Ispovest agenta FBI koji je ispitivao Sadama Huseina: U roku od 30 sekundi znao je dve stvari o meni, njegov najveći neprijatelj nisu bile SAD

Rekao sam mu da se zovem Džordž Piro, nastavlja agent, i da sam ja glavni, a on je odmah rekao: “Ti si Libanac“. Rekao sam mu da su moji roditelji Libanci, a onda je rekao: “Ti si hrišćanin“. Pitao sam ga da li je to problem, a on je rekao „apsolutno ne“.

Voleo je libanski narod. Libanci su ga voleli. A ja sam rekao: „Pa, odlično. Divno ćemo se slagati“. Sadam je bio sunitski musliman, dok su većina Iračana muslimani šiiti.

Pre dve decenije, 19. marta 2003, predsednik SAD Džordž Buš je naredio američku invaziju na Irak.

Buš i visoki zvaničnici administracije su više puta govorili Amerikancima da je irački diktator Sadam Husein naoružan do zuba oružjem za masovno uništenje i da je u savezu sa Al Kaidom.

Ove tvrdnje su dovele do toga da većina Amerikanaca veruje da je Sadam umešan u napade na SAD 11. septembra 2001. Godinu dana nakon 11. septembra, dve trećine Amerikanaca reklo je da je irački lider pomogao teroristima, prema anketi istraživačkog centra Pew, iako za to nije bilo ni ubedljivih dokaza, piše CNN.

Američke i britanske snage porazile su Sadamove trupe u roku od nekoliko nedelja, ali je izbila pobuna protiv osvajača, koja je trajala godinama.

Američke snage za specijalne operacije pronašle su 13. decembra 2003. Sadama kako se krije u rupi u severnom Iraku.

FBI je odlučio da je Džordž Piro, libanski američki specijalni agent u srednjim tridesetim koji je govorio arapski, bio prava osoba za ispitivanje Sadama.

Piro je bio pod ogromnim pritiskom da od Sadama sazna istinu o iračkom oružju za masovno uništenje i navodnim vezama sa Al Kaidom.
Čuvena je izjava direktora CIA Džordž Tenet koji je Bušu na pitanje koliko su tačni podaci o iračkom oružju za masovno uništenje kazao: ‘To je sigurno kao slam-dunk’ (zakucavanje).

CIA je prvo ispitala Sadama. A onda je tokom sedam meseci Piro razgovarao sa njim po mnogo sati dnevno, a niko drugi nije smeo u sobu za ispitivanje. Od iračkog diktatora je otkrio da nikakvo oružje za masovno uništenje ne postoji i da Sadam prezire samo Osamu bin Ladena, vođu Al Kaide.

Diktatorovi razgovori sa Pirom potvrdili su da je rat u Iraku bio prvobitni greh Amerike u osvit 21. veka – rat koji se vodio pod lažnim pretpostavkama, sukob koji je ubio hiljade američkih vojnika i stotine hiljada Iračana.

Rat je takođe narušio položaj Amerike u svetu i kredibilitet američke vlade među njenim građanima. Čak je i zvanična istorija Iraka američke vojske zaključila da pravi pobednik rata u Iraku nije Amerika. Bio je to… Iran.

Nakon ispitivanja Sadama, Piro se popeo na visoke položaje u FBI, povukao se u jul prošle godine kao specijalni agent zadužen za terensku kancelariju u Majamiju. Sada piše knjigu o svojim dugim ispitivanjima iračkog diktatora.

Kako se približava 20. godišnjica od početka rata u Iraku, CNN je razgovarao sa Pirom o onome što neki smatraju najuspešnijim ispitivanjem u istoriji FBI-ja i naknadnim potresima američke invazije na Irak, koji se osećaju i danas.

„Na Badnje veče, oko pet sati popodne, primio sam poziv od višeg rukovodioca u Odeljenju za borbu protiv terorizma. I obavestio me je da sam upravo izabran da ispitujem Sadama Huseina u ime FBI“, seća se Piro.

Kaže da je osetio paniku u početku. „Bilo je zastrašujuće znati da ću sada ispitivati nekoga ko je bio na svetskoj sceni toliko godina. Činilo se tako značajnom odgovornošću u ime FBI. Otišao sam i kupio dve knjige o Sadamu Huseinu kako bih mogao da shvatim ko je on razumevanje o tome ko je on i o svim stvarima koje će biti važne u razvoju strategije ispitivanja“.

