„Islamska država“: opasnost za budućnost Sirije?

U Siriji je uglavnom poražena, ali „Islamska država“ (IS) i dalje predstavlja pretnju za mirnu budućnost zemlje. To je barem stav administracije predsednika Džozefa Bajdena, koja je zbog toga naredila masovne napade na džihadiste.

Koliko ozbiljno shvataju tu pretnju, pokazuje već i arsenal angažovanih aviona. U napadima u centralnom delu zemlje učestvovali su teški bombarderi tipa B-52, kao i lovci F-15 i A-10 Tanderbolt.

Napadi na vođe, borce i kampove IS u centralnom delu Sirije deo su tekuće misije s ciljem slabljenja i konačnog poraza te terorističke organizacije, saopštila je Komanda centralnog regiona američke vojske na platformi Iks. Izveli su „na desetine“ vazdušnih napada.

„Ne bi trebalo da bude nikakve sumnje – nećemo dozvoliti da se IS ponovo formira i iskoristi trenutnu situaciju u Siriji“, citiran je general Majkl Erik Kurila u objavi na platformi Iks. „Sve organizacije u Siriji trebalo bi da znaju da ćemo ih smatrati odgovornim ukoliko sarađuju sa IS ili je na bilo koji način podrže.

„Doprinećemo obezbeđivanju stabilnosti u istočnoj Siriji tako što ćemo zaštititi svoje osoblje od bilo kakvih pretnji i nastaviti našu misiju protiv IS, uključujući i obezbeđivanje zatvora u kojima su zarobljeni borci IS“, izjavio je u nedelju predsednik Bajden.

„IS u Siriji nikada nije potpuno nestala“

„Islamska država“ nikada nije u potpunosti nestala iz Sirije, tvrdi ekspert za Bliski istok i politički savetnik Karsten Viland u razgovoru za DW. Iako je uglavnom poražena, „u centralnom i istočnom delu Sirije i dalje postoje različite ćelije – uključujući i ćelije spavača. One i dalje predstavljaju značajnu opasnost, naročito kada, kao sada, postoji vakuum moći“.

Prema njegovom mišljenju, SAD su postupile ispravno. „Sada je ključno stabilizovati one snage koje su preuzele vlast u Siriji na što mirniji način i ne opteretiti ih dodatnim frontom protiv IS“, rekao je Viland.

Od Iraka do Sirije

„Islamska država“ osnovana je u Iraku u kontekstu američke intervencije 2003. godine, a od 2012. proširila se na Siriju u haosu tamošnjeg ustanka.

Organizacija je u Siriji delovala pod imenom Džabhat al-Nusra, odnosno Front al-Nusra („Front podrške“). Njome je komandovao Abu Mohamed al Džolani, čovek koji danas predvodi milicije Hajat Tahrir al-Šam (HTS). Upravo te milicije pokrenule su ofanzivu koja je dovela do pada diktatora Bašara el Asada.

Ideološki, Al Džolani se tokom godina sve više distancirao od iračke „Islamske države“. Sukob između te dve grupe postajao je sve oštriji u godinama koje su usledile.

Napadi na civile, kalifi i spavači

Sirijska vojska, oslabljena godinama revolucije, nije mogla da pruži značajan otpor „Islamskoj državi“. U sukobima i zasedama stradalo je mnogo vojnika. Ipak, od 2015. „Islamska država“, kao i Al-Nusra front, suočavali su se sa sve većim vojnim pritiskom SAD. Taj pritisak značajno je oslabio IS, koja je do 2019. uglavnom morala da odustane od vlasti.

Ipak, neki takozvani „kalifi“, najviši vojni i verski lideri IS, uspeli su da se održe, ali su ih SAD s vremena na vreme eliminisale. Mnogi pripadnici IS završili su u logorima na severoistoku Sirije, gde se i danas nalaze.

Uprkos tome, neke ćelije i kampovi „Islamske države“ opstali su sve do danas, posebno u pustinji Badija, na granici između Sirije i Iraka. Te milicije povremeno izvode manje napade, navodi Karsten Viland.

„Napadi su uglavnom usmereni na ruralno stanovništvo, posebno na ljude koji u toj oblasti traže tartufe. U nekim slučajevima, ubijene su desetine ljudi.“

Drugi pripadnici ID funkcionišu kao takozvane „ćelije spavača“ i čekaju na naredbe za akciju. Budući da je „Islamska država“ uglavnom decentralizovana organizacija, teško ju je potpuno uništiti.

Da li se Al Džolani stvarno distancirao od ideologije IS?

Iako „Islamska država“ trenutno nije sposobna da se širi na širokom prostoru ili da ponovo uspostavi svoje staro područje vlasti, mogla bi da pokuša da poveća svoj uticaj u politički promenjenoj Siriji nakon pada Asada.

Zbog toga se ta grupa, poznata po svojoj brutalnosti, sada odlučno suzbija.

Da se Mohamed al Džolani zaista distancirao od ideologije „Islamske države“, potpuno je zamislivo, smatra Karsten Viland. „Ta grupa sklopila je sporazume s različitim lokalnim akterima, što me navodi na nadu u konstruktivan razvoj. Zanimljivo je i da nije bilo velikih masakara ili osvetničkih pohoda. Da se postupalo prema ideologiji ’Islamske države’, situacija bi se u poslednjim danima verovatno razvijala sasvim drugačije“, zaključuje Viland.