Milan Jovanović: Iskander-M bi Srbiju pretvorio u Kubu na suvom

* Da li mislite da Moskva blefira i da li bi Sjedinjene Države ovo dozvolile?

U poslednje dve tri godine SAD su uz razumljive i opravdane primedbe “istolerisale” nabavljanje ruske vojne opreme, borbenih vozila BRDM 2 i raketnog sistema Pancir. Za tu nabavku Aleksandar Vučić je rekao kako su to “veoma važne taktičke stvari”.

Ali, s Iskanderom-M nije reč o taktici! Reč je o jednom od najubojitih raketnih sistema, koji može da koristiti i bojeve i nuklearne glave. Rusi su ga od početka opisivali kao “idealno sredstvo za izvođenje manjih nuklearnih udara duboko u Evropi”.

Razmeštanjem takvog sistema na svojoj teritoriji Srbija bi iz statusa kandidata za članstvo u EU i pozdanog člana u NATO Partnerstvu za Mir tranzitirala u stratešku pretnju za njih.

Da li bi to SAD dozvolile, taj dolazak Iskandera M na našu teritoriju, ili kako ne bi, ne znam, ali je izvesno da bi, po Srbiju, usledlile značajne, bolne i dalekosežne sankcije – i SAD i EU, pretvarajući je u Kubu na suvom.
Podsetio bih da je State Department još ranije bio pozvao Srbiju da odustane od kupovine naoružanja od Rusije i da bi to moglo dovesti do uvođenja sankcija po osnovu onog Zakona o suprotstavljanju američkim protivnicima kroz sankcije, tzv. CAATSA.

*Da li se zna na koji način Rusija uopšte doprema oružje u Srbiju?

Srbija je okružena članicama EU i NATO. Kad su stigla ona oklopna vozila Vučić je u leto 2019. kazao da su poštovane norme međunarodnog javnog prava, a da je to kako su i kuda došli – naša stvar.

Posle se ispostavilo da je oružje stiglo ruskim avionom leteći preko Bugarske, i da je isti u odlasku leteo preko Mađarske i Poljske. Bugari i Mađari su se posle pravdali da je u pitanju bio let civilnog transportera, koji je prevozio opremu, bez naznanaka koju, te da tada nisu prekršene uvedene sankcije Rusiji.

Zanimljivije je bilo da je direktorat civilnog vazduhoplovsta Srbije rekao kako ne raspolaže informacijom o tom letu civilnog transportnog aviona Ruske Federacije, da je bez podataka bila i Poljska, mada je taj let, koji je registovao Flightradar24, evidentirala Slovačka. Rumunija tada nije dozvolila transport Dunavom.

* „Odbrambena sposobnost Srbije poslednjih 200 godina umnogome zavisi od toga koliko brzo će Rusija reagovati na spoljašnje pretnje toj južnoslovenskoj državi“, kazala je nedavno Marija Zaharova, portparolka ruskog MIP. Šta nam time poručuje? I ko to preti Srbiji?

Ostavimo istoriju istoričarima, ali ta portaprolka uvek govori samo ono što joj kaže njen šef, i šefov šef. Ponekad se uz to ona baš potrudi i da to kaže na uvredljiv način, sa zavidnim rezultatima. Kao na primer posle susreta predsednika Vučića i Trampa prilikom potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.

*Možemo li reći da se Srbija opredelila za dva stuba spoljne politike – Rusija i Kina? I da li inicijativu Open Balkan, u tom smislu, možemo posmatrati kao način da se zamaskira stvarni ulazak u EU?

Radikalizacija političkih odnosa velikih sila navodi na pomisao da se bliži kraj Tadićevih doktrina s tri, pa četiri spoljnopolitička stuba. Niko Srbiji ne brani dobre odnose sa Rusijom i Kinom, ali oni ne mogu biti inkompatibilni sa proklamovanim strateškim opredeljenjem da jednog dana budemo članica EU.

U decembru smo u Njujorku, kad je Generalna skupština UN dopunjenom Rezolucijom osudila politički motivisane progone, torture i proizvoljna pritvaranja i hapšenja, vansudska ubistava, otmice i prisilne nestanke na okupiranom Krimu, glasali mimo EU.

I mimo svih naših suseda koji podržali tu rezoluciju. Iako smo mogli da se uzdžimo od glasanja mi smo baš odbarali da se svrstamo uz Rusiju. To su ovde prećutali svi, uključujući i najvatrenije branitelje ustavne prerambule.
No, ipak ima već dosta naznaka da će Srbiji u narednim danima biti potrebni ne samo diplomatska veština i znanje već i politička hrabrost i odvažnost.
Podsetio bih, opet, da je Open Balkan kreiran u Americi, prilikom posete Edija Rame toj zemlji. Zamišljen je ne kao suprotstavljanje članstvu u EU već premošćavanje zastoja u pregovaračkim procesima zemalja Z.Balkana sa EU. Otvoreni Balkan nije suprotan konačnom cilju, članstvu u EU, niti je može zameniti.

*Januš Bugajski u svom najnovijem pogledu za istraga.ba piše da dve simultane krize dolaze do vrhunca u regionu – unutar BiH i unutar Crne Gore, a mogu se poklopiti sa još jednom ruskom invazijom na Ukrajinu. Ruski zvaničnici, kako navodi, preko pouzdanih saveznika u Beogradu i Banjaluci pokreću nove ofanzive i podrivaju NATO. Mogu li Sjedinjene Države i EU da se izbore sa nekoliko istovremenih kriza?

Kad je reč o najnovijoj analizi Januša Bugajskog i Zapadnom Balkanu, siguran sam da se mnogima ovde, neće dopasti, ali i da se ne ističemo u monitoringu ruskih uticaja u Srbiji i regionu, koji idu u korist naše štete.
S druge strane, siguran sam kako su i Zapadni Balkan i Srbija pomenuti najmanje u jednom od onih 18 scenarija koje je Viktorija Nuland (podsekretarka SAD), prošlog meseca, pomenula u intervjuu za Fajnešal tajms, da postoje za slučaj eskalacije oko Ukrajine.

Neki su taj broj tumačili kao istančanost, a drugi kao nesnalaženje, zavisno od političkih stanovšta koje zastupaju. Na kraju uvek je u pitanju opredeljenje u Srbiji u onom smislu koji je nedavno naznačen u onom još uvek nezvaničnom dokumentu “Od krize do konvergencije”  koje su napisale dve uticajne američke OCD.