Suđenje bivšem predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju, kojim je prvi put bivši šef te države izveden na sud zbog korupcije, prvo je u nizu koje će odrediti političko nasleđe umrljano pravnim problemima, ali i test francuskih istražitelja i sudija u borbi protiv korupcije, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Suđenje Sakroziju za korupciju počelo je u ponedeljak, čime je on prvi bivši francuski šef države na optuženičkoj klupi, ukazuje agencija Frans pres i ocenjuje da mu preti ponižavajući kraj karijere koja je umrljana pravnim problemima.
Samo još jedan bivši francuski predsednik – Sarkozijev politički mentor Žak Širak, suočio se suđenjem posle odlaska s funkcije, ali se zbog lošeg zdravlja nikada nije pojavio na sudu kada je osuđen za proneveru dok je bio gradonačelnik Pariza.
Tokom istrage o mitu Sarkozi je takođe postao prvi bivši predsednik koji je bio u policijskom pritvoru zbog ispitivanja, ukazuje AFP.
S optužbama za mito i trgovinu uticajem, Sarkozi bi mogao biti kažnjen s 10 godina zatvora i milion evra. Predsednik Francuske između 2007. i 2012. kaže da mu se sudstvo sveti zato što je pokušao da ograniči njegovu moć i zbog optužbi da su mnoge sudije previše blage prema delikventima.
Tužioci navode da je Sarkozi u razgovoru sa svojim advokatom Tijerijem Ercogom obećao sudiji Žilberu Aziberu dobro plaćeni posao u Monaku u zamenu za insajderske informacije o zasebnoj istrazi o dobijanju nelegalnih sredstava za predsedničku kampanju 2007.
Deo dokaza došao je prisluškivanjem razgovora Sakrozija i Ercoga u okviru treće istrage – da je dobijao nelegalna sredstava iz Libije, takođe za kampanju 2007.
Sudije su u ponedeljak prekinule pretres do 26. novembra radi procene zdravlja optuženog Azibera, čiji je advokat rekao da je njegov klijent u velikom riziku o zaraze korona virusom s obzirom na dugotrajne srčane probleme, prenosi Rojters.
Bivšem francuskom predsedniku takođe će se suditi na proleće 2021. godine, zajedno sa još 13 osoba zbog optužbi za ilegalno finansiranje njegove predsedničke kampanje 2012. godine, ukazuje Asošiejtid pres.
Navodi da je njegovu kampanju 2007. finansirao libijski vođa Moamer Gadafi, kako navodi AP, bacili su senku na Sarkozijev pokušaj da se vrati u politiku kandidaturom na predsedničkim izborima 2017. On se povukao iz aktivne politike, pošto ga njegova konzervativna partija nije izabrala za svog kandidata.
Ranije ovog meseca, francusko-libanski biznismen Ziad Takiedine povukao je svoje prethodne izjave da je iz Libije u koferima doneo pet miliona evra Sarkoziju i njegovom bivšem šefu kabineta. Sarkozi je rekao da je istina „konačno otkrivena“, ali francuski tužioci tvrde da se libijski slučaj zasniva „na čvrstim ili potkrepljenim dokazima koji nisu ograničeni samo na izjavu jedne osobe“.
Slučaj kojim Sarkozi ulazi u istoriju je prva od nekoliko istraga protiv desničarskog političara koja je završila pred sudijama, piše Gardijan.
Francuski detektivi počeli su nadzor nad Sarkozijevim komunikacijama u septembru 2013. u okviru istrage o tvrdnjama da je od Gadafija dobio neprijavljenu i nelegalnu donaciju od 50 miliona evra za finansiranje predsedničke kampanje 2007.
Snimljeni razgovori su, međutim, uputili istražitelje u potpuno novom i neočekivanom pravcu, ističe Gardijan, dodajući da su otkrili da su bivši predsednik i advokat Ercog komunicirali mobilnim telefonima registrovanim pod lažnim imenima. Sarkozijev telefon bio je na ime Pol Bizmut.
U razgovoru u februaru 2014. Ercog je rekao Sarkoziju da se očekuje da će se uskoro biti upražnjeno mesto na sudu u Monaku i da Aziber misli da će mu možda trebati „pomoć“ da bi dobio taj posao, navodi Blumberg.
Sarkozi je rekao advokatu da će se pobrinuti za to i u narednom razgovoru kazao da je ugovorio sastanak s ministrom iz Monaka.
U sledećem razgovoru Sarkozi je ipak rekao da se premišlja da interveniše za nekoga koga ne poznaje dobro, navodi Blumberg, ali ističe da istražitelji veruju da je ta promena bila lažna, mada nikada nisu našli dokaze koji bi potkrepili njihove sumnje da je neko bivšem predsedniku dojavio da mu prisluškuju telefon.
Aziber nije dobio posao u Monaku i Sarkozi je izgubio žalbu na Kasacionom sudu da njegovi predsednički dnevnici budu izbrisani iz spisa u slučaju Betenkur. Ipak, ukazuje Blumberg, prema francuskom zakonu, samo nuđenje usluge službenom licu je nezakonito, bez obzira da li je obećanje ispunjeno.
Izlazak bivšeg francuskog predsednika na sud je retkost i pravni stručnjaci ocenjuje da je to ključni test francuskih istražitelja i sudija u borbi protiv korupcije, ukazuje Fajnenšel tams.
S druge strane, kako navodi britanski list, suđenje koje je počelo u ponedeljak je prvo u nizu slučajeva koji će odrediti političko nasleđe bivšeg francuskog predsednika.
Poslednjih nekoliko godina, Sarkozi ima istaknutu ulogu u biznisu, pošto je savetnik nekih od vodećih francuskih kompanija, ali i dalje ima uticaj u politici kao „siva eminencija“ desnog centra, dok su mnogi od njegovih saradnika tokom predsedničkog mandata na pozicijama u regionalnim vladama ili administraciji predsednika Emanuela Makrona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.