Ishitren zaključak Zapada da je svet na njegovoj strani, mnogo je uzdržanih država

Jedan od najčešćih komentara koji se trenutno čuje u Vašingtonu je da je Rusija sada globalno izolovana – pri čemu je Kina glavni prevrtljivac. Amerika rizikuje da je zavedu sopstveni odnosi s javnošću. Reakcija sveta na invaziju na Ukrajinu je daleko složenija od toga. Od 24. februara, Zapad je podstaknut da demonstrira više jedinstva nego što je godinama unazad.

Ipak, većina sveta se drži po strani i čeka da vidi kako će se situacija odvijati, piše kolumnista Fajnenšel Tajmsa i autor knjige „Amerika u godinama pada“ Edvard Lus, a prenose podgoričke Vijesti u tekstu ishitren zakljucak zapada da je svijet na njegovoj strani. objavljenom u FT.

UN kao obmanjujuće merilo

Ovo nije prvi put da je Zapad pogrešno protumačio sopstveno jedinstvo kao globalni konsenzus. Jedno obmanjujuće merilo je situacija u Ujedinjenim nacijama. Na glasanju u toj organizaciji ranije ovog mjeseca, 141 od 193 države članice su osudile flagrantno kršenje međunarodnog prava od strane Vladimira Putina. Međutim, njih 35 koje su bile uzdržane, čine skoro polovinu svetske populacije. Među njima su Kina, Indija, Vijetnam, Irak i Južna Afrika. Ako se njima dodaju one koju su bile na strani Rusije, to je više od polovine.

Štaviše, mnoge od onih koje su nominalno protiv Rusije, tvrde pazar. Saudijska Arabija razmatra zahtev Kine da joj u juanima plaća za naftu. To bi pomoglo da potkopa moć dolara. I Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su se oglušili o pozive Džoa Bajdena ovog meseca da pojačaju proizvodnju nafte, što je retko ignorisanje američkog predsednika.

UAE su prošlog meseca bili domaćin zvanične posete Bašara al Asada, sirijskog diktatora i Putinovog bliskog saveznika, kojeg SAD s pravom smatraju otpadnikom. Jedan od motiva UAE za rehabilitovanje Asada je taj što Bajden vrši pritisak za oživljavanje nuklearnog sporazuma sa Iranom, od kojeg strepe u regionu, što bi povećalo zalihe nafte na globalnom tržištu. Čak i Izrael, možda najbliži prijatelj Amerike, oprezno balansira. Premijer Naftali Benet, koji se našao u ulozi posrednika između Rusije i Ukrajine, upadljivo je nepristrasan.

Svako voli pobednika

Sve ovo će se možda promeniti za nekoliko meseci ako Ukrajina nastavi da ponižava Rusiju, a Zapad uspe da održi jedinstvo. Svako voli pobednika a države koje ne žele da rizikuju, vjerovatno bi se ponovo priklonile Zapadu. Veće države koje su uzdržane, poput Indije, koja je učetvorostručila uvoz nafte iz Rusije uz popust u odnosu na ovo doba prošle godine, prilagodile bi svoj stav, što izaziva teskobu u Vašingtonu. Međutim, oklevanje sveta je razlog da se Bajden i Evropa dobro zamisle.

Jedan od znakova upozorenja je uobičajena tendencija Zapada da polaže pravo na moralno liderstvo. To stvara tri problema. Prvo, to je licemjerno. Američko javno mnjenje nije pridavalo veliku pažnju jezivom krvoproliću u Siriji, za koje je Asad glavni krivac. Iako je Nemačka primila milion izbeglica 2015, većina ostatka Zapada nije slijedila njen primjer. Britanija i SAD su primile manje od 50.000 Sirijaca. Ono što Rusija radi u Ukrajini je varvarstvo. Ali, nije jedina. Mnogi u muslimanskom svetu, naročito, misle da Amerika primenjuje dvostruke standarde. Hiljade civila su stradale u Iraku i Avganistanu od američke municije, iako nisu namerno gađani (za razliku od Ukrajine).

Drugo, Zapad brzopleto pretpostavlja da su njegove vrednosti univerzalne. SAD su ove nedelje proglasile genocidom nasilje vojske Mjanmara nad manjinskim Rohindžama. Iako je Mjanmar, za razliku od Ukrajine, u susedstvu Indije, Narendra Modi, indijski hinduistički nacionalistički premijer, uložio je samo simboličan protest. Na njega je nesumnjivo uticala činjenica da su Rohindže muslimani. Indija je primila samo mali dio izbeglica. I to uprkos činjenici da je Indija demokratija, za razliku od Kine.

Treće, većina sveta negoduje zbog zapadnih sankcija. Sa izuzetkom izvoza goriva u Evropu, Zapad se uveliko odvojio od Rusije za mesec. To je izvedeno na zadivljujući način. Međutim, to je takođe podsetilo druge na sposobnost Zapada da kazni one sa kojima se ne slaže. U ovom slučaju, veoma je teško tvrditi da Zapad nije u pravu. Putin ne samo da predstavlja smrtnu pretnju za demokratske vrednosti, nego takođe veliča zakon džungle. Nije ni čudo što je toliko manjih država osudilo Rusiju u UN.

Odgovor zapadne javnosti na Putinovo varvarstvo je za divljenje. Međutim, on je neizbežno selektivan. Što pre zapadne vlade shvate kako ih vide veliki delovi sveta, to će biti sposobnije da sprovode delotvornu diplomatiju.