Predstavnika Evropske narodne partije i socijaldemokrata u Evropskom parlamentu će posle ovogodišnjih izbora biti manje, sa 408 mandata pašće na 310, ali će, posle Bregzita, i ukupan broj poslanika biti smanjen sa 750 na 705, pokazuju najnovije istraživanje Fondacije Konrad Adenauer, ali i projekcije Politico.eu i Europe Elects.
Ukoliko rezultati evropskih izbora, koji će se održati od 23. do 25. maja, pokažu da su projekcije tačne, dve najveće evropske partije će izgubiti osam do 10 odsto od broja mandata, prenosi portal European Western Balkans (EWB). Liberalima se predviđa bolji rezultat, pa bi sa 68 mandata mogli da „skoče“ na broj poslanika između 90 do 115 mesta.
Sa druge strane, Zeleni i Ujedinjena evropska levica mogu da očekuju oko 50 mandata. Na desnoj strani spektra, uz jačanje evropskih desničarskih stranaka, ali i odlazak britanske Konzervativne stranke, može se očekivati od 140 do 160 mandata. Od 2014. godine, osam grupa je imalo poslanike u parlamentu koji je brojao 750 mandata, podseća EWB. Najdirektniji uticaj evropskih izbora koje će osetiti zemlje Zapadnog Balkana biće u sastavu Evropske komisije, u kojoj će se ogledati rezultati izbora 2019. godine.
U centru pažnje svih šest zemalja biće to ko su novi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost EU i novi komesar za proces proširenja, odnosno sumnje da li će komesar za proširenje nastaviti rad u sadašnjoj formi. Teško je zamisliti promene u stavu Evropske narodne partije i socijaldemokrata prema proširenju, koji podrazumeva podršku sa jakim naglaskom na ispunjenju svih neophodnih reformi i zatvaranje svakog poglavlja.
To samo po sebi implicira da pristupanje neće doći u skorijem roku. Sa druge strane, navodi portal EWB, koalicija liberala, posebno stranaka Emanuela Makrona i holandskog premijera Marka Ruta, koji se protive daljem proširenju pre unutrašnjih reformi EU, znači uvođenje novih promena u jednačinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.