Isti krevet, različiti snovi 1Foto: Wikipedia

Kada je 1972. za grad domaćina predsednika Sjedinjenih Američkih Država Ričarda Niksona Narodnoj Republici Kini izabran Hangdžou, bila je to odluka osiromašene zemlje da gostima prikaže svoje lepo lice.

U gostinskoj kući pored slikovitog Zapadnog Jezera, premijer DŽou Enlaj i predsednik Nikson potpisali su zvanično saopštenje za koje se ispostavilo da predstavlja jedan od najvažnijih dokumenata u istoriji i koje je promenilo globalni balans moći.

Gotovo pola veka kasnije, 4. i 5. septembra predsednik NR Kine Si Đinping će u istom gradu slikovitih pejzaža i elegantnog životnog stila ugostiti najmoćnije državnike sveta. Biće zastupljeno 19 država – Australija, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Ruska Federacija, Turska, Kina, Japan, Južna Koreja, Indija, Saudijska Arabija, Indonezija, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Meksiko, Brazil, Argentina, Južna Afrika, kao i Evropska unija.

G20 je globalni finansijski forum vlada i centralnih banaka sa ciljem podsticanja održivog rasta i ekonomske stabilnosti. Jednom godišnje, predsednici zemalja G20 i guverneri centralnih banaka sastaju se da bi diskutovali o temama vezanim za visoku politiku.

Ekonomije G20 zajedno čine fantastičnih 90 odsto svetskog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) i 80 odsto globalne trgovine. U 2014. su zemlje G20 međusobno trgovale proizvodima vrednim 27 biliona američkih dolara.

Samit G20 biće održan 4. i 5. septembra u Hangdžouu, sa temom „Prema inovativnoj, okrepljujućoj (ojačavajućoj), međupovezanoj i inkluzivnoj svetskoj ekonomiji“. U obraćanju ministrima finansija i guvernera centralnih banaka krajem jula u Šangaju, premijer Li Kećijang je rekao da su u periodu usporavanja globalnog rasta prioriteti sledeći: osnaživanje koordinacije makroekonomske politike; veliki rad u strukturalnim reformama usmerenim na inovacije; deregulacije, više konkurentnosti, veća otvorenost, poboljšano globalno ekonomsko i finansijsko upravljanje.

Dok je svet međupovezan više nego ikad ranije, i niko ne može biti protiv većih inovacija, svetska ekonomija nije niti snažnija niti inkluzivnija. Nejednakost se svuda povećava, Ujedinjene nacije procenjuju da je tokom 2015. u svetu preko 800 miliona ljudi živelo u ekstremnom siromaštvu. Kada ljudi migriraju iz propalih zemalja u uspešnije ekonomije, podižu se prepreke.
Do Bregzita je u velikoj meri došlo usled straha Britanaca da će biti zapljusnuti izbeglicama zbog otvorenih granica. Ukoliko u potpunosti verujete govorima predsedničkog kandidata na sledećim izborima u SAD Donalda Trampa, ta zemlja postaje sve više izolacionistička i deglobalizacija je u toku.

Tako će se na samitu sresti učesnici koji imaju različite ciljeve. Što bi Kinezi nazvali „isti krevet, različiti snovi“. Evropljani će i dalje biti preokupirani posledicama Bregzita, kao i rešavanjem pitanja migracije, terorističkih izazova i pretnje bankarske krize u Italiji. Tereza Mej će imati prvi nastup na G20 na poziciji premijerke Velike Britanije, koja u doglednoj budućnosti više neće biti članica EU.

Predsednik Barak Obama će imati oproštajni nastup, usred sve žešće retorike u predizbornoj kampanji u zemlji i izjava republikanskog kandidata Trampa koje izazivaju zabrinutost i strepnju kod prijatelja SAD. U međuvremenu, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan će doći u Hangdžou sa učvršćenom moći posle propalog puča i možda će se približiti predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.
Premijer Kine Li Kećijang je, pak, ukazao da je trenutna globalna ekonomska situacija sumorna i da globalna zajednica očekuje liderstvo od G20. Otuda je, usred realnosti slabog globalnog konsenzusa, kinesko rukovodstvo u julu izašlo sa memorandumom o G20, u kome je predstavilo plan osnaživanja domaće privrede, produbljivanja unutrašnjih reformi, doprinosa globalnom oporavku podsticanjem potrošnje i oporavka vlastite privrede i održavanjem stabilnog kursa nacionalne valute juana, iako neki u Kini pozivaju na njegovo slabljenje radi očuvanja konkurentnosti.

Kina će pokušati da skrene sastanak sa uglavnom beskorisnog razgovora ka onom o efikasnom mehanizmu globalnog upravljanja – u kome Peking može da odigra aktivnu ulogu. Zamenik ministra inostranih poslova Li Baodong je rekao kako se Kina nada da će samit doprineti „inovativnosti i rastu“. U isto vreme, Kina, trenutno najveći izvoznik na svetu, će probati da pospeši prekograničnu trgovinu i ulaganja, rekao je Li.

Kao zemlja koja ima veliku korist od globalizovane trgovine, Kina shvata da su njeni interesi u pitanju. Prema predsedniku Siju, Kina je sada predvodnik globalizacije. „Pre 20 ili čak 15 godina, najveći pokretači ekonomske globalizacije bile su zemlje Zapada, poput SAD, ali danas nas često smatraju predvodnicima trgovine i liberalizacije investicija u svetu, koji se bore protiv svih vrsta protekcionizma u zemljama Zapada“, izjavio je Si u govoru objavljenom u maju.

Kina je stekla veliko bogatstvo tokom nekoliko decenija vratolomnog rasta – najdužeg ekonomskog buma u modernoj istoriji i izvukla stotine miliona ljudi iz siromaštva u samo jednoj generaciji. Ekonomska snaga Kine predstavlja rezultat višedecenijskog napornog rada njenih ljudi, pragmatičnih politika njenih vlada i vetrova globalizacije koji su duvali u jedra zemlje.

Učesnici G20 okupljeni u bogatom gradu Hangdžouu sami će moći da se uvere u znake ovog napretka. Kina nije žalila napora kako bi oformila besprekornu pozornicu u devetomilionskom Hangdžou kako bi međunarodnoj zajednici bila poslata poruka da je najmnogoljudnija zemlja na svetu i druga najmoćnija privreda, spremna da ravnopravno učestvuje u upravljanju globalnom ekonomijom. Peking širi uticaj preko inicijative „Jedan pojas, jedan put“, osnovao je međunarodnu finansijsku instituciju Azijske banku za ulaganja u infrastrukturu (AIIB), a juan je Međunarodni monetarni fond (MMF) prihvatio kao jedno od rezervnih sredstava plaćanja.

Na samitu u Hangdžouu Kina će želeti da pokaže ne samo ono što je njen model državnog razvoja ostvario već i ono što može da uradi kako bi nastavila sa uspehom i oblikovanjem globalnog rasta u budućnosti. Čen Fengdžing, istraživač na Kineskom Institutu za savremene međunarodne odnose, rekao je da će samit G20 predstavljati priliku za Kinu da „vodi i predvodi“ globalnu ekonomsku agendu. No, pitanje je kako će ostatak sveta reagovati na njeno viđenje sebe same i svetske privrede.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari