„Istorijska debata koja bi mogla da uzdrma trku u Beloj kući“: Bajden i Tramp večeras prvi put u predizbornom duelu

Prvi put, sadašnji predsednik i bivši predsednik će se pojaviti pred milionima gledalaca, u susretu koji se odvija mnogo ranije nego što je uobičajeno — čak i pre partijskih konvencija.

Obračun koji vodi CNN je do sada najvažniji trenutak u potpunim izborima, i to je najbolja šansa za Bajdena da uzdrma kandidaturu za reizbor koju je u velikoj opasnosti da izgubi dok se bori da ubedi birače da je isporučio političku i ekonomsku normalnost koju je obećao 2020.

Značajna priroda ove debate može se u potpunosti razumeti samo u pozadini neviđene politike tog vremena. Otkako su senator Džon F. Kenedi i potpredsednik Ričard Nikson organizovali prvu televizijsku debatu u kampanji 1960. godine, došlo je do mučno tesnih izbora koji su zemlju postavili na potpuno drugačiji kurs.

Ali ulozi u 2024. su veći nego ikad zbog Trampovog pokušaja da poremeti miran prenos vlasti na osnovu lažnih tvrdnji o prevari na izborima 2020. i njegovog obećanja da će voditi nikada ranije viđeno predsedništvo lične osvete ako pobedi u novembru.

„Debata je neverovatno istorijska. Ne možete (pre)naglašavati važnost ovoga“, rekao je predsednički istoričar Daglas Brinkli za CNN Volf Blicer.

Demokrate očajnički žele da 81-godišnji Bajden pokaže vitalnost i oštroumnost usred zabrinutosti za svoje godine. Najveća odgovornost sedamdesetosmogodišnjeg Trampa mogao bi biti on sam i mogućnost nastupa koji bi mogao potvrditi Bajdenova upozorenja da je previše „nezadovoljan“ da bi bio predsednik.

Očekuje se da će Bajden udariti Trampu zbog abortusa – jedne od retkih oblasti politike u kojima nadmašuje bivšeg predsednika — i njegovog divljenja stranim diktatorima.

Tramp već signalizira da će prikazati Bajdenovu Ameriku u distopijskim terminima, opterećenu nekontrolisanom imigracijom, divljim kriminalom i teškim ekonomskim bolom.

Najneobičniji aspekt debate je to što se odvija manje od mesec dana nakon što je Tramp osuđen u krivičnom slučaju za tajne novčane isplate u Njujorku. Bajden je već istakao osuđujuću presudu u predizbornim događajima, ali Tramp insistira da je žrtva pokušaja da se pravni sistem naoružava za mešanje u izbore.

Džo Bajden i Donald Tramp saglasni su da je potrebno okončati rat u Ukrajini, piše Glas Amerike, iako eksperti za spoljnu politiku navode da je bivši predsednik manje konkretan oko toga kako postići taj dogovor između ruskog i ukrajinskog lidera, Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog.

“On se zalagao samo za potrebu da se započne neka vrsta razgovora i pregovora i rekao je da bi mogao biti spreman da se uključi u pregovore između Putina i Zelenskog, ali nikada nije precizirao kako bi izgledao nacrt tog mirovnog sporazuma“, kaže za Glas Amerike Sergej Kudelia, profesor Univerziteta Bejlor.

Tokom kongresnih pregovora o usvajanju paketa pomoći Ukrajini, Tramp je rekao da bi pomoć trebala biti u zajmovima a ne u grantovima:

“Razmišljamo o tome da to napravimo u obliku pozajmice umesto samo poklona. Stalno dajemo ove poklone vredne milijarde dolara.“

Tramp kaže da bi Evropa trebala da plaća veći udeo pomoći Ukrajini. Ali ako bude izabran, neće hteti da bude posmatran kao neko ko je izgubio rat, kaže bivši američki ambasador u Ukrajini Džon Herbst.

„Znamo da se Tramp doživljava kao snažan čovek i da ne želi da bude povezan sa neuspehom u spoljnoj politici. A ruska pobeda u Ukrajini, ako Tramp bude predsednik, bi prilično izgledala kao spoljnopolitički neuspeh“, navodi Herbst.

Trampova Republikanska partija je podeljena oko Ukrajine. Deo njenih lidera rat posmatra kao veliku pretnju za Ameriku, dok drugi kažu da je to skupa distrakcija.

„Mnogi članovi republikanskog političkog establišmenta Rusiju posmatraju kao silu u padu i stoga je – prema njihovom mišljenju – rusko-ukrajinski rat konflikt koji mora biti razrešen što pre, da ne bi trošio bezbednosne resurse Sjedinjenih Država“, kaže Kudelia.

Kao predsednik, Bajden predvodi međunarodnu koaliciju koja koordiniše vojnu pomoć Ukrajini, u okviru koje je Amerika do sada poslala više od 175 milijardi dolara. On kaže da će Amerika nastaviti da se protivi nepravednoj i ničim izazvanoj agresiji koliko god je potrebno:

“Ako Sjedinjene Države odustanu, to će ugroziti Ukrajinu. Evropa je ugrožena. Slobodni svet će da bude ugrožen, a oni koji nam žele zlo će biti ohrabreni“.