Ko su islamistički pobunjenici koji tvrde su srušili Asada?

Ofanzivu predvodi islamistička militantna grupa Hajat Tahrir al-Šam (HTS) – koja ima dugu istoriju u sirijskom sukobu.

HTS je osnovan pod drugim imenom, Jabhat al-Nusra, 2011. godine kao direktna podružnica Al-Kaide. U formiranju al-Nusre učestvovao je i ubijeni vođa Islamske države (ISIL) Abu Bakr al-Bagdadi. Pomenuta grupa smatrana je za jednu od najefikasnijih i najsmrtonosnijih grupa protiv predsednika Asada, piše Bi-Bi-Si, a prenosi Index.

Al-Nusra je bila vođena džihadističkom ideologijom, a ne željom za demokratizacijom Sirije. 2016. godine, njen vođa, Abu Mohamed al-Jolani, javno je prekinuo veze sa Al-Kaidom i raspustio Jabhat al-Nusru i osnovao novu organizaciju koja je uzela ime Haiat Tahrir al-Sham kada se spajala sa nekoliko drugih sličnih grupa godišnje.

U protekle četiri godine činilo se da je rat u Siriji praktično završen. Vladavina predsednika Bašara el Asada bila je neosporna u velikim gradovima zemlje, dok su neki drugi delovi Sirije bili van njegove direktne kontrole. Ovo uključuje oblasti sa većinskim Kurdima na istoku, koje su manje-više odvojene od sirijske državne kontrole od ranih godina sukoba.

Ipak, bilo je nekih relativno prigušenih nemira na jugu, gde je 2011. počela revolucija protiv Asadove vladavine. U ogromnoj sirijskoj pustinji, članovi grupe koja sebe naziva Islamska država i dalje predstavljaju bezbednosnu pretnju, posebno tokom sezone lova na tartufe kada ljudi putuju u tu oblast da bi pronašli veoma profitabilnu poslasticu.

A na severozapadu, provinciju Idlib drže militantne grupe koje su tamo oterane na vrhuncu rata. HTS, dominantna snaga u Idlibu, pokrenula je iznenadni napad na Alep.

Idlib je godinama bio bojno polje dok snage sirijske vlade pokušavaju da povrate kontrolu. Međutim, prekid vatre iz 2020. uz posredovanje Rusije, dugog ključnog Asadovog saveznika, i Turske, koja podržava pobunjenike, doneo je mir.

Oko četiri miliona ljudi živi u provinciji Idlib, a mnogi dolaze iz gradova koje su Asadove snage zarobile od pobunjenika u brutalnom ratu na iscrpljivanje.

Alepo je bio jedno od najkrvavijih bojišta i predstavljao je jedan od najvećih poraza pobunjenika. Da bi postigao pobedu, Asad se oslanjao na rusku vazdušnu podršku i iransku pomoć na terenu, uglavnom preko milicija koje sponzoriše Iran. Među njima je bio i Hezbolah.

Nema sumnje da je nazadovanje koje je Hezbolah nedavno pretrpeo zbog izraelske ofanzive u Libanu, kao i izraelski napadi na iranske vojne komandante u Siriji, odigrali značajnu ulogu u odluci džihadističkih i pobunjeničkih grupa u Idlibu da pokrenu iznenadni napad na Alep.

HTS je već neko vreme uspostavio svoju bazu moći u Idlibu, iako su njeni napori da postigne legitimitet narušeni kršenjem ljudskih prava. Takođe je bio umešan u neke žestoke sukobe sa drugim grupama.

Od razlaza sa Al-Kaidom, cilj HTS-a bio je ograničen na pokušaj uspostavljanja fundamentalističke islamske vladavine u Siriji, a ne na širi kalifat, kao što je ISIL pokušavao i nije uspeo.