veštačka inteligencijaFoto: EPA-EFE/JENS SCHLUETER

Mnogi vrhunski biznis lideri ozbiljno su zabrinuti da bi veštačka inteligancija (AI) mogla da predstavlja egzistencijalnu pretnju po čovečanstvo u ne tako dalekoj budućnosti.

Čak 42 odsto izvršnih direktora koji su ispitani na Jejlovom samitu izvršnih direktora ove sedmice kažu da AI ima potencijal da uništi čovečanstvo za pet do deset godina, pokazuju rezultati ispitivanja u koje je Si-En-En (CNN) imao ekskluzivan uvid.

“To je veoma mračno i alarmantno”, rekao je profesor na Jejlu Džefri Sonenfeld u telefonskom intervjuu.

Ispitivanjem, koje je sprovedeno na jednom virtuelnom događaju koji je organizovao Sonenfeldov Institut za izvršno rukovodstvo, utvrđeno je da postoji slaba opšta saglasnost o rizicima i mogućnostima povezanim sa AI.

Sonenfeld je rekao da je anketa obuhvatila odgovore od 119 generalnih direktora iz različitih sektora poslovanja, uključujući generalnog direktora Volmarta Daga Mekmiliona, generalnog direktora Koka-kole Džejmsa Kvinsija, lidere IT kompanija kao što su Kseroks i Zum, kao i izvršne direktore iz farmaceutskih, medijskih i proizvodnih sektora.

Ovi biznis lideri su pokazali oštru podeljenost oko toga koliko je AI opasna po civilizaciju.

Dok je 34 odsto izvršnih direktora reklo da bi AI mogla potencijalno da uništi čovečanstvo za deset godina, a osam odsto smatra da bi to moglo da se dogodi za pet godina, 58 odsto je reklo da to nikada ne bi moglo da se desi i da oni “nisu zabrinuti”.

U odvojenom ispitivanju, utvrđeno je da 42 odsto anketiranih direktora smatra da je potencijalna katastrofa koju bi AI mogla da izazove precenjena, dok 58 veruje da nije precenjena.

Ova ispitivanja su sprovedena svega nekoliko sedmica pošto su desetine lidera u AI industriji, akademika i nekih slavnih ličnosti potpisali saopštenje u kojem se upozorava na opasnost od AI.

U ovom saopštenju, koje su potpisali izvršni direktor kompanije OpenAI Sem Altman, “kum veštačke inteligencije” Džefri Hinton, kao i glavni direktori iz Gugla i Majkrosofta, se društvo poziva da preduzme korake u cilju zaštite od opasnosti koje predstavlja AI.

“Ublažavanje opasnosti od istrebljenja čovečanstva koja preti od AI bi trebalo da bude globalni prioritet uz druge opasnosti kao što su pandemija i nuklearni rat”, navodi se u saopštenju.

Hinton je nedavno odlučio da upozori na opasnost od ove tehnologije čiji je razvoj pomogao pošto je postao zabrinut zbog toga koliko je ona postala inteligentna.

“Ja sam samo naučnik koji je iznenada shvatio da te stvari postaju pametnije od nas. Želim da podignem uzbunu i ukažem da bi trebalo ozbiljno da se zabrinemo oko toga kako bi mogli da sprečimo da ove stvari preuzmu kontrolu nad nama”, rekao je Hinton u maju za Si-En-En.

“Ako postane mnogo pametnija od nas AI bi bila veoma dobra u manipulaciji, što podrazumeva i to da zaobiđe ograničenja koja joj mi namećemo”, dodao je.

Dok biznis lideri vode debatu o opasnostima koje prete od AI, izvršni direktori koji su učestvovali u Jejlovom ispitivanju su pokazali izvestan stepen slaganja o koristima koje ona donosi.

Svega 13 odsto ispitanih direktora je reklo da su potencijalne mogućnosti koje pruža AI precenjene, dok 87 odsto veruje da nisu.

Oni smatraju da će AI imati najtransformativniji uticaj u tri ključne industrije: zdravstvenoj nezi (48 odsto), profesionalnim službama/IT sektoru (35 odsto) i medijima/digitalnom sektoru (11 odsto).

Dok neki unutar sveta tehnologije i van njega raspravljaju o scenarijima sudnjeg dana povezanim sa AI, veća je verovatnoća da će postojati neposredniji uticaji, uključujući opasnost od dezinformacija i gubitka radnih mesta.

Sonenfeld, koji je guru za menadžment na Jejlu, je rekao za Si-En-En da se biznis lideri dele u pet različitih tabora kada je reč o AI.

Prva grupa, kako ju je opisao Sonenfeld, uključuje “radoznale stvaraoce” koji su “navini vernici” koji tvrde da treba uraditi sve što može da se uradi.

“Oni su kao Robert Openhajmer pre bombe”, rekao je Sonenfeld, misleći na američkog fizičara koji je poznat kao “otac atomske bombe”.

Tu su zatim “euforični iskreni vernici” koji vide samo dobro u tehnologiji, kaže Sonenfeld.

Ukazujući na bum veštačke inteligencije podstaknut popularnošću ChatGPT-a i drugih novih alata, Sonenfeld je treću grupu opisao kao “komercijalne profitere” koji entuzijastično hoće da unovče novu tehnologiju.

“Oni ne znaju šta rade, ali se utrkuju u tome”, kaže Sonenfeld.

A tu su i dva tabora koji se zalažu za neku vrstu suzbijanja veštačke inteligencije: aktivisti koji podižu uzbunu i zagovornici globalnog upravljanja.

Nedostatak konsenzusa oko toga kako pristupiti veštačkoj inteligenciji ukazuje da čak i rukovodeći ljudi u industriji još uvek pokušavaju da shvate koje opasnosti i koristi donosi ono što bi moglo da predstavlja pravu prekretnicu u društvu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari