Istraživanja su pokazala da mozak tinejdžera koji su preživeli pandemiju kovida pokazuju znake preranog starenja, piše Gardijan.
Takođe se pokazalo i lošije mentalno zdravlje, ali nije jasno da li je to povezano sa razlikom u godinama mozga.
Istraživači su uporedili magnetne rezonance (MR) 81 tinejdžera u SAD napravljene pre pandemije, između novembra 2016. i novembra 2019. godine, sa MR 82 tinejdžera prikupljenih između oktobra 2020. i marta 2022. godine (tokom pandemije, ali nakon ukidanja karantina).
Nakon što je upario 64 učesnika u svakoj grupi, istraživački tim je otkrio da su fizičke promene u mozgu koje su se desile tokom adolescencije (kao što su stanjivanje korteksa i rast hipokampusa i amigdale) bile veće u grpi nakon zatvaranja (izolacije) nego u grupi pre pandemije, što sugeriše da su se takvi procesi ubrzali.
Drugim rečima, njihov mozak je brže stario.
“Razlika u godinama u mozgu bila je oko tri godine – nismo očekivali tako veliko povećanje s obzirom na to da je zatvaranje tokom pandemije bilo dugo manje od godinu dana“, rekao je profesor psihologije na Univerzitetu Stanford i prvi autor studije Ian Gotlib.
Učesnici su prvobitno pristali da učestvuju u studiji koja se bavi uticajem stresa u ranom periodu života na mentalno zdravlje tokom puberteta.
Kako navode iz tima za časopis „Biological Psichiatri: Global Open Science“, grupa je sama prijavila veće poteškoće u mentalnom zdravlju, uključujući teže simptome anksioznosti, depresije i problema sa internalizacijom.
Gotlib je primetio da se nalazi poklapaju sa onima drugih istraživača koji proučavaju uticaj pandemije na mentalno zdravlje tinejdžera.
„Pogoršanje mentalnog zdravlja praćeno je fizičkim promenama u mozgu za tinejdžere, verovatno zbog stresa od pandemije“, rekao je on.
Međutim, još nije jasno da li je lošije mentalno zdravlje obuhvaćeno studijom izazvano bržim starenjem mozga, ili – da li je ovo drugo loša vest za tinejdžere.
Profesor kognitivne neuronauke na Univerzitetu Birkbek u Londonu Majkl Tomas, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da je istraživanje potvrdilo borbe koje su tinejdžeri posebno iskusili tokom pandemije, sa povećanjem anksioznosti i depresije.
Ali, dodao je da je bilo teško znati koje razlike u veličini strukture mozga znače za sadašnje ili buduće ponašanje.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.