„Višestruka oboljenja u Srbiji povezana sa zagađenjem vode i vazduha“: Šta je pokazalo istraživanje Univerziteta u Šefildu

Studiju je vodio Institut za zdrav životni vek Univerziteta u Šefildu, prvi istraživački institut u Velikoj Britaniji koji je u potpunosti posvećen razumevanju i prevenciji multimorbiditeta, u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu, Univerzitetom Aston, Institutom za javno zdravlje Srbije, Agencijom za zaštitu životne sredine Srbije i Odeljenjem za internu medicinu, navodi se na airqualitynews.com.

Kada je reč o kvalitetu vazduha, studija je razmatrala nivoe PM10 čestica, sumpor-dioksida (SO2), azot-dioksida (NO2), ugljen-monoksida (CO) i ozona (O3) u vazduhu za 2019. godinu. Nivoi su dobijeni iz državne mreže stanica za praćenje kvaliteta vazduha.

Utvrđeno je šest kategorija multimorbiditeta: postojanje više obolenja – odnosi se na one sa velikom verovatnoćom da imaju gotovo sva hronična stanja; kardiovaskularni – bolest koronarnih arterija, hipertenzija, infarkt miokarda itd; metabolički sindrom – hipertenzija, dijabetes melitus i hiperlipidemija; respiratorni – astma, hronični bronhitis, HOBP, emfizem itd; mišićno-skeletni – hronični bol u leđima, deformitet grlića materice, hipertenzija itd.

Utvrđeno je da je ukupna rasprostranjenost multimorbiditeta u Srbiji iznosila 33,4 odsto, pri čemu je izloženost višim nivoima PM10 i SO2 povećavala verovatnoću za njegovo postojanje. Slična veza pronađena je i kod ljudi izloženih zagađenoj vodi, bez obzira na to da li je zagađena hemijski, biološki ili i jedno i drugo.

Istraživanje je pokazalo da veći nivoi SO2, PM10 i O3 povećavaju šanse za postojanje više oboljenja i za mišićno-skeletni multimorbiditet dok viši nivoi SO2 povećavaju šanse za pojavu respiratornih oboljenja. Viši nivoi PM10 i O3 povećavaju šanse za pojavu metaboličkog sindroma.

Istraživanje je takođe razmatralo geografsku i socio-demografsku distribuciju bolesti, pri čemu je otkriven značajan pad u izgledima za multimorbiditet kako se nivo obrazovanja povećavao.

Takođe je uočeno da su neke bolesti očigledne u nekim oblastima, a u drugim nisu.

„Ovo istraživanje predstavlja jedinstvenu saradnju između Instituta za zdrav život, Univerziteta u Beogradu i agencija za javno zdravlje i zaštitu životne sredine u Srbiji. Po prvi put pokazuje povezanost između zagađenja životne sredine i određenih kategorija multimorbiditeta, naglašavajući potrebu za politikama za rešavanje zdravstvenih nejednakosti i multimorbiditeta kako bi se uhvatili u koštac i sa socioekonomskim i sa ekološkim faktorima“, rekla je profesorka Lidi Gojder, članica Instituta za zdrav život na Univerzitetu u Šefildu.

Studiju su finansirali UKRI Global Challenges Research Fund i Ministarstvo za nauku, inovacije i tehnološki razvoj Republike Srbije.
Podatke iz Evropskog istraživanja zdravlja (EHIS) obezbedio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Multimorbiditet je prisustvo dva ili više hroničnih zdravstvenih stanja koja rezultiraju invaliditetom i lošim kvalitetom života u starosti.
U 2023. ukupna globalna rasprostranjenost multimorbiditeta iznosila je 37,2 odsto, piše na sheffield.ac.uk. Međutim, mehanizmi koji pokreću multimorbiditet su složeni i nisu dobro shvaćeni.