Kaže da je pre tpoga već bio u Iraku, kada je počeo sam da razvija razumevanje iračke kulture i Baas partije, koju je vodio Sadam.

Nekoliko formalnih ispitivanja sedmično

Formalna ispitivanja su, dodaje Piro, bila jednom ili dva puta nedeljno i trajala su po nekoliko sati.

“Kako je vreme odmicalo, počeo sam da provodim sve više vremena jedan na jedan sa njim jer sam mogao direktno i vrlo brzo da komuniciram sa njim. Napravio sam to na otprilike pet do sedam sati svakog dana, jedan na jedan, nekoliko sati ujutro, nekoliko sati popodne i onda jedno ili dva formalna ispitivanja sedmično“, navodi Piro.

Sa Sadamom Huseinom je, kaže, pričao o svemu.

“Posebno u prvih nekoliko meseci, moj cilj je bio samo da ga nateram da progovori. Žeeo sam da znam šta je cenio u životu i šta mu se sviđa, šta ne voli. Tako smo razgovarali o svemu, od istorije, umetnosti, sporta do politike. Razgovarali bismo o stvarima za koje sam znao da on neće imati nikakve rezerve ili oklevanja da priča“, ukazuje Piro.

CIA i “program prinudnog ispitivanja“

Za “program prinudnog ispitivanja“ CIA Piro je, ukazuje, saznao kasnije i tvrdi da nikada nije koristio “pojačane tehnike ispitivanja“, da su one protiv Ustava SAD, protiv politike FBI, i protiv osnovnih vrednosti FBI.

Ono što mu je išlo u prilog, ističe, je to što mu je pomoćnik direktora FBI rekao da će sa Sadamom Huseinom provesti godinu dana.

“Nisam morao da žurim kroz proces. Obaveštajna vrednost informacija koje smo želeli od Sadama nije se vremenom smanjivala. Bilo je jednako vredno da li smo ga dobili prvog dana ili 365. dana.

Radilo se o tome da ga dobijemo. To je drugačije nego kada ispitujete teroriste, a postoji pretnja ili zavera dok sat otkucava, a vaš cilj je da sprečite napad. Dakle, naravno, vaš pristup će biti drugačiji“, kazao je Piro.

„Ne možete verovati nekome sa tolikom bradom“

Sadam Husein mu je jednom rekao da ne voli Osamu bin Ladena i da ne veruje u ideologiju Al Kaide, jer je bin Laden imao za cilj da stvori islamsku državu širom arapskog sveta.

“Pa, Sadam nije imao želju da preda vlast ili bilo šta prepusti nekom drugom. Sadam bi se šalio na račun Osame bin Ladena, govoreći: Zaista ne možete verovati nikome sa takvom bradom“, ispričao je Piro.

Prema njegovim rečima ostali irački pritvorenici potvrdili su da ne postoji operativni odnos sa Al Kaidom.

“Sadam mi je rekao da je imperativ da se otkrije na šta je Al Kaida usredsređena, a onda ako bi mogao da manipuliše njima, to bi bila dodatna pogodnost“, dodaje Piro.

Sadam je, kaže, želeo da ga smatraju jednim od najvećih arapskih muslimanskih lidera u istoriji, a sebe je smatrao trećim “najvećim ratnikom u istoriji arapskih muslimana“.

“Prorok Muhamed, pa Saladin na drugom mestu i zatim on na trećem. Dakle, da bi Sadam bio prepoznat kao takav veliki vođa i ratnik, morao je da bude viđen kao religiozan čovek. Ali bio je veoma sekularan. On je promovisao arapski nacionalizam u odnosu na islamističku perspektivu. Bio je više fokusiran na arapski aspekt Iraka u odnosu na islamski aspekt te zemlje“, kaže Piro.

Bilo je, napominje Piro, veoma očigledno da Sadam nije voljan da govori o oružju za masovno uništenje i Al Kaidi, posebno u početku. Bio je veoma rezervisan.

