Isti stav EU i SAD o Tajvanu

U saopštenju izdatom u sredu posle dvodnevnih sastanaka u Londonu, ministri iz grupe zemalja sa naprednim ekonomijama apelovali su na Kinu da „konstruktivno učestvuje u na pravilima zasnovanom međunarodnom sistemu“.

„Želimo da istaknemo značaj mira i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza, i da ohrabrimo mirno razrešenje problema sa obe njegove strane. Ponovo naglašavamo naše snažno protivljenje bilo kakvim jednostranim postupcima koji bi mogli da dovedu do povećanja napetosti i ugroze regionalnu stabilnost i međunarodni poredak zasnovan na pravilima i izražavamo ozbiljnu zabrinutost zbog izveštaja o militarizaciji, prisili i zastrašivanju u regionu“, navodi se u saopštenju.

Ovo je prvi put da su se Evropska unija i neke od njenih najuglednijih članica, uključujući Nemačku i Francusku, uskladile sa Sjedinjenim Državama po pitanju situacije u Tajvanskom moreuzu.

Ubrzo pošto je predsednik Džozef Bajden stupio na dužnost, Stejt department je potvrdio svoju „čvrstu posvećenost“ da pomogne Tajvanu da se „odbrani od Kine“.

Kina je tokom proteklih meseci izvodila svoje uobičajene letove iznad međunarodnih voda Istočnog i Južnog kineskog mora.

Sve izraženija samouverenost vlasti u Pekingu plaši političare u zapadnim demokratijama, a Kina je bila u središtu dugačkog sastanka G7 u Londonu, na kojem je postalo evidentno da sve članice G7 nemaju iste stavove po pitanju priznavanja Tajvana kao nezavisne države, navodi politico.eu.

Ipak, u završnom saopštenju je podržano „značajno učešće“ Tajvana u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Svetskoj zdravstvenoj skupštini.

Iz G7 su takođe pozvali Kinu da se „ponaša odgovorno u sajber oblasti“, što podrazumeva i uzdržavanje od krađe intelektualne svojine, zatim da okonča postupke koji „potkopavaju“ slobodnu trgovinu, kao i kršenja ljudskih prava Ujgura u regionu Sinđang i građana Tibeta.

Peking je više puta poricao izveštaje o kršenju ljudskih prava u Sinđangu i tvrdi da je tretman manjina unutrašnje pitanje o kojem ne treba raspravljati sa vladama drugih zemalja.

SAD su postupanje Kine prema ujgurskim muslimanima proglasile genocidom.

Ministri G7 su poručili da „snažno“ podržavaju to da visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava dobije „nezavisan i neometan pristup“ Sinđangu, pošto je do sada bio sprečavan da sprovodi istragu na terenu.

Osim toga, oni su naglasili potrebu da se prisilnim radom, što je glavna optužba protiv Pekinga u Sinđangu, pozabave svojim sopstvenim „domaćim sredstvima“.

Saopštenje G7 obuhvata i oštre reči u vezi s Hongkongom, i optužbe da Peking pokušava da „naruši demokratske elemente izbornog sistema“ tamo, kao i pozive Kini da poštuje „visok stepen autonomije i prava i sloboda“ u Hongkongu.

Iako je saopštenje kritički nastrojeno prema Kini, u njemu je bilo i nekih „maslinovih grančica“ – ministri G7 su naglasili značaj kontinuirane saradnje sa Pekingom po pitanju klimatskih promena i globalnog zdravlja.

Britanski domaćini sastanka G7 su usredsređeni na post-bregzitovski „pomak“ njihove zemlje ka Indo-Pacifiku.

U okviru tih diplomatskih promena, vlada u Londonu je pozvala ministre spoljnih poslova Australije, Indije, Južne Koreje i Južne Afrike, kao i predsedavajućeg Aseana, da učestvuju u nekim sastancima kao gosti.

U saopštenju se posebno ističe značaj održavanja „slobodnog i otvorenog“ Indo-Pacifika, što podrazumeva i „teritorijalni integritet“ zemalja u regionu.

Za sporazum Srbije i Kosova, protiv podrivanja BiH

Ministri spoljnih poslova G 7 potvrdili su zajedničku predanost bezbednosti, privrednom oporavku i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana kao ključnu investiciju za mir i stabilnost i podržali dalji napredak u regionalnoj saradnji, posebno kroz Zajedničko regionalno tržište, Zelenu agendu za Zapadni Balkan i Berlinski proces. U zajedničkom saopštenju ministri su pozvali Kosovo i Srbiju da se konstruktivno uključe u pregovore u okviru dijaloga uz posredovanje EU i da u potpunosti normalizuju svoje odnose kroz sveobuhvatan i pravno obavezujući sporazum koji doprinosi regionalnoj stabilnosti.

Ministri G7 takođe su podržali zvanično otvaranje pregovora o pristupanju EU s Albanijom i Severnom Makedonijom i sprovođenje reformske agende u vezi sa pregovorima o pristupanju EU sa Crnom Gorom i Srbijom, navodi se u zajedničkom saopštenju koje je objavila Evropska služba za spoljne poslove (EEAS). Šefovi diplomatija G7 oštro su odbacili svaki pokušaj podrivanja teritorijalne celovitosti Bosne i Hercegovine i pozdravili kandidaturu Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH.