Istraživanje: Povratak Trampa u Belu kuću imaće minoran uticaj na globalno zagrevanje

Tramp na vlast stupa u januaru. Najavio je ukidanje zelenih regulacija aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena i povlačenje SAD iz međunarodnih sporazuma o ograničavanju zagrevanja planete na 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijsko razdoblje.

Tekuća godina gotovo će sigurno biti najtoplija ikad izmerena, a izmenjena klima u njoj je dovela do razornih katastrofa širom sveta, poput poplava, oluja i toplotnih talasa, piše agencija AFP, prenosi N1.

Projekat Climate Action Tracker (CAT) u novoj analizi klimatskih planova država izračunao je da bi Trampovo povlačenje iz zelenih sporazuma moglo povisiti temperaturu zemlje za oko 0,04 stepena do kraja veka.

Bil Her iz Climate Analyticsa, jedne od grupa koje stoje iza CAT, rekao je da bi povratak republikanca mogao imati „stvarno mali” uticaj.

„Šteta koju bi to učinilo za globalno klimatsko delovanje, ako će se zadržati samo na SAD tokom četiri do pet godina, verovatno je nadoknadiva”, smatra Her.

Ali, on upozorava da bi uticaj mogao biti značajno veći ako će se druge države povesti za umanjenim ambicijama SAD, drugog najvećeg svetskog odašiljača gasova staklene bašte, koristeći ih kao alibi za svoje nedelovanje.

Situacija će biti jasnija u narednim nedeljama i mesecima, jer bi države do februara trebalo UN da prijave svoje nove, ažurirane planove smanjenja gasova staklene bašte.

Her ističe da će od ključne važnosti biti reakcija Kine, najvećeg svetskog emitera štetnih gasova, gotovo 2,5 puta više od SAD.

Radikalni rezovi

CAT je izračunao da je, prema aktuelnim planovima država, svet na putu zagrevanja od čak 2,6 stepeni do kraja veka.

U odvojenom izveštaju objavljenom u četvrtak, CAT je istražio planove najvećih svjetskih zagađivača gasovima staklene bašte.

SAD tvrdi da će do 2030. prepoloviti emisije u svim sektorima u odnosu na 2005. godinu

CAT upozorava da se američke emisije moraju smanjiti za 65 posto u ovoj deceniji, kao i 80 posto do 2035. kako bi bile u skladu s ciljem od 1,5 stepeni.

Kina, čiji se plan tek čeka, mora da smanji emisije gasova staklene bašte za 66 posto do 2030. u odnosu na nivo iz 2023, te za 78 posto do 2035. godine.

„Kad se gledaju potrebni nivoi smanjenja emisija, razumno je pitati: kako je to moguće?”, rekao je Her o projekcijama za Kinu.

„Kratak odgovor je da je to zbog toga što možemo da dekarbonizujemo energetski sektor gotovo svugde, i to brzo. Prva stvar je odustati od uglja”, dodao je on.

Kina istovremeno gradi elektrane na ugalj koliko i ceo svet zajedno, pa je Rojters u februaru izvestio da je u protekle dve godine odobrila 218 gigavata novih elektrana, dovoljno da se „strujom opskrbi ceo Brazil”.

Izveštaj CAT-a dolazi nakon što je u sredu objavljeno istraživanje koje je zaključilo da su emisije gasova staklene bašte iz fosilnih goriva ove godine dosegle nove rekorde, što znači da će u budućnosti biti potrebni još snažniji rezovi ako svet hoće da ostvari zacrtani cilj.

Emisije od uglja, 41 posto ukupnih emisija iz fosilnih goriva, ove su godine narasle za 0,2 posto, pokazuju projekcije Global Carbon Projecta. Taj postotak je pao u SAD i EU, a narastao u Indiji, Kini i ostatku sveta.