„Ishod rata u Ukrajini zavisi od toga, a matematika ide u prilog jednoj strani“: CNN imao uvid u procene obaveštajnih službi

CNN piše da Rusija proizvodi oko 250.000 artiljerijske municije mesečno, ili oko tri miliona godišnje, procene su obaveštajnih službi NATO-a o ruskoj odbrambenoj proizvodnji u koje je CNN imao uvid, i ocene izvora upoznatih sa naporima Zapada da naoruža Ukrajinu.

Zajedno, SAD i Evropa imaju kapacitet da generišu samo oko 1,2 miliona municije godišnje za slanje u Kijev, rekao je za CNN visoki evropski obaveštajni zvaničnik.

Američka vojska je postavila cilj da proizvodi 100.000 artiljerija mesečno do kraja 2025. — manje od polovine ruske mesečne proizvodnje — a čak je i taj broj sada nedostižan sa 60 milijardi dolara ukrajinskog finansiranja koje je zaustavljeno u Kongresu, kazao je novinarima viši Vojni zvaničnik prošle nedelje.

„Ono u čemu se sada nalazimo je proizvodni rat“, rekao je visoki zvaničnik NATO-a za CNN. „Ishod u Ukrajini zavisi od toga koliko je svaka strana opremljena da vodi ovaj rat“.

Zvaničnici kažu da Rusija trenutno ispaljuje oko 10.000 granata dnevno, u poređenju sa samo 2.000 dnevno sa ukrajinske strane. Odnos je još lošiji na nekim mestima duž fronta, kaže jedan evropski obaveštajni zvaničnik.

Nedostatak dolazi u možda najopasnijem trenutku za ukrajinske ratne napore od kada je Rusija prvi put umarširala na Kijev u februaru 2022.

Ponestaje američki novac za naoružavanje Ukrajine a republikanska opozicija u Kongresu je praktično zaustavila dalje izdvajanje.

U međuvremenu, Rusija je nedavno zauzela ukrajinski grad Avdijevku i smatra se da ima inicijativu na bojnom polju. Ukrajina se bori ne samo sa nedostatkom municije, već i sa sve većim nedostatkom ljudstva na linijama fronta.

SAD i njeni saveznici su Ukrajini dali niz veoma sofisticiranih sistema, uključujući tenk M-1 Abrams i, uskoro, borbene avione F-16.

Ali vojni analitičari kažu da će rat verovatno biti dobijen ili izgubljen na osnovu toga ko ispali najviše artiljerijskih granata.

„Pitanje broj jedan koje trenutno posmatramo je municija“, rekao je zvaničnik NATO-a. „To su te artiljerijske granate, jer tu Rusija zaista (stvarno) stvara značajnu prednost u proizvodnji i stvara značajnu prednost na bojnom polju.

Ruska ratna mašina u „punoj opremi“

Rusija upravlja artiljerijskim fabrikama „24/7“ u smenama od 12 sati, rekao je zvaničnik NATO-a. Oko 3,5 miliona Rusa sada radi u sektoru odbrane, u odnosu na negde između 2 i 2,5 miliona pre rata.

Rusija takođe uvozi municiju: Iran je prošle godine poslao najmanje 300.000 artiljerijskih granata — „verovatno više od toga“, rekao je zvaničnik – a Severna Koreja je obezbedila najmanje 6.700 kontejnera municije sa milionima granata.

Rusija je „sve što ima stavila u igru“, rekao je obaveštajni zvaničnik. „Njihova ratna mašina radi u punoj opremi.“

Ipak sve to još nije dovoljno da zadovolji potrebe Rusije, kažu američki i zapadni zvaničnici, a zapadni obaveštajni zvaničnici ne očekuju da će Rusija u kratkom roku ostvariti velike dobitke na bojnom polju.

Takođe postoji ograničenje ruskog proizvodnog kapaciteta, kažu zvaničnici: ruske fabrike će verovatno dostići vrhunac negde u narednoj godini.

Ali to je i dalje daleko od onoga što SAD i Evropa proizvode za Ukrajinu – posebno bez dodatnog finansiranja iz SAD.

