Istinske i neistinske integracije po Lavrovu

Lavrov je jasnije formulisao ruski stav prema različitim konceptima integracija u Aziji, pri čemu ih je nazvao „istinskim“ i „neistinskim“.

U razgovorima s kineskim i vijetnamskim novinarima, koji, primećeno je, nisu nimalo štedeli gosta, Lavrov je ocenio šanse za rešavanje teritorijalnih sporova s Tokiom. Japanski premijer Šinzo Abe, govoreći u Parlamentu, izjavio je da će taj spor neizostavno biti rešen „pod japanskim uslovima“. Lavrov je odgovorio da ni predsednik Poutin, ni on sam, niti bilo koji drugi ruski učesnik rusko-japanskih konsultacija, nije dao osnova „japanskim kolegama za slične izjave“.

Na konferenciji Valdajskog kluba u Ho Ši Minu, Lavrov je predstavio „novu filozofsku koncepciju“ koja je dala „nove boje tradicionalnoj ruskoj politici“, kako su odmah ocenili moskovski analitičari. Lavrov je rekao da se u Aziji trenutno sučeljavaju dva prilaza integracijama: prvi je „istinski“ koji polazi od života i „neistinski“ koji dolazi iz SAD. Istinskim ujedinjavanjem, Lavrov smatra dijalog „Rusija – Indija – Kina“, BRIKS i Šangajsku organizaciju za saradnju, a takođe i Zajednicu država jugoistočne Azije (ASEAN) u kojoj se nalazi i Vijetnam, iako je organizacija osnovana šezdesetih godina uz aktivnu podršku SAD kao organizacija antikomunističkih država jugoistočne Azije.

Na listu formi koje su stvorene da bi „zaustavile istinski tok stvari“ unet je i Bliskoistočni strateški savez (bliskoistočni NATO, koji žele da stvore SAD uz podršku Izraela i Saudijske Arabije), a takođe i koncepcija Indo-tihookeanskog regiona (ITR) koja polazi od pretpostavke jedinstva Tihog i Indijskog okeana. Ona je pokrenuta još sredinom prošle decenije, ali je dobila popularnost tek prošle godine, kada su SAD preimenovale svoju Azijsko- tihookeansku komandu u Indijsko-tihookeansku i uključili novi naziv u sve doktrinarne dokumente.

Ruski ministar je ocenio da SAD na taj način žele da zaoštre odnose Indije s Kinom, da uključe „za sve saglasne Australijance“ i Japance i da podriju „aseanocentričnost“ Azijsko-tihookeanskog regiona.

Prema svemu ovome, Moskva podržava koncepciju u kojoj se upravo ASEAN javlja kao najreprezentativnija i najdemokratskija regionalna organizacija. Rusija, naveo je Lavrov, sebe smatra delom ovog regiona, a koncepciju Indijsko-tihookeaskog regiona smatra veštačkom, čiji cilj je unošenje razdora u region.

Lavrov je praktično stavio znak jednakosti između ITR i po smislu bliskoj ideji „četvorostranog dijaloga u bezbednosti“ u koji ulaze SAD, Australija, Japan i Indija, koji aktivno podržavaju SAD u cilju „zaštite liberalnih vrednosti, poretka zasnovanog na pravilima i slobodnoj trgovini u Aziji“. Ovaj dijalog nije dao neke rezultate, jer se ocenjuje da je njegov pravi smisao nastojanje da se zaustavi Kina, a izražava ekonomsku geografiju zemalja koje se nalaze u njemu. Tako, na primer, kroz Tihi i Indijski okean idu maršrute transporta nafte u zemlje Azije, a u suprotnom pravcu industrijski proizvodi, pa je bezbednost okeanskih puteva važna za sve učesnike trgovine.

Ruski ministar, posle Vijetnama, koga je posetio prvi put za vreme 15 godina svoga ministrovanja, nastavio je turneju u Kini, gde je bio u prilici da još detaljnije oceni situaciju u Aziji, imajući u vidu i susret predsednika SAD, Donalda Trampa i lidera Severne Koreje, Kim DŽong Una, koji se održava upravo u vreme Lavrovljevog boravka u Pekingu.