Ističe vreme za kažnjavanje zločina u bivšoj Jugoslaviji, upozorila komesarka Saveta Evrope

U izveštaju, koji se bavi suočavanjem sa ratnom prošlošću u regionu Zapadnog Balkana, konstatuje se nedostatak političke volje i „vidljivo nazadovanje“ u ovom procesu.

Prema navodima izveštaja, ima više od 3.000 osumnjičenih počinilaca ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida tokom ratova 90-ih koje treba krivično goniti u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Neki od tih postupaka, kako se navodi, stalno se odlažu.

U izveštaju piše da je prvo suđenje u Srbiji za Srebrenicu odlagano više od dvadeset puta od decembra 2016. jer su optuženi tvrdili da su lošeg zdravlja ili se nisu pojavili pred sudom, za šta im nije izrečena kazna.

Postupak protiv sedmorice bivših pripadnika Specijalne brigade policije Republike Srpske vraćen je u junu 2023. nakon sedam godina na početak zbog promene člana sudskog veća.

Optuženi se pred Višim sudom u Beogradu za ubistvo 1.313 bošnjačkih zarobljenika u halama Zemljoradničke zadruge Kravica tokom genocida u Srebrenici 14. jula 1995. godine.

Optuženi se, međutim, ne terete za genocid jer ga Srbija ne priznaje.

Snage Vojske Republike Srpske ubile su u julu 1995. godine u Srebrenici i okolini 8.372 muškaraca i dečaka nesrpske nacionalnosti.

Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu kojom je 2007. potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Haški tribunal osudio je za zločine u zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija 16 osoba, od kojih sedam za zločin genocida.

U izveštaju komesarke Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović navodi se da su nevladine organizacije izrazile zabrinutost da se postupci za ratne zločine odugovlače i u Hrvatskoj, kao i da je u toj zemlji primećena „etnička pristrasnost“ u sudskim postupcima, odnosno da se uglavnom krivično gone počinioci koji pripadaju manjinskim etničkim grupama.

U Crnoj Gori, kako se ističe, tužilaštvo je podiglo samo dve optužnice između 2015. i 2023. godine, obe na osnovu sudskih informacija dobijenih iz treće zemlje, a ne kroz istražni rad crnogorskog pravosudnog sistema.

Sa druge strane, u Bosni i Hercegovini bilo je slučajeva obelodanjivanja imena zaštićenog svedoka, a takvih slučajeva, kako se navodi, bilo je i u Srbiji.

U izveštaju se navodi da je u regionu preduzeto nekoliko „značajnih i obećavajućih koraka“ kako bi se olakšalo gonjenje ratnih zločinaca, kao što je formiranje specijalnih sudova i tužilaštava za ratne zločine i strategija za rešavanje ovog pitanja.

„Nažalost, krivično gonjenje u regionu se usporilo poslednjih godina i uglavnom je fokusirano na nižerangirane izvršioce ili se bavi ratnim zločinima koje je počinila ‘druga’ strana“, piše u izveštaju.

Politizacija portage za nestalima

„Jedna od velikih prepreka rešavanju slučajeva nestalih osoba je nedostatak političke posvećenosti istinskoj regionalnoj saradnji u ovoj oblasti poslednjih godina“, ocenjeno je u delu izveštaja koji se tiče saradnje na problemu nestalih osoba u ratovima 90-ih.

U izveštaju se navodi da je primećena politizacija ovog pitanja u kontekstu političkih tenzija između Srbije i Kosova i između Srbije i Hrvatske „što dovodi do dubokog zanemarivanja i ometanja humanitarnog aspekta potrage za nestalim licima“.

„Ukupno 9.876 osoba se i dalje vodi kao nestalo u regionu, podaci su Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz 2022“, navodi se u izveštaju.

Saradnja među državama na ovom polju se, prema izveštaju, usporila poslednjih godina.

„Od ključne je važnosti otvoriti sve policijske i vojne arhive kako bi se olakšala pretraga nestalih lica“, ističe se u izveštaju.

Pristrasnost u dodeli odštete za civilne žrtve rata

„Svi postojeći zakoni koji obezbeđuju odštetu civilnim žrtvama rata imaju zajedničku karakteristiku – da su naklonjeniji vojnim veteranima nego civilnim žrtvama rata“, ocenjuje se u izveštaju.

Zakon u Srbiji, kako se ističe, isključuje iz odštete žrtve seksualnog nasilja, kao i žrtve delovanja srpskih snaga.

Nevladine organizacije u Hrvatskoj, sa druge strane, navode da građani srpske manjine u toj zemlji veoma teško mogu dobiti odštetu za ratni zločin, navodi se u izveštaju.

„Sličan problem detektovan je i na Kosovu gde zakon obezbeđuje odštetu isključivo za žrtve koji pripadaju većinskom albanskom stanovništvu, a isključuju Srbe“, piše u izveštaju.

U Bosni i Hercegovini „zbog političkih neslaganja i sukobljenih etničkih narativa o ratu“, ne postoji jedinstveni pravni okvir na državnom nivou za priznavanje civilnih žrtava rata, piše u izveštaju.

Nacionalistički narativ

U izveštaju se konstatuje da u zemljama bivše Jugoslavije preovlađuje „etnonacionalistički narativ“.

„Sa ovim dolazi alarmantno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, negiranje zverstava, čak i tamo gde su ona utvrđena od strane pravosudnih institucija“, piše u izveštaju.

Izveštaj upozorava na „poricanje i relativizaciju zločina“ i „istorijski revizionizam“, koji često promovišu „nacionalistički političari na najvišem političkom nivou“.

Kao primer u izveštaju se navodi podrška vladajućih političkih partija u Srbiji osuđenim ratnim zločincima.

„Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava je izrazila zabrinutost zbog otvorene podrške zvaničnika srpske vlade publikacijama i događajima na kojima pokušavaju da negiraju ili relativizuju zločine iz prošlosti“, navodi se u izveštaju.

Jedan od njih je i Vojislav Šešelj, koji je osuđen pred Haškim tribunalom zbog ratnih zločina nad hrvatskim stanovništvom u vojvođanskom selu Hrtkovci.

Sa druge strane, izveštaj ukazuje na javnu podršku osuđenom ratnom zločincu Dariu Kordiću u Hrvatskoj. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu je Kordića osudio na 25 godine zatvora za ratne zločine nad bošnjačkim stanovništvom u Bosni i Hercegovini.

Kao jedan od glavnih problema u Bosni i Hercegovini ističe se da su pojedine javne ličnosti, kao što je predsednik bh. entiteta Republika Srpska Milorad Dodik, najaktivniji u negiranju genocida u Srebrenici.