Prema izjavama brojnih svedoka i dokumentaciji do kojih su došli novinari Rojtersa, nigerijska vojska od 2013. godine vodi tajni, sistematski i ilegalni program abortusa na severoistoku zemlje i da je tokom ovog programa zabeleženo najmanje 10.000 trudnoća među ženama i devojčicama koje su su prekinute, od kojih su mnoge kidnapovali i silovali ekstremistički militanti.
Prema izjavama svedoka, abortusi su se uglavnom obavljali bez pristanka osobe, a često i bez njenog prethodnog znanja. Žene i devojčice koje su bile podvrgnute ovim prisilnim abortusima bile su trudne između nekoliko nedelja i osmog meseca, a neke su imale i 12 godina, navodi Rojters, prenosii N1 BiH.
Istraga Rojtersa zasnovana je na intervjuima sa 33 žene i devojke koje kažu da su imale abortus dok su bile u pritvoru nigerijske vojske. Samo jedna je rekla da je na to slobodno pristala. Novinari su takođe intervjuisali pet civilnih zdravstvenih radnika i devet pripadnika obezbeđenja uključenih u program, uključujući vojnike i druge zvaničnike, kao što su naoružani čuvari koji su angažovani da prate trudnice do mesta za abortus. Pored toga, Rojters je pregledao kopije vojnih dokumenata i civilnih bolničkih kartona koji opisuju ili sumiraju hiljade postupaka abortusa.
Ova kampanja se navodno oslanjala na prevaru i fizičku silu nad ženama koje su danima ili nedeljama držane u vojnom pritvoru. Tri vojnika i stražar rekli su da su obično uveravali žene, koje su često bile oslabljene zatočeništvom, da pilule i injekcije koje su dobijale treba da poboljšaju njihovo zdravlje i da se bore protiv bolesti kao što je malarija. U nekim slučajevima su žene koje su pružale otpor tučene motkama, držane na nišanu ili drogirane, a neke su čak i vezivane, rekli su novinarima čuvar i zdravstveni radnik.
Rojters je objavio izjavu jedne od žena koje tvrde da su žrtve ovog programa.
Žena, koja je želela da ostane anonimna, Fati, ispričala je kako su nigerijski vojnici opkolili njeno selo na ostrvu u jezeru Čad gde su nju i mnoge druge žene držali u zatočeništvu ekstremistički pobunjenici. Dok su njeni otmičari bežali, Fati se onesvestila.
Probudila se u vojnom kampu u blizini.
„Osećala sam se najsrećnijom što sam ikada bila u životu“, rekla je Fati, sada u ranim dvadesetim godinama, prisećajući se napada koji se dogodio pre nekoliko godina u severoistočnoj nigerijskoj državi Borno.
Ona je ispričala da je pre toga više od godinu dana bila nasilno udata za pobunjenike, premlaćivana i više puta silovana, što je rezultiralo trudnoćom.
Bila sam izuzetno zahvalna vojnicima“, rekla je ona.
Otprilike nedelju dana kasnije, ležala je na prostirci u uskoj, polumračnoj prostoriji u vojnoj kasarni u Maiduguriju, glavnom gradu države. Uniformisani muškarci su ulazili i izlazili, dajući njoj i još pet žena injekcije i tablete.
Fati, koja je tada bila u četvrtom mesecu trudnoće, rekla je da je posle nekoliko sati počela da oseća jake bolove u stomaku i da iz nje curi crna krv. I druge žene su krvarile i previjale se na podu. Tada je pomislila da su vojnici hteli da je ubiju.
Tada je shvatila da su joj vojnici bez pitanja prekinuli trudnoću, a da je o tome nisu ni obavestili.
Fati je rekao da su nakon što su žene isprale krv u toaletu, vojnici upozorili: „Ako nekome kažete za ovo, bićete teško pretučeni“.
Binta Ibrahim, koja je sada u kasnim dvadesetim, ispričala je sličnu priču. Rekla je da su joj vojnici dali dve injekcije bez njenog pristanka nakon što su je pokupili sa grupom drugih žena koje su pobegle od pobunjenika pre otprilike tri godine. Rekla je da je shvatila šta se dešava kada je osetila bol i videla krv. Kada su se žene pobunile, pretili su im smrću.
„Da su me ostavili sa bebom, želela bih da je rodim“, rekla je Ibrahim, a njenu izjavu je potvrdila i bivša zatvorenica Jagana Bukar.
