Italija – druga najstarija država na svetu

S rekordno niskom stopom nataliteta i velikim brojem mladih koji su nezaposleni ili se sele u inostranstvo, Italija je postala „država koja zaboravlja mlade“, tvrdi Alesandro Rosina, profesor demografije na Katoličkom univerzitetu Svetog Srca u Milanu, prenosi HRT, pozivajuću se na agenciju Hina.

„Italiju 21. veka najviše opisuje način na koji mlade generacije propadaju, i to do granice koja nije samo zabrinjavajuća nego je i sramotna“, napisao je Rosina prošlog meseca za dnevne novine La Repubblica. Koristeći se nedavno objavljenim službenim podacima koji pokazuju da je stopa nataliteta pala na novu istorijsko nisku granicu, Rosina je izračunao da je Italija jedina država u Evropi gde ima više stanovnika starijih od 80 godina nego novorođenih.

Država ima i rekordnu granicu takozvanih NEET-ova – mladih koji se ne obrazuju, ne obučavaju i nisu zaposleni. Prošle godine u Italiji ih je bilo 29,5 posto, a prosek EU-a je 17,2 posto. U poslednjih deset godina utrostručio se broj Italijana koji se iselio iz države, povećao se s 36 na 115 hiljada, pokazuju podaci koje je prošle godine objavio Italijanski državni institut za statistiku (Istat). Među tih 115 hiljada gotovo 25 hiljada čine fakultetski obrazovani.

Poslovni lobi Confindustria u septembru 2017. izračunao je da će se zbog odlaska mladih u inostranstvo ekonomski rast smanjivati po postotni bod godišnje. „To je izvanredno stanje“, istaknuo je tada glavni ekonomist Luca Paolazzi.

Druga najstarija država sveta

Istat je u maju objavio da je Italija „druga najstarija država sveta“ nakon Japana, s gotovo 1,7 penzionera na svaku mladu osobu. Taj bi se procenat u idućih 20 godina mogao povećati na 2,65. To je pokazatelj sve većeg Italijanskog „demografskog duga“ koji će budućim naraštajima doneti teret većih troškova penzija, zdravstvenog i socijalnog sistema zbog međugeneracijske neravnoteže koja će postati „sve akutnija“, upozorio je Istat. Većina ekonomista naglašava da je zaustavljanje tih trendova ključno za borbu protiv tvrdoglavo sporog Italijanskog ekonmskog rasta i niske produktivnosti, ali pitanje je hoće li proračun nove vlade s visokim deficitom dati pravi odgovor.

Rosina je u drugom članku objavljenom za Reppublicu rekao da Italiji treba „promena paradigme“ kako bi se poticale mere za porodicu i mlade. Kao model je naveo Nemačku, državu koja je uspela u borbi protiv niskog nataliteta. No fokus proračuna Italijanske vladajuće koalicije, sastavljene od krajnje desne Lige i protusistemskog Pokreta pet zviezda, na temeljnom je dohotku za siromašne i snižavanju dobi za umirovljenje. Temeljni dohodak mogao bi pomoći mladima jer neproporcionalan dio njih ima niska primanja ili su nezaposleni, no ekonomisti propitkuju odluku kojom će se povećati broj penzionera.

Potpredsednik vlade Matteo Salvini, čelnik Lige, glavni je zagovornik mirovinske reforme jer je uvjeren da bi se ranijim umirovljenjem oslobodila radna mesta za mlade Italijane. Tu tvrdnju je u svom izvještaju o Italiji odbacio MMF. „Na temelju iskustava iz drugih država, nije vjerojatno da će val umirovljenja stvoriti mnogo radnih mesta za mlade“. Zbog svega toga problemi s Italijanskim proračunom koji trenutačno proučava Evropska unija nije samo u tome što ne poštuje pravila Evrozone o dugu i deficitu nego i u smeru povećane potrošnje. Simone Ferro, 30-godišnji doktorand na londonskom sveučilištu Kraljice Mary, na blogu o ekonomiji taj je proračun prozvao „darom“ za stare generacije i „daljnjom redistribucijom bogatstva na teret mladih“.