Istraživanje: Uspon desnice u Evropskom parlamentu

Od Evropskog parlamenta sa takvim sastavom se može očekivati da će se zalagati za tvrđi stav po pitanju politike proširenja, ocenio je ECFR, istakavši da će rezultati izbora imati značajne posledice na sposobnost Evropske komisije i Saveta EU da sprovode odluke i obaveze, pre svega u oblasti spoljne politike i životne sredine.

ECFR predviđa da će radikalne desničarske partije verovatno završiti na prvom mestu u devet zemalja članica – Austriji, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj i Slovačkoj.

Na drugom ili trećem mestu će biti u još devet država – Bugarskoj, Estonjij, Finskoj, Nemačkoj, Letoniji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Švedskoj.

Rezultat toga bi bio da populistička desna koalicija hrišćanskih demokrata, konzervativaca i radikalno desnih poslanika prvi put ima većinu u Evropskom parlamentu.

Promene u političkim grupama i koalicijama, ocenjuje ECFR, uticaće na političku agendu EU i pravac budućeg evropskog zakonodavstva.

To „oštro skretanje udesno“ će imati posebno velike posledice na evropske politike u vezi sa životnom sredinom, jer će se nova većina verovatno suprotstaviti ambicioznim merama EU u borbi protiv klimatskih promena.

„Može se očekivati da će sledeći Evropski parlament blokirati zakonodavstvo neophodno za implementaciju politički teške sledeće faze Zelenog dogovora – koji utiče na klimatski suverenitet EU – i založiti se za čvršći stav po pitanju drugih područja suvereniteta EU, uključujući migraciju, proširenje i podršku Ukrajini“, ocenio je ECFR.

Istraživanje pokazuje da će dve najveće političke grupe u EP – Evropska narodna partija (EPP) i Savez socijalista i demokrata (S&D) verovatno nastaviti da gube poslanička mesta, kao i Obnovimo Evropu i Zeleni.

Iako se očekuje da EPP ostane najveća politička grupa u parlamentu i da zadrži moć određivanja agende i odlučivanja o izboru narednog predsednika Evropske komisije, ECFR predviđa da će populističa desnica biti najveći pobednik izbora.

Krajnje desna grupa Identitet i demokratija (ID) će prema projekcijama dobiti još 40 mesta u EP čime će, sa gotovo 100 poslanika, biti treća po snazi grupa u novom sazivu.

Zajedno sa Evropskim konzervativcima i reformistima (ECR), koji bi mogli da dobiju 85 mesta, imali bi 25 odsto poslaničkih mesta, što bi bilo prvi put da zajedno imaju više mesta nego EPP ili S&D.

Izbori za EP neće imati posledice samo na politiku na nivou EU, nego i na domaću politiku u mnogim zemljama.

„Rezultati naše analize treba da kreatorima evropske politike posluže kao poziv na buđenje o tome šta je na kocki na izborima za Evropski parlament 2024. Implikacije ovog glasanja su dalekosežne za geopolitički pravac Evropskog saveta i Evropske komisije od 2024“, istakao je ECFR.