“Nisam nameravao da pominjem oružje za masovno uništenje ili Al Kaidu dok nisam ojetio da bi Sadam mogao da bude iskren, otvoren i voljan da razgovara o toj temi. Ostavili smo ta pitanja po strani, a početni fokus je bio razvijanje odnosa koji će biti kritičan kako je vreme prolazilo i kada će biti potrebno pokrenuti te teške ili osetljive teme“, priča Piro.

Piro je ispitivao Sadama na njegov 67. rođendan, a Iračani su imali priliku da pokažu ne samo svetu, već i Sadamu koliku su mržnju osećali prema njemu.

“Iračani su slavili što nisu bili prisiljeni da slave Sadamov rođendan, a tog dana je to video na televiziji. I to je značajno emotivno uticalo na njega. To ga je učinilo depresivnim, a na kraju krajeva, jedini ljudi kojima je stalo do njegovog rođendana bili su agenti FBI“, kaže Piro.

Pirova mama je napravila domaće kolače i on ih je odneo Sadamu Huseinu i popili su čaj.

To je podiglo njegov duh, napominje Piro, i to je bio deo procesa doslednog traženja različitih načina da ojača taj odnos, jer je došlo vreme kada je rekao da ne želi da odgovara ni na jedno pitanje, ali je i dodao da želi da razgovara sa Pirom.

“I došlo je do tačke kada sam mogao da mu kažem: ‘Slušaj, ako ne želiš nešto da mi kažeš, to je u redu, ali nemoj da me lažeš. To je nepoštovanje’. Kada je u pitanju oružje za masovno uništenje, ja sam to pominjao tek oko pet meseci nakon ispitivanja“, ističe Piro.

Sadam Husein je, kaže, rekao da Irak nije imao oružje za masovno uništenje za koje su sumnjali da ima.

Sadam je održao govor u junu 2000. u kojem je rekao da Irak ima oružje za masovno uništenje, i mnogi ljudi su želeli da znaju zašto – ako on nije imao oružje za masovno uništenje, zašto je održao taj govor?

“Hteli su da ga pitam o govoru, a ja sam tražio način ili priliku da pokrenem tu temu i budem u mogućnosti da sa njim iskreno razgovaram o tome, a da on ne shvati da ga ispitujem o oružju za masovno uništenje“, ističe Piro.

Kada je Sadam Husein ispričao Pirou za taj govor, njegov najveći neprijatelj nisu bile Sjedinjene Države ili Izrael.

“Njegov najveći neprijatelj je bio Iran, i rekao mi je da stalno pokušava da balansira ili da se takmiči sa Iranom. Sadamov najveći strah je bio da ako Iran otkrije koliko je Irak slab i ranjiv, ništa ih neće sprečiti da napadnu i zauzmu južni Irak.

Dakle, njegov cilj je bio da zadrži Iran na odstojanju. Ako se sećate prije rata, svaka obaveštajna agencija širom sveta je došla do istog zaključka da Irak ima oružje za masovno uništenje zbog Sadamovog držanja, nekih njegovih nejasnih izjava i njegove prethodne istorije upotrebe hemijskog i biološkog oružja protiv svog naroda i razvoja program istraživanja nuklearnog oružja“, ispričao je Piro.

I to mu je, kaže, išlo u prilog kada je u pitanju bio Iran.

Sadam, napominje, nije mogao da dozvoli da Iranci shvate da je izgubio sposobnost zbog američkih sankcija i inspekcije naoružanja Iraka. On je “blefirao“ najvećeg neprijatelja da veruje da je i dalje moćan i opasan kao što je bio tokom perioda 1987-1988.

“Sadam je jedan od najbrutalnijih diktatora našeg vremena i odgovoran je za neke od najstrašnijih zločina u istoriji. Ali, s druge strane, rekao mi je da nemamo pojma koliko je teško vladati Irakom, ali da ćemo to shvatiti tako što ćemo ga ukloniti.

S druge strane, ono što me više frustrira jeste to što je bilo ključnih prilika na početku rata i značajnih neuspeha sa naše strane, a da ih nismo napravili, pitam se kako bi Irak danas izgledao drugačije. Za mene, jedan od najvećih je bio da su SAD demontirale iračku vojsku“, naveo je Piro.