Konkurencija sa Putinovom ekonomijom

Evropske države pokušavaju da nadoknade nedostatak. Nemačka odbrambena kompanija objavila je prošlog meseca da planira da otvori fabriku municije u Ukrajini za koju je rekla da će proizvoditi stotine hiljada metaka kalibra 155 mm svake godine.

U Nemačkoj, ta ista kompanija je napravila novu fabriku za koju se očekuje da će na kraju proizvoditi oko 200.000 artiljerijskih granata godišnje.

Američki i zapadni zvaničnici insistiraju na tome da, iako je Rusija uspela da pokrene svoje fabričke linije, delom zato što ima prednost što je ekonomija kojom se upravlja pod kontrolom autokrate, kapitalističke zapadne zemlje će na kraju sustići i proizvoditi bolju opremu.

„Ako zaista možete da kontrolišete ekonomiju, onda verovatno možete da se krećete malo brže od drugih zemalja“, rekao je general-potpukovnik Stiven Bašam, zamenik komandanta američke evropske komande, u intervjuu za CNN prošle nedelje.

Dodao je da će „Zapad imati više održive moći“.

„Zapad upravo počinje da ubrzava izgradnju infrastrukture kako bi dodao kapacitete municije koje su potrebne“.

Dok je novac još tekao, američka vojska je proširila proizvodnju artiljerijskih granata u Pensilvaniji, Ajovi i Teksasu.

Obaveštajni zvaničnici veruju da nijedna strana nije spremna da u skorije vreme ostvari bilo kakav veliki dobitak, ali ukupna matematika ide u prilog Moskvi na duge staze — posebno ako se dodatna američka pomoć ne materijalizuje.

„Ne ide dobro, ali sve zavisi“, rekao je jedan izvor upoznat sa zapadnim obaveštajnim službama. „Ako se pomoć ponovo pokrene i dođe brzo, nije sve izgubljeno“.

Ciljanje na ukrajinsku proizvodnju oružja

Rusija je takođe nedavno ciljala ukrajinsku domaću odbrambenu proizvodnju svojim dalekometnim oružjem.

„Da smo o tome govorili prošle jeseni, pričali bismo o tome kako su gađali kritičnu infrastrukturu“, rekao je zvaničnik NATO-a.

„Sada ono što vidimo je ciljanje na kritičnu infrastrukturu, ali i dosta gađanja ukrajinske odbrambene industrijske baze“.

Prema rečima visokog zvaničnika NATO-a, Rusija svakog meseca proizvodi između 115 do 130 raketa dugog dometa i 300 do 350 jednosmernih dronova za napad na osnovu iranskog modela koji obezbeđuje Teheran.

Iako je pre rata Rusija u svom arsenalu imala zalihe od hiljade raketa dugog dometa, danas se kreće oko 700, rekao je zvaničnik.

Možda je najveći izazov za Rusiju proizvodnja tenkova i drugih oklopnih vozila. Mesečno proizvodi oko 125 rezervoara, ali velika većina su stariji modeli koji su renovirani.

Oko 86 odsto glavnih borbenih tenkova koje je Rusija proizvela 2023. godine je obnovljeno, rekao je zvaničnik NATO-a.

I iako Rusija ima oko 5.000 rezervoara u skladištu, „verovatno veliki procenat njih ne može biti obnovljen i dobar je samo za kanibalizaciju delova“, rekao je zvaničnik.

Moskva je izgubila najmanje 2.700 tenkova, što je više nego dvostruko više od ukupnog broja nego što je prvobitno raspoređeno u Ukrajini u februaru 2022, kada je invazija počela.

Ruska „transformisana“ ekonomija

Zvaničnici takođe pomno prate rusku ekonomiju u potrazi za znacima o tome kako interakcija između prenabijenog odbrambenog sektora, zapadnih sankcija i Putinovih napora da svoju ekonomiju opasne za rat utiče na sposobnost Rusije da održi sukob.

Rat je apsolutno „transformisao“ rusku ekonomiju, rekao je zvaničnik NATO-a, iz postsovjetskog perioda kada je nafta bila vodeći sektor. Sada je odbrana najveći sektor ruske ekonomije, a nafta to plaća.

To stvara neke dugoročne neravnoteže koje će verovatno biti problematične za Rusiju, ali za sada to funkcioniše, rekli su zvaničnik NATO-a i Bašam, zvaničnik američke Evropske komande.