Italija najviše pogođena prirodnim katastrofama u Evropi

Tokom proteklih 50 godina beleži se veliki porast prirodnih katastrofa, a u studiji su analizirani istorijski podaci o više od 15.000 prirodnih katastrofa od 1902. do 2021. godine.

Od 190 zemalja u svetu, Srbija je na 138. mestu. Prema podacima portala uswitch.com, u Srbiji je bilo 27 prirodnih katastrofa, od čega 17 poplava, devet ekstremnih temperatura i jedan zemljotres.

U tim katastrofama stradalo je 96 osoba, a pogođeno je više od 224.000 ljudi. Procenjeno je da je ukupna materijalna šteta bilo oko 2,2 milijardi evra.

Rast temperature vazduha i vode, usled globalnih klimatskih promena, izazvao je viši nivo mora i veće brzine vetra. Ti faktori si doveli do češćih i intenzivnijih prirodnih katastofa.

U istraživanju su analizirane suše, zemljotresi, epidemije, ekstremne temperature, poplave, magle, izlivanja ledničkih jezera, klizišta, oluje, požari i druge prirodne katastrofe, šteta koju su nanele i broj žrtava i ljudi koji su bili pogođeni, prenosi EURACTIV.rs.

U Italiji su od 1902. godine bile 173 prirodne katastrofe koje su nanele ekonomsku štetu od 187 milijardi evra, tri puta veću nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. Italiju su najčešće pogađali zemljotresi, klizišta i vulkanske erupcije, a u tim nesrećama poginulo je više od 140.000 ljudi.

Na drugom mestu je Rusija, u kojoj je bio isti broj katastrofa kao u Italiji, ali su one odnele manje žrtava (oko 62.000) i izazvale manju materijalnu štetu (13 milijardi evra). U toj zemlji je bilo najviše poplava i požara u Evropi.

Francuska, na trećem mestu, imala je najviše prirodnih katastrofa u Evropi – 184, koje su zemlju koštale oko 61 milijardu evra. Francusku su najviše pogađale oluje i poplave.

Na četvrtom mestu je Španija, sa 103 prirodne katastrofe koje su odnele više od 17.000 života. Po materijalnoj šteti, koja iznosi više od 50 milijardi evra, Španija je na četvrtom mestu u Evropi. U Španiji je prirodnim katastrofama pogođeno oko 6,8 miliona ljudi, više nego u drugim evropskim državama, ali je broj žrtava bio malo veći od 17.000.

U Rumuniji, koja je na petom mestu, u 101 katastrofi poginulo je gotovo 5.000 ljudi, a pogođeno je dva miliona stanovnika. Ukupna materijalna šteta procenjena je na 15 milijardi evra.

Grčku najviše pogađaju zemljotresi, poplave i požari, u kojima je od 1902. stradalo oko 2.800 ljudi i koji su nanelu štetu u iznosu većem od 21 milijarde evra.

U prvih 10 evropskih zemalja koje su bile najviše izložene prirodnim katastrofama su i Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Albanija i Ukrajina.

Posmatrano na globalnom nivou, na prvom mestu je Kina, koju su pogodile 982 prirodne katastrofe. U njima je stradalo više od 12,5 miliona ljudi, pogođeno je ukupno 3,3 milijarde stanovnika, a ekonomska šteta bila je veća od 704 milijarde evra. Od 1902. godine u Kini je bilo 39 suša, više nego u bilo kojoj drguoj zemlji obuhvaćenoj istraživanjem.

SAD su se našle na četvrtom mestu, ali su imale najviše prirodnih katastrofa – 1.090, a na prvom mestu su i po procenjenoj materijalnoj šteti – 1.500 milijardi evra. U SAD je zabeleženo i najviše oluja na svetu – 685.