Istraživanje: Svako drugo dete izbeglica iz Ukrajine uznemireno i zabrinuto za svoju budućnost

Takođe, 44 odsto dece je izjavilo da se osećaju usamljeno, a 55 posto je zabrinuto za budućnost.

Više od polovine, 57 posto dece se oseća malo ili mnogo manje srećno od odlaska iz Ukrajine.

Deca koja su izbegla iz Ukrajine u Evropu imaju problema sa mentalnim zdravljem, a više od jedno od dvoje ispitane dece oseća se uznemireno ili zabrinuto za svoju budućnost, navodi se u novom izveštaju organizacije Save the Children.

Istraživanje je pokazalo da je manja verovatnoća da će se deca izbeglice koja pohađaju školu osećati usamljeno, ali je stopa upisa dece koja su pobegla od rata u Ukrajini i dalje zabrinjavajuće niska u Evropi.

Samo jedna trećina dece je pohađala školu pre letnjeg raspusta, a jedna četvrtina nije nameravala da se upiše u lokalnu školu u školskoj 2022-2023.

Polovina intervjuisane dece kaže da se osećaju više uznemireno otkako su izbegli iz Ukrajine, a ta cifra raste na čak 78 posto za decu stariju od 16 godina.

Više od polovine ispitane dece veruje da će se njihova situacija poboljšati ako bi imali prijatelje u lokalnoj zajedinici (57%), mogućnosti da se bave sportom ili svojim hobijima (56 posto) i učenje lokalnog jezika (54 posto). Dečaci znatno češće nego devojčice kažu da čeznu za prijateljima u zajednici (64 posto u poređenju sa 52 odsto).

Izveštaj pokazuje da je jezik jasna prepreka sticanju lokalnih prijatelja, kao što je Ana (ime promenjeno radi zaštite identiteta), 15, koja je iz Ukrajine izbegla u Rumuniju:

„Ovde se osećam malo neprijatno. Nemam svoje drugare iz razreda. Većina ljudi mojih godina ne govori engleski tako da ne mogu da komuniciram sa njima. Imam ih nekoliko, to su Ukrajinci koje sam upoznala ovde, prilično smo bliski.”

Andrij, 13, izbeglica iz Ukrajine koji sada živi u Litvaniji, rekao je:

„Pohađao sam [lokalnu školu] dve nedelje, ali nije bilo mnogo nastavnika koji govore ruski, pa sam se vratio u ukrajinsku onlajn školu [. ..] Ima litvanske dece sa kojima bih želeo da se sprijateljim, [ali nisu hteli da razgovaraju sa mnom]. Stekao sam [litvanske prijatelje] u dva letnja kampa, na fudbalskom terenu i tokom naših časova fudbala.”

Od 24. februara, oko 7,7 miliona izbeglica je napustilo Ukrajinu da bi potražilo utočište u drugim evropskim zemljama, a procenjuje se da su 40 odsto deca. Mnoga deca su bila svedoci uznemirujućih događaja, prinuđena da napuste svoje domove i ostave svoje voljene.

Vlade država prijema izbeglica imaju ključnu ulogu u pružanju podrške deci kako se pitanja poput anksioznosti i tuge ne bi razvila u dugoročne probleme mentalnog zdravlja.

Vlade su uložile trud da obezbede da deca budu upisana u škole, a zemlje sa najviše izbeglica suočavaju se sa najakutnijim izazovima. Malo je nastavnika jezika koji bi pomogli deci iz Ukrajine da nauče lokalne jezike, a opštine često nemaju finansijska sredstva za zapošljavanje dodatnog obrazovnog osoblja.

U Poljskoj, na primer, izveštaj je otkrio da je samo 41 posto dece iz Ukrajine upisano u lokalne škole.

Neki ispitani roditelji i staratelji radije koriste onlajn program učenja koji je ukrajinska vlada prethodno razvila kao odgovor na pandemiju virusa korona jer ne znaju koliko će dugo biti u izbeglištvu. Međutim, onlajn učenje ima svoja ograničenja i može biti nepouzdano, a deca koja koriste ovu opciju rizikuju da propuste druge prednosti ličnog školovanja.

Izveštaj pod naslovom „Ovo je moj život i ne želim da izgubim ni godinu dana: Iskustva i dobrobit dece izbeglica iz Ukrajine“ zasnovan je na anketama, fokus grupama i diskusijama sa preko hiljadu dece izbeglica i njihovih staratelja u sedam evropskih zemalja: Finskoj, Italiji, Litvaniji, Holandiji, Poljskoj, Rumuniji i Švedskoj.

Ilva Sperling, direktorka kancelarije Save the Children u Briselu, kaže:

„Čak i uz toplu dobrodošlicu Evrope porodicama iz Ukrajine, ovaj izveštaj pokazuje da mnoga deca koja su izbegla u Evropu ostaju zabrinuta i usamljena. Zaista je zabrinjavajuće to što četvrtina dece koju smo anketirali nije nameravala, ili nije bila sigurna u to, da će se upisati u školu u svojoj lokalnoj zajednici. Ovo je posebno važno jer su mnogi naveli da bi želeli da imaju prijatelje, da se bave sportom i da uče lokalni jezik. Sve to škole mogu da pruže deci. Potrebno je da Evropska Unija i nacionalne vlade osiguraju da deca iz Ukrajine mogu u potpunosti da uživaju svoja prava na zaštitu, zdravlje i obrazovanje i da zaista napreduju u svojim zemljama domaćinima.“

Deca i njihovi staratelji žele da se vrate kući u Ukrajinu, ali je malo verovatno da će se to dogoditi u skorije vreme. Stoga je potrebno da vlade država koje su primile najveći broj izbeglica iz Ukrajine planiraju dugoročno, kako bi deca izbeglice imala osećaj normalnosti i optimistični pogled na budućnost.

Vlade moraju udvostručiti napore da upišu decu u škole i da se pozabave preprekama koje onemogućavaju deci da pohađaju školu, uključujući povećanje kapaciteta škola i pružanje jezičke podrške deci i njihovim starateljima.