Italija i Novi put svile: „Mi smo bili samo marionete“

Vlada čak razmišlja o napuštanju projekta „Novi put svile“. Ali, to neće biti lako, piše Dojče vele.

Mauricio Rasero, gradonačelnik Astija u Pijemontu, ima velike planove. Taj grad je u maju sklopio partnerstvo s kineskom opštinom Nanjang. A odmah nakon potpisivanja sporazuma, kineska delegacija uputila se u gradsku trgovinsku komoru.

Krajem jula, Rasero je dao intervju kineskim medijima, u kojem oduševljeno kaže: „Kina je po mom mišljenju tokom godina dokazala da je doprinela svetskoj stabilnosti, da je ozbiljan, verodostojan partner, bez kojeg svet više nije zamisliv.“

Asti je u kontaktu i sa kineskim Telekomom, državnim telekomunikacionim koncernom. Grad je saopštio da se razgovara o razvoju planskih strategija kako bi Asti postao poznat po inteligentnim tehnologijama. Kineski Telekom je, inače, u SAD proglašen za „rizik po nacionalnu bezbednost“.

Ovakvo otvaranje italijanskog grada sa 74.000 stanovnika za kineske tehnološke koncerne izazvalo je pažnju – ali samo u lokalnim medijima. To Kinezima i odgovara, kaže profesorka ekonomije i stručnjakinja za Kinu Alesija Aminjini. Ona koristi izraz „nova Kina“, a to, po njenom mišljenju, znači: „Imam malo prijatelja, ćutim i radim. Ako me ne otkriju, uspeću. Ali, ako otkriju – gotov sam.“

„Mi smo bili poklon Pekingu“

Euforija oko Kine koja se pojavila u Italiji 2019. u međuvremenu je nestala. U to vreme su pojedini članovi italijanske vlade iz stranaka Pet zvezdica i Liga na sva usta hvalili sporazum potpisan u martu te godine između dveju zemalja, kojim se Italija priključila projektu „Novi put svile“.

To je trebalo Italiji da dâ novu ekonomsku snagu, kao i veće izvozne šanse za tamošnje preduzetnike. No, taj sporazum zemlji nije doneo nikakvu korist, smatra Aminjini. Ona ističe da Italija i dalje uvozi više robe iz Kine, nego što izvozi.

Taj sporazum je pre svega imao veliki strateški značaj za kineskog predsednika Sija Đinpinga. Jer, kaže Aminjini, njemu je to bilo veoma važno kako bi demonstrirao Sjedinjenim Državama svoju moć: „Sve je to bila samo igra u kojoj smo mi bili marionete, a igrači su u stvari bili Vašington i Peking. Mi smo bili poklon Pekingu koji on može da pokaže Vašingtonu.“

Odluka još pre decembra

Sada, nakon što su promenjene tri vlade, u Italiji je drugačije. Premijerka Đorđa Meloni ima prijateljski odnos sa SAD. Još u izbornoj kampanji neprestano je isticala da neće podržavati sporazum o „Novom putu svile“.

Nakon svoje prve posete Beloj kući krajem jula, dala je intervju televizijskoj stanici Foks njuz i najavila da će još pre decembra Italija odlučiti o mogućem povlačenju iz tog sporazuma. Ujedno je naglasila da kritički gleda na ulogu preduzetnika u Kini: „Naše firme ne moraju da prosleđuju podatke vladi, ako vlada to zatraži. U tome je razlika“, rekla je Meloni i naglasila da globalna trgovina može biti slobodna samo ako su svi učesnici fer.

„Njima se ne žuri“

Ako se Italija povuče, Kina bi mogla da reaguje grubo, uvereni su i političari i stručnjaci. Aminjini smatra da Kinezi na neki način moraju da pokažu da Italija „zbog toga snosi negativne posledice“. Ipak, još nije jasno kako će one izgledati, dodaje Aminjini.

Naravno, ako se Rim i povuče iz sporazuma, to Kinu neće sprečiti u širenju uticaja. Gradovi kao što je Asti – nedaleko od važne luke Đenove – savršeno su odabrani, uverena je Aminjini. Jer, kako kaže, sa sistemom „Smart City“ i „takozvanim repetitorima“, mogu se sakupljati važne strateške informacije. Prema proceni italijanske profesorke, za ostvarenje svojih ciljeva Kinezi sebi mogu da daju vremena koliko god im je potrebno: „Najvažnije je da se napreduje. Njima se ne žuri.“