnoj Evropi sada ima obilje javnog i privatnog bogatstva, a ekonomija joj je otvorena prema svetu. Ali, ljudi ne glasaju za statistiku, smatra O’Tul.
„Ekonomija koja je najvažnija je ona svakodnevnog života, a saznanje da zemlja dobro stoji može još više razljutiti birače ako osećaju da nešto propuštaju“, pa otud i nesklad između makroekonomske stabilnosti i mikro ekonomije nezadovojnog pojedinca.
Glavni razlog tome su visoki troškovi života koji i dalje predstavljaju ključnu brigu birača. Vlada je pre samo mesec dana donela vrlo darežljivi budžet od 10,5 milijardi evra koji bi svojom prirodom možda ublažio teškoće da nisu hronične.
Lideri FF i FG su potpuno svesni da visoki troškovi života donose ozbiljnu pretnju strankama na vlasti, pogotovo ako se uzmu u obzir, čak i za irske uslove, astronomske cene rentiranja nekretnina.
Najveći gubitnici u ovom trenutku su mladi kojima su šanse za kupovinu kuće ili stana veoma male i koji, nemajući drugog izbora, ostaju da žive sa roditeljima.
Ovakve okolnosti idu na ruku Šin Fejnu koji su pokušavali na sve načine, agresivnom kampanjom, da privuku na svoju stranu glasače između 18 i 35 godina starosti.
U tome su prilično uspeli, jer upravo u toj grupi oni ubedljivo vode obećavajuči najmlađim biračima fleksibilnije uslove za podizanje kredita i lakše uslove zapošljavanja, pogotovo kod tek završenih diplomaca.
Mari Lou Mekdonald, liderka Šin Fejna, je snažno angažovana u ideji da rebrendira stanku od kako je zamenila na čelu republikanskog levičarskog nacionalistu Gerija Adamsa 2018.
Njegova kontroverzna politička aura bila je kamen oko vrata partiji, pa je i promena na čelu posle 34 godine, predstavljalo dvostruku politčku poruku; prvo da se fokus političkog delovanja Šin Fejna sa Severne Irske prebacuje na Republiku Irsku.
I drugo, da se sa dolaskom žene na čelo jedne izrazito muške organizacije imidž stranke menja, pa tako i politički fokus prelazi na domen socijalne politike.
U periodu između dva izborna ciklusa delovalo je da Šin Fejn sa Mekdonaldovom na čelu bio pun pogodak, pogotovo kada se stranka popela na oko 35 odsto popularnosti.
Međutim, uporno insistiranje na euroskpeticizmu, odbacivanju principa liberalnog tržišta i koketiranje u anti-emigrantskoj politici sa ultradesnicom, koja je potpuno preuzela dominaciju na društvenim mrežama, učinili su da popularnost dramatično opadne.
Vidljivo je da, kako se podiže starosna granica javnog menja, da se tas pomera na stranu umerenih stranaka desnog centra koje predstavljaju nekada veliki rivali Fianna Fail i Fine Gael.
Analitičari, poput uglednog ekonomskog novinara Dejvida Mekvilijamsa to objašnjavaju činjencom da građani iznad svega žele stabilnost.
To je nešto što sa ove dve partije na čelu, u ovom trenutku daje stabilnost, posebno u kontekstu dolaska na vlast Donalda Tramp na čelo SAD.
Tramp je, naime, najavio povlačenje najvećih američkih kompanija iz Irske, što bi bio udarac na ekonomiju zemlje bez presedana. Irska, decenijama sprovodi tvrdu politiku korporartivne takse od 12,5 odsto što je daleko manje od ostatke zemalja članica EU čime privlači inostrani kapital, čime pune oko 20 odsto ukupnog budžeta.
U slučaju najavljenog povlačenja komapnija iz Irske, ekonomski komentatori su saglasni, to bi ostavilo katrastrofalne posledice po ekonomiju zemlje i da bi u tom scenariju sigurnija varijanta bila da vladom upravlja i dalje koalicija desnog centra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
