ISTRAŽIVANJE: Šta o Rusiji misle stanovnici zapadnih zemalja, a šta Kine, Indije i Turske?

U studiji, koju je izradio Evropski savet za spoljne odnose (ECFR), analizirane su ankete sprovedene u devet zemalja članica Evropske unije, uključujući Francusku, Nemačku i Poljsku, zatim u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama, kao i u Kini, Rusiji, Indiji i Turskoj, navodi Gardijan.

Otkrivene su oštre geografske različitosti u stavovima o ratu, demokratiji i globalnom balansu moći, kažu autori studije, sugerišići da bi agresija Rusije mogla da bude istorijska prekretnica koja označava nastajanje „post-zapadnog“ svetskog poretka.

„Paradoks rata u Ukrajini je da to da je zapad istovremeno najviše ujedinjen i najmanje uticajan u svetu nego ikada ranije“, kaže Mark Leonard, dikretor ECFR i koautor izveštaja zasnovanog na anketama sprovedenim prošlog meseca.

Timoti Garton Eš, profesor evropskih studija na Oksfor univerzitetu, koji je takođe učestvovao u studiji, nazvao je ova otkrića „ekstremno otrežnjujućim“.

Kako dodaje, istraživanje je pokazalo da je rat transatlantskom zapadu dao jedinstvo i svrhu ali, ističe, „nikako nije uspeo da ubedi ostale velike sile, kao što su Kina, Indija i Turska“.

Istraživanje je pokazalo da su pogledi Zapada na Rusiju postali tvrdokorniji tokom protekle godine.

Velika većina stanovnika Britanije (77 odsto), SAD (71 odsto) i devet zemalja EU (65 procenata) na Rusiju gleda kao na „protivnika“, sa kojim je njihova zemlja u sukobu, ili kao „rivala“.

S druge strane, svega 14 odsto ljudi u SAD, 15 odsto u devet zemalja EU i osam odsto u Britaniji smatra Rusiju „saveznikom“ koji sa njima deli interese, ili „neophodnim partenrom“.

Istpitanici su imali podjednako negativne stavove prilikom opisivanja Rusije.

Upitani da odaberu dva od deset ponuđenih opisa, u SAD je 45 odsto njih odabralo „agresivan“ a 41 odsto „napouzdan“, dok je ove opcije u devet zemalja EU odabralo 48, odnosno 30 odsto, a u Velikoj Britaniji 57 i 49 odsto.

U svih devet zemalja EU, u proseku 55 odsto ljudi podržava nastavak sankcija protiv Moskve čak i po cenu ekonomske štete.

U SAD, 36 odsto ispitanika je reklo da je podrška Ukrajini vođena uglavnom potrebom da se odbrani američka demokratija, dok u Britaniji (44 odsto) i devet zemalja EU (45 odsto) preovlađuje mišljenje da podrška Ukrajini znači odbrana svoje sopstvene bezbednosti.

Više ljudi u Evropi (44 odsto u Britaniji i 38 odsto u devet EU zemalja) smatraju da bi Ukrajina trebalo da povrati svoju terotoriju, čak i po cenu dužeg rata, a manje njih (22 i 30 odsto) misli da rat treba da se okonča što pre, čak i ako to znači da će Ukrajina ustupiti deo teritorije Rusiji.

Stavovi ispitanika iz nezapadnih zemalja su, međutim, mnogo drugačiji.

Veliki broj ljudi u Kini (76 odsto), Indiji (77 procenata) i Turskoj (73 odsto) kažu da imaju osećaj da je Rusija „snažnija“ nego pre rata ili da je „jednako snažna“.

Oni Moskvu smatraju strateškim „saveznikom“ i „neophodnim partenrom“ svoje zemlje (79, 79 i 69 odsto).

Slično tome, mnogo više ljudi (41 odsto u Kini, 48 u Turskoj i 54 u Indiji) želi da se rat završi što je pre moguće, čak i ako to znači da će Ukrajina ustupiti terotoriju, dok svega 23, 27 i 30 odsto misli da bi Ukrajina trebalo da povrati kontrolu nad svojom teritorijom, makar to bilo i po cenu dugotrajnijeg konflikta.

Takođe, vlada i mnogo veći skepticizam u pogledu motiva zapada.

Manje od četvrtine ispitanika u Kini i Turskoj, na primer, i svega 15 odsto u Rusiji, smatra da zapad podržava Ukrajinu zato da bi odbranio svoju sopstvenu bezbednost i demokratiju.

Gotovo dve trećine anketiranih u Rusiji (64 odsto) reklo je da su SAD „protivnik“, dok je 51 odsto i 46 odsto reklo to isto za EU i Veliku Britaniju.

U Kini 43 odsto njih smatra SAD rivalom, a 40 odsto je isto reklo za Britaniju i 34 odsto za EU.

Mnogi ljudi van zapada predviđaju da će Sjedinjenim Državama predvođen liberalni globalni poredak izgubiti dominaciju na globalnom nivou u narednoj deceniji, dok na zapadu smatraju da će postati samo jedna globalna sila među nekoliko njih.

Samo sedam odsto ljudi u Rusiji i šest u Kini veruje da će on biti dominantan za deset godina.

U Evropi i SAD, međutim, mnogi (29 odsto u Britaniji, 28 odsto u devet zemalja EU i 26 odsto u SAD) predviđaju novi bipolarni svet sačinjen od dva bloka predvođena Amerikom i Kinom.

U Indiji, na primer, 87 odsto ispitanika na SAD gledaju kao na „saveznika“ ili „partnera“, dok 87 odsto isto misli za EU, a 79 za Rusiju i Britaniju, kao i 59 odsto za Tursku.

Jedino Kina se smatra za „rivala“ ili „protivnika“ (75 odsto).

„Mnogi ljudi na zapadu na dolazeći međunarodni poredak gledaju kao na povratak bipolarnosti hladnoratovskog tipa između zapada i istoka, demokratije i autoritarizma“, kažu autori studije.

Ali, kako dodaju, „ljudi u ovim zemljama sebe vide mnogo drugačije“.

Zapad će morati da živi, kažu autori studije, sa „neprijateljskim diktaturama kao što su Kina i Rusija“, ali takođe i sa nezavisnim silama poput Indije i Turske.

One „ne predstavljaju neki novi treći blok“ niti dele zajedničku ideologiju, ali isto tako se „neće zadovoljiti prilagođavanjem na hirove i planove supersila“.

„Umesto da od njih očekujemo da podrže pokušaje zapada da odbrani nestajući posthladnoratovski svetski poredak, moramo da budemo spremni da postanemo partneri sa njima u izgradnji novog poretka“, zaključuju autori studije.