Italijanski astronaut: Uskoro će u svemir putovati i srednja klasa

Putovanje u svemir trebalo bi za petnaestak godina postati ostvarivo i onima koji nisu naročito bogati, rekao je za Hinu italijanski astronaut Paolo Nespoli, uveren da će svemirski turizam promeniti način na koji Zemljani gledaju na svoju planetu.

Nespoli je astronaut Evropske svemirske agencije koji je tri puta leteo do Međunarodne svemirske stanice i tamo proveo ukupno godinu dana.

Sa 61 godinom najstariji je aktivni astronaut ESA-e.

Nespoli je nedavno gostovao u Evropskom parlamentu u Strazburu, gde je, u sklopu Evropskog događaja za mlade, održao predavanje o svojim pustolovinama, postignućima i ostvarenju snova.

Kao i bezbrojni dečaci, i Paolo je želeo biti astronaut kad odraste.

Njegove dečje priče sedamdesetih godina prošlog veka u italijanskoj provinciji, hiljadama kilometara udaljenoj od ikakvih svetskih svemirskih centara, izazivale su samo osmehe.

„Ali, teškim radom mogu se ostvariti i najluđi snovi“, poručuje Nespoli, vojni pilot i diplomirani inženjer aeronautike i astronautike.

Iako to zavisi o mnogo faktora, Nespoli predviđa da će i građani srednje klase imati priliku otisnuti se u svemir za 15 ili 20 godina.

„To je poput mobilnog. Sećam se kako sam u astronautskom centru imao jedan od prvih mobilnih u Nemačkoj, a razgovor je koštao 20 maraka po minuti. To je bilo neverovatno i razmišljali smo o tome ko bi mogao priuštiti tako skup uređaj. Nekoliko godina posle bili su svugde“, rekao je Italijan u razgovoru za Hinu.

Odlazak u svemir i pogled na celu Zemlju menja čoveka, kaže Nespoli.

Iz svemira se ne vide granice

Kada bi širi sloj ljudi imao tu priliku, promenio bi se i način na koji društvo razmišlja o svom jedinom domu, dodaje.

„Kružeći oko nje, shvatio sam da je Zemlja kao svemirski brod, a ljudi mornari koji trebaju raditi zajedno“, rekao je.

Nespoli ističe kako se iz svemira se ne vide granice između država, nego samo ona između Zemlje i crnila svemira, zbog čega čovek tada prvi put u potpunosti oseća pripadnost svojoj planeti.

„Zemlja iz svemira izgleda kao vrlo delikatan ekvilibrij i očito je koliko je čovek ugrožava.“

Sa ISS-a se odlično vidi koliko je čovek raširen po planeti, a Nespoliju je posebno šokantan bio broj ribarskih brodova na jugoistoku Azije, za koje je prvo smatrao da su deo nekog ogromnog grada.

„Kao ljudi, moramo preduzeti nešto i moramo to učiniti sada“, kaže Nespoli i priznaje kako je tek na 400 kilometara iznad Zemlje shvatio da mora živeti život što manje štetan po okolinu.

Astronauti nisu superjunaci

Stanarima ISS-a dnevni raspored je strogo određen, kako bi ograničeno vreme što bolje iskoristili za probu što većeg broja naučnih eksperimenata.

„Astronauti nisu superjunaci ili genijalci, nego normalne osobe, koje su sposobne raditi svašta, naprimer popraviti WC“, ističe Nespoli.

Pošto provode vreme u bestežinskom stanju, i sami astronauti su pokusni kunići medicinskih testiranja, poput, naprimer, onih za osteoporozu.

Ta bolest posebno je zanimljiva za istraživanje u svemiru, jer dugotrajni izostanak gravitacije loše uteče na kosti, zbog čega su zaključci sa svemirske stanice jako korisni na Zemlji.

„Izostanak gravitacije mozgu šalje signal da je kostur nepotreban, pa se gubi deset puta više kalcija nego inače“, otkrio je Nespoli.

Astronauti zbog toga moraju svakodnevno vežbati.

Pregršt ukusa lista zelene salate

Nespoli ipak pronalazi vremena i za svoj hobi, fotografiju – na Zemlju se vratio s oko 27.000 snimaka.

Fotografiranje iz svemira zahteva posebnu brzinu i okretnost, jer, naprimer, Italija, Nespolijev najdraži motiv, zbog brzine kruženja ISS-a oko Zemlje „pobegne“ iz vidokruga za nekoliko sekundi.

Ali, zato svakoga dana ima 16 puta priliku fotografirati izlaske i zalaske Sunca.

Zanimljiv aspekt boravka u svemiru bila je i prehrana.

„Hranu sam dolje smatrao samo izvorom minerala i vitamina, ali gore shvatite da je ona mnogo više, jer postoji i njen društveni deo i element ugode, o čemu se na ISS-u baš i ne razmišlja.“

Astronauti su, u sklopu naučnih istraživanja, na ISS-u uspeli uzgojiti salatu, a samo jedan njen list Nespolija je podsetio na pregršt ukusa koje je zaboravio od napuštanja Zemlje.

Znaju li vanzemaljci za pizzu?

Kao pravi Italijan, u jednom se trenutku u šali požalio da na ISS-u nemaju pizzu, ali su mu već u idućoj pošiljci poslali sastojke, pa je postao verovatno jedini koji taj specijalitet pripremio u svemiru.

Osim ako se pizze nisu dosetili i vanzemaljci.

Zbog svog inženjerskog načina razmišljanja, koji u obzir uzima beskonačnost svemira, Nespoli ne odbacuje mogućnost da vanzemaljci negde postoje, jer bi statistički bilo neverovatno da se nigde drugde u kosmosu nisu stvorili pogodni uslovi za život slični onima na Zemlji.

Nespoliju je fizički najteži, ali psihički najlakši deo misije bio povratak na Zemlju.

„Kada sletite, srećni ste što ste živi i što je misija gotova. Lepo je biti i raditi u svemiru, ali je jako zahtevno, stresno i mogućnost greške je velika.“

Je li Zemlja stvarno okrugla?

„Kada sletite, a niste uništili stanicu ili nekoga ubili, pomislite: ‘Yes!’, a zatim se otvore vrata, ulazi sveži zrak i bude se čula, gravitacija je opet tu i vidite da se stari svet vratio“, otkriva astronaut.

Na pitanje ima li što poručiti onima koji tvrde da je Zemlja ravna ploča, Nespoli je samo zakolutao očima.

„Stvarno ne znam šta bih rekao na to…“

Tekst preuzet sa portala Al Jezeera.