Šta će odlučiti ishod izbora u SAD?

Iako su izbori u prošlosti imali tesne rezultate – pobeda Džordža V. Buša nad Alom Gorom 2000. godine svela se na nekoliko stotina glasova na Floridi –  postojao je osećaj u kojem pravcu se trka naginjala poslednjih dana.

Taj osećaj je ponekad pogrešan, kao što je bio slučaj 2016. Te godine je snaga Hilari Klinton u izbornim anketama bila precenjena i u njima nisu otkrivena kretanja na samom kraju, koja su išla u korist Donaldu Trampu.

Ovog puta, međutim, strelice su usmerene u različitim pravcima. U svakom slučaju niko ne može da da ozbiljne prognoze.

Većina finalnih anketa ima greške na marginama, kako na nacionalnom nivou, tako i u sedam „kolebljivih“ država koje će odlučivati o izborima.

Samo na osnovu statistike i veličine uzorka se može zaključiti da bi bilo koji kandidat mogao da vodi.

Upravo ta neizvesnost muči i političke stručnjake i stratege kampanje.

Glavni proseci izbornih anketa i modeli prognoziranja kojima se oni interpretiraju pokazuju da je ovo trka s „bacanjem novčića“.

To što je ishod ovih izbora neizvestan ne znači da krajnji rezultat neće biti definitivan – pomeranje od nekoliko procentnih poena u bilo kom smeru i kandidat bi mogao da odnese pobedu u svim „kolebljivim“ državama.

Ako su modeli o odzivu birača pogrešni i više žena izađe na birališta ili više stanovnika ruralnih područja i više nezadovoljnih mladih birača, to bi moglo značajno da promeni krajnje rezultate.

Takođe bi moglo da bude iznenađenja i među ključnim demografskim grupama.

Hoće li Tramp zaista uticati na mlade Afroamerikance i Latinoamerikance kako je njegov izborni tabor prognozirao? Hoće li Haris pridobiti podršku žena iz predgrađa koje su tradicionalno za republikance, kako se njen izborni tabor nada? Hoće li se stariji birači koji izlaze na sve izbore i imaju tendenciju da naginju udesno premestiti u kolonu demokrata?

Možda ćemo čim ovi izbori budu iza nas konačno moći da ukažemo na razlog zašto je jedan od pobedničkih kandidata pobedio.

Možda će, gledano unazad, odgovor biti očigledan. Ali svako ko kaže da sada zna šta će biti na kraju vara i vas i sebe.

U većini američkih država je ishod predsedničkih izbora sve samo ne izvestan. Međutim, ima sedam ključnih „kolebljivih“ država koje će biti odlučujuće za izborni rezultat.

Ali, nisu sve „kolebljive“ države jednake. Svaki kandidat ima „zid” od tri države koji nudi najdirektniji put do Bele kuće.

Takozvani „plavi“ zid Kamale Haris, nazvan po boji Demokratske stranke, proteže se preko Pensilvanije, Mičigena i Viskonsina u regionu Velikih jezera. Bio je tema mnogih političkih debata od 2016. godine, kada je Tramp odneo tesnu pobedu u sve tri tradicionalno demokratske države na svom putu do izbornog trijumfa.

Džo Bajden je povratio ove države 2020. Ako Haris može da ih zadrži, ne treba joj nijedna druga “kolebljiva“ država sve dok pobeđuje i u kongresnom okrugu u Nebraski (koji ima malo drugačiji sistem u načinu na koji dodeljuje glasove svog Elektorskog koledža ).

To objašnjava zašto je većinu svog vremena provela u ovim državama “plavog zida” tokom poslednjeg dela kampanje, pri čemu je po ceo dan bila na terenu u svakoj od njh.

U ponedeljak uveče je održala svoj poslednji miting u Filadelfiji, Pensilvanija, na vrhu od 72 stepenika koji vode do gradskog Muzeja umetnosti, na koje se izmišljeni bokser Roki, koga igra Silvester Stalone, popeo u istoimenom filmu – pre nego što je tesno izgubio od svog protivnika Apola Krida.

Trampov „crveni zid“ nalazi se duž istočne granice SAD. O njemu se manje priča, ali je podjednako važan za njegov uspeh na izborima.

Počinje u Pensilvaniji, ali se proteže na jug do Severne Karoline i Džordžije. Ako dobije podršku ovih država, pobediće za dva elektorska glasa, bez obzira na to kako budu glasale druge „kolebljive“ države.

To objašnjava zašto je organizovao pet skupova u Severnoj Karolini samo u poslednjih nedelju dana.

Tačka preklapanja na svakom od ovih zidova je, naravno, Pensilvanija – najveća izborna nagrada na bojnom polju. Njen nadimak, država „završni kamen“ (Keystone), nikada nije bio prikladniji.