Neki od ovih abortusa su navodno bili fatalni. Iako Rojters nije mogao da utvrdi potpuni obim takvih slučajeva tokom skoro 10 godina programa, četiri vojnika i dva službenika obezbeđenja rekli su da su bili svedoci žena koje umiru od abortusa ili da su kasnije videli njihove leševe.
Ibrahim je takođe rekla da je videla kako je žena umrla nakon injekcije.
„Plakala je, vikala, valjala se i na kraju je prestala da se kotrlja i viče. Postala je tako slaba i traumatizovana, a onda je prestala da diše. Samo su iskopali rupu, zasuli je peskom i zatrpali“, rekla je ona.
Vojne vođe poriču postojanje programa
Reporteri Rojtersa nisu mogli da utvrde ko je smislio ovaj program abortusa niti da utvrde ko ga je u vojsci ili vladi vodio.
Nigerijski vojni lideri negirali su da je program ikada postojao i rekli da je Rojtersovo izveštavanje deo stranih napora da se podriva borba zemlje protiv pobunjenika.
„Ne u Nigeriji, ne u Nigeriji“, rekao je general-major Kristofer Musa, koji predvodi vojnu kampanju protiv pobunjenika na severoistoku, u intervjuu za Rojters 24. novembra.
„Svi poštuju život. Poštujemo porodice. Poštujemo žene i decu. Poštujemo svaku živu dušu“, rekao je tada.
General Laki Irabor, načelnik nigerijskog štaba odbrane, nije odgovorio na Rojtersov zahtev za komentar. Dana 2. decembra, nedelju dana nakon što je Rojters tražio intervju sa Iraborom i podelio detaljne nalaze i pitanja sa njegovom kancelarijom, vojni direktor za odbrambene informacije objavio je izjavu na pet stranica novinarima i kasnije je objavio na Fejsbuku i Tviteru. General-major Džimi Akpor rekao je da je Rojters motivisan „zlonamernošću“ i mentalitetom „nasilnika“, navodi se u saopštenju.
„Izmišljena serija priča je zapravo skup uvreda na račun nigerijskog naroda i kulture. Nigerijsko vojno osoblje se odgaja i dalje obučava kako bi zaštitilo živote, čak i na sopstveni rizik, posebno kada su u pitanju životi dece, žena i staraca“, dodao je on.
Desetine žena i devojaka zarobljene su u borbama na severoistoku Nigerije između savezne vlade i ekstremista u ratu koji besni već 13 godina.
Najmanje 300.000 ljudi je umrlo od početka sukoba, neki od nasilja, a mnogo više od gladi i bolesti, prema Ujedinjenim nacijama i grupama za ljudska prava.Vojni lideri poriču da program postoji.
Reporteri Rojtersa nisu mogli da utvrde ko je smislio ovaj program abortusa niti da utvrde ko ga je u vojsci ili vladi vodio.
Nigerijski vojni lideri negirali su da je program ikada postojao i rekli da je Rojtersovo izveštavanje deo stranih napora da se podriva borba zemlje protiv pobunjenika.
„Ne u Nigeriji, ne u Nigeriji“, rekao je general-major Kristofer Musa, koji predvodi vojnu kampanju protiv pobunjenika na severoistoku, u intervjuu za Rojters 24. novembra.
„Svi poštuju život. Poštujemo porodice. Poštujemo žene i decu. Poštujemo svaku živu dušu“, rekao je tada.
General Laki Irabor, načelnik nigerijskog štaba odbrane, nije odgovorio na Rojtersov zahtev za komentar. Dana 2. decembra, nedelju dana nakon što je Rojters tražio intervju sa Iraborom i podelio detaljne nalaze i pitanja sa njegovom kancelarijom, vojni direktor za odbrambene informacije objavio je izjavu na pet stranica novinarima i kasnije je objavio na Fejsbuku i Tviteru. General-major Džimi Akpor rekao je da je Rojters motivisan „zlonamernošću“ i mentalitetom „nasilnika“, navodi se u saopštenju.
„Izmišljena serija priča je zapravo skup uvreda na račun nigerijskog naroda i kulture. Nigerijsko vojno osoblje se odgaja i dalje obučava kako bi zaštitilo živote, čak i na sopstveni rizik, posebno kada su u pitanju životi dece, žena i staraca“, dodao je on.
Desetine žena i devojaka zarobljene su u borbama na severoistoku Nigerije između savezne vlade i ekstremista u ratu koji besni već 13 godina.
Najmanje 300.000 ljudi umrlo je od početka sukoba, neki od nasilja, a mnogo više od gladi i bolesti, prema Ujedinjenim nacijama i grupama za ljudska prava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.