Istina i mit o zdravstvenom sistemu Nemačke

Taj stvarni uvid konkretnih zdravstvenih radnika zapravo daje pravi kontekst za brojne podatke ali i aktuelnu pandemiju u okviru koje je nemačko zdravstvo, ne samo u očima Balkanaca, već celog sveta sagledano kao najbolje, najspremnije i još mnogo toga naj, piše Nenad Radičević za portal Al Jazeera Balkans.

Naprosto, u čuvenoj filmskoj rečenici „nemačka medicina je najbolja na svetu“ ima mnogo istine, ali i mnogo mita. Deluje neverovatno, ali trenutni uspeh u borbi protiv korona virusa Nemačke u odnosu, na primer, na susednu Francusku, duguje samo delom spremnosti i kvalitetu zdravstvenog sistema.

Deo zasluga leži zapravo u posledici sticaja okolnosti da mere štednje i tržišna pravila u nemačko zdravstvo nisu ušle brzo kako su mnogi to hteli i preporučivali godinama unazad.

Prazan krevet manje zarađuje

Političari, ekonomisti i brojne konsultantske kuće godinama gunđaju kako sistem bolnica u Nemačkoj nije tržišno isplativ. Kažu, sistem je preglomazan, nedovoljno efikasan i preskup.

Danas, pak, gunđa jedna medicinska sestra na Univerzitetskoj klinici u Heidelbergu. Iako poreklom sa Balkana, skoro 30 godina rada u Nemačkoj učinili su svoje pa njena briga nije od toga da će bolnice biti prebukirane obolelima od Covida-19 već zbog toga „što toliki kreveti zvrje prazni“.

Bolnica je ispražnjena od svih pacijenata kojima je potrebna medicinska intervencija koja može da sačeka tako da ti kreveti čekaju teško obolele od Covida-19 a, tvrdi ona, „oni neće doći“.

„To samo znači da će bolnica na kraju godine biti u gubicima“, zabrinuto zaključuje ona, već odavno naviknuta da je prazan bolnički krevet opasnost za svaku bolnicu, jer „prazan krevet manje zarađuje“.

Činjenica da jedna medicinska sestra o ovome uopšte brine, čini se, možda najjači dokaz koliko je tržište ušlo u nemačke bolnice znatno pre korona virusa.

Ali, kako je onda u ovoj korona-krizi Nemačka u toliko drugačijoj situaciji u odnosu, pre svega, na ostatak Zapadne Evrope?

Kako to da u Nemačkoj na 100.000 stanovnika ima 33,9 kreveta na bolničkim odeljenjima intenzivne nege, što je višestruko više nego u Holandiji (6,4), Velikoj Britaniji (6,6), Italiji (8,6), Španiji (9,7), Švajcarskoj (11) i Francuskoj (11,6)? I kako je Nemačka već tih rekordnih 28.000 kreveta u intenzivnoj nezi opremljenih sa 25.000 respiratora uspela da, zbog pandemije, za desetak dana poveća na 40.000 kreveta i 30.000 respiratora?

Kako je Nemačka to uspela a Italija je uspela da sopstvenih oko 5.200 kreveta u intenzivnoj nezi poveća za tek oko 1.400?

Odgovori na ova pitanja bi suštinski mogli da se svedu na to da je tržište u nemačko zdravstvo sporije ušlo nego u francusko ili britansko.

Posle ponovnog ujedinjenja, Nemačka je imala oko 2.400 bolnica da bi se taj broj u poslednje tri decenije smanjio na nešto više od 1.900, od kojih je trećina u privatnim rukama. Međutim, u prošle godine objavljenoj studiji konsultanti iz ugledne Bertelsmann fondacije procenili su kako je Nemačkoj neophodno ne više od 600 bolnica.

Iako dobar deo nemačke političke elite skoro bespogovorno sluša savete ove fondacije, ovako veliki rez u zdravstvenom sistemu bio je preveliki zalogaj.

Pre svega, zbog političke cene koju bi sigurno platili zvaničnici. Zbog toga je za nemačke političare „rešenje“ bilo da nastave kao i dosad, to jest da ne donose nepopularne odluke već da se bolnice same ugase kada izgube bitku sa tržištem.

Spas u ‘prekobrojnim’ bolnicama

Ovo finansijsko iznurivanje dovelo je do toga da je u Nemačkoj bolnički sistem i dalje regionalno široko rasprostranjen, da su mnoge bolnice u dugovima ali da još nisu ugašene te da imaju praznih kreveta.

U pandemiji novog korona virusa upravo ovo se ispostavilo kao komparativna prednost nemačkog zdravstva u odnosu na holandsko ili britansko.

U nastojanju da izbegne prebukiranost i haotične scene iz italijanskih ili francuskih bolnica, nemačka država je bolnicama naredila da odlože sve rutinske operacije, obećavši im da će im nadoknaditi gubitke.

Konkretno, one već dobijaju dnevno po 560 evra za svaki krevet, koji drže spreman za potencijalnog pacijenta koji boluje od Covid-19, ali i 50.000 evra za svaki dodatni krevet na odeljenjima intenzivne nege koji nisu imali prošle godine.

Tajna nemačkog povećanja broja kreveta u intenzivnoj nezi i to bezmalo preko noći leži, ne samo u ovoj finansijskoj podršci, već u činjenici da nije ugasila takozvane nerentabilne bolnice pa su sada one mogle da ponude tražene bolničke kapacitete za pandemiju.

Jedan od razloga je i to što nije poslušala konsultante Bertelsmann fondacije da zatvori bolnice koje imaju manje od 200 kreveta, jer su upravo tih oko 840 bolnica sada zaslužne za svaki sedmi krevet u intenzivnoj nezi.

Iako je sve ovo omogućilo Nemačkoj da mnogo spremnije dočeka ovu pandemiju, medicinsku sestru sa početka ove priče to ne teši. Ona misli da će državne subvencije vrlo brzo presušiti posle pandemije i da će se bolnice vrlo brzo vratiti u staru borbu sa finansijama.

Tekst u celosti čitajte na portalu Al Jazeera Balkans.