Irska zadržava "čvrst stav" o pregovorima sa EU

Kako piše Gardijan, smatra se da je Irska glavni kamen spoticanja za nastavak pregovora o budućim trgovinskim odnosima sa EU na samitu koji će biti održan u decembru, pošto je irska vlada izrazila neslaganje sa mogućnostima koje su do sada ponuđene kao rešenje da bi se sprečilo stvaranje takozvane tvrde granice.

Irski premijer Leo Vardakar je rekao da želi pismenu garanciju da neće biti tvrde granice, za šta Dablin smatra da može da bude postignuto samo tako što bi region ostao u okviru jedinstvenog tržišta i carinske unije. Međutim, Foks kaže da to ne dolazi u obzir. „Ne želimo da tamo bude tvrda granica, ali Velika Britanija će napustiti carinsku uniju i jedinstveno tržište“, rekao je on za Skaj njuz.

Prema njegovim rečima, Britanija je uvek uspevala da napravi posebne aranžmane sa Irskom koji mogu da budu deo konačnog sporazuma, ali neophodno je da postoji jasan dogovor o budućim trgovinskim odnosima sa EU pre nego što pitanje granice bude rešeno. „Mi smo uvek pravili ustupke Irskoj, bilo da je u pitanju pravo na glasanje ili pravo na boravak u Britaniji, uvek smo prihvatali određenu asimetriju, kao i to da ćemo morati da budemo deo bilo kakvog sporazuma do kojeg dođemo sa Evropskom unijom. Ali ne možemo da dođemo do konačnog rešenja irskog pitanja sve dok ne budemo znali kakav će na kraju taj sporazum biti. Bilo bi najbolje da do toga dođe što pre, ali sada smo u poziciji da EU još uvek to ne želi“, rekao je Foks. On smatra da je Evropska komisija „opsednuta konceptom još bliskijeg jedinstva“ i da bi trebalo da stavi ekonomske razloge na prvo mesto. „Mislim da ovo treba da bude ekonomski Bregzit, a ne politički“, kaže Foks.

Foks je ovo izjavio nakon što je irski evropski komesar Fil Hogan za Obzerver rekao da će Irska „do kraja ostati pri svom čvrstom stavu“ o vetu na trgovinske pregovore ukoliko prethodno ne bude rešeno pitanje granice. EU je saopštila da, pre početka pregovora između Brisela i Londona o budućim odnosima, mora biti postignut „dovoljan napredak“ po pitanju granice Irske i Velike Britanije. EU je britanskoj premijerki Terezi Mej dala rok do 4. decembra da, ukoliko lideri bloka podrže početak pregovora o trgovini, iznese predloge po različitim pitanjima, uključujući i granicu, nacrt zakona za Bregzit i prava evropskih državljana. Hogan je optužio pojedine članove britanske vlade da „slepo veruju“ da će nakon Bregzita biti postignut sveobuhvatan sporazum o slobodnoj trgovini. „Ukoliko Britanija ili Severna Irska ostanu u carinskoj uniji EU, ili još bolje na jedinstvenom tržištu, neće postojati pitanje granice. To je veoma jednostavna činjenica. U tim okolnostima, regulative sa obe strane granice bi ostale iste i bilo bi moguće postojanje takozvane nevidljive granične linije“, kaže Hogan.

Britanski ministar finansija u senci, član Laburističke stranke, DŽon Mekdonel, kaže da ga brinu Foksovi komentari za koje smatra da bi mogli da ugroze pregovore pred predstojeći samit EU. „Glavna stvar do koje ne želimo da dođe je da bilo koji napredak bude ugrožen, zbog toga što nam je svaki napredak neophodan da bi bilo moguće da dođemo do zadovoljavajućih pregovora o trgovini. Zbog toga se nadam da London nije odobrio to što je on izjavio“, rekao je Mekdonel. NJegov kolega iz stranke, državni sekretar u senci za međunarodnu trgovinu Beri Gardiner je za Bi-Bi-Si rekao da laburisti nisu isključili mogućnost ostanka na jedinstvenom tržištu i stvaranje nove carinske unije sa EU, ali i da odluka nije na njima. „To nije na nama i bilo bi neozbiljno kada bi opozicija istupila i rekla – to je rešenje, s obzirom da mi ne sedimo za stolom za kojim se odvijaju pregovori. Da sedimo za tim stolom, tada bismo mogli i da raspravljamo o tome“, rekao je Gardiner. 

Britanija pretrpela gubitke od 350 milijardi evra

Evropske banke povukle su iz aktiva Velike Britanije sumu od 350 milijardi evra od juna 2016. godine, kada je održan referendum o izlazu zemlje iz EU, do juna 2017. godine, piše Fajnenšel tajms pozivajući se na zvaničnu statistiku Evropske unije. Stručnjaci povezuju povlačenje imovine sa strahom od mogućih gubitaka zbog Bregzita i očekuju da će se ovaj trend nastaviti do marta 2019. godine, kada Velika Britanija napušta EU. Jedna trećina evropskih finansijskih institucija smatra da je glavni uzrok zabrinutosti neizvesnost zbog mogućih promena u pravnim normama kojima se regulišu finansijski ugovori, zaštita podataka i izvršenja sudskih odluka, do čega može da dođe ukoliko Britanija izađe iz EU bez novog sporazuma.