Istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose: Većina Evropljana podržava Ukrajinu, ali veruje u sledeći ishod rata

„Da bi opravdali nastavak evropske podrške Ukrajini, lideri EU će morati da promene način na koji govore o ratu“, rekao je koautor Mark Leonard iz ECFR, koji je naručio anketu.

Većina Evropljana „očajnički želi da se spreči pobeda Rusije“, ali ne veruje da Kijev može da pobedi u vojnom smislu, rekao je Leonard, što znači da je najubedljiviji argument za sve skeptičniju javnost bio da bi nastavak pomoći „mogao da dovede do održivog, dogovorenog mira koji favorizuje Kijev – a ne pobeda Putina“.

Januarska anketa u 12 država članica EU – uključujući Francusku, Nemačku, Mađarsku, Italiju, Holandiju, Poljsku, Španiju i Švedsku – pokazala je da su kontraofanziva Ukrajine u zastoju, rastući strah od promene američke politike i izgledi za drugi predsednički mandat u SAD Donalda Trampa podsticali pesimizam u vezi sa ishodom rata.

Anketa je sprovedena pre povlačenja Ukrajine tokom vikenda iz istočnog grada Avdijevke, čime je Rusija izvojevala najznačajniju vojnu pobedu od zauzimanja Bahmuta od strane Vagnerovih trupa u maju 2023.

Izveštaj „Ratovi i izbori: Kako evropski lideri mogu da zadrže javnu podršku Ukrajini“, otkriva da samo jedan od 10 Evropljana u 12 ispitanih zemalja veruje da će Ukrajina pobediti na bojnom polju, dok dvostruko više (20 odsto) predviđalo pobedu Rusije.

Čak iu najoptimističnijim zemljama članicama koje su ispitane – Poljskoj, Švedskoj i Portugalu – manje od jedne od pet (17 odsto) veruje da bi Kijev mogao da pobedi.

U svim zemljama, pokazalo je istraživanje, najčešće mišljenje, koje deli u proseku 37 odsto ispitanika, bilo je da će se rat završiti kompromisnim rešenjem – iako su neke zemlje više volele taj ishod od drugih.

U Švedskoj (50 odsto), Portugalu (48 odsto) i Poljskoj (47 odsto), ispitanici su češće rekli da Evropa treba da pomogne Ukrajini da uzvrati, dok u Mađarskoj (64 odsto), Grčkoj (59 odsto), Italiji (52 odsto) i Austriji (49 odsto), više zagovaraju da Kijev prihvati nagodbu.

Anketa je dala dokaze da mnogi Evropljani sve više smatraju da je rat Rusije protiv Ukrajine od direktnog značaja za njih, a 33 odsto je reklo da je imao veći uticaj na njihovu zemlju – i na Evropu (29 odsto) – od rata na Bliskom istoku.

Mogući Trampov povratak u Belu kuću široko je viđen kao loša vest, sa 56 odsto ispitanika u 12 ispitanih zemalja reklo da bi bili veoma ili prilično razočarani ako bi bivši predsednik ponovo bio izabran.

Jedini izuzetak je Mađarska, gde je 27 odsto ispitanika reklo da bi bilo zadovoljno Trampovim povratkom, a 31 odsto razočarano. Slično, pristalice samo jedne velike političke partije – mađarskog Fidesa – nadale su se pobedi Trampa.

Među drugim krajnje desnim strankama koje su ranije izražavale podršku Trampu, samo oko trećine glasača za nemačku AfD, austrijsku FPO ili braću iz Italije reklo je da bi pozdravilo njegov povratak, sa još slabijim pro-Trampovim raspoloženjem među pristalicama francuskog Nacionalnog mitinga i poljskog Pravo i pravda.

Na drugu godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu, autori izveštaja su rekli da Evropljani nisu bili „herojski raspoloženi“, pa čak ni optimisti po pitanju situacije.

Ali, rekli su, posvećenost Evropljana da spreče pobedu Rusije se nije pomerila.

„Kako Evropa i SAD budu ulazile u izbornu sezonu, potraga za definisanjem mira biće kritično bojno polje“, napisali su autori. „Lideri će morati da pronađu novi jezik koji odgovara trenutnim osećanjima“.

Ruska pobeda „nije mir“, smatra Ivan Krastev, drugi koautor izveštaja, koji je predsednik istraživačkog centra Centra za liberalne strategije u Sofiji. „Ako cena okončanja rata pretvara Ukrajinu u ničiju zemlju, ovo će biti poraz ne samo za Kijev, već i za Evropu i njenu bezbednost.