Itamar Ben-Gvir: Ko je Izraelac koji želi da pripoji ceo Pojas Gaze?

Koji su koreni njegovog političkog radikalizma?

Ben-Gvir (rođen 1976. godine) potiče iz konzervativne, nedogmatske mizrahi jevrejske porodice, koja spada u nekih 1.5 miliona Jevreja koji su nekada živeli na teritoriji Severne Afrike i Bliskog istoka, a doselili se u područje današnjeg Izraela. Njegova baka i deka po ocu rođeni su u Iraku, Kurdistanu, dok je otac rođen u Jerusalimu. Njegova majka je kao tinejdžerka izbegla baš u Palestinu, koja je tada bila pod mandatom Britanaca. Ona se pridružila pokretu Irgun Zvai Leumi, miliciji koja se borila protiv britanske vladavine, tražeći pravo na samoopredeljenje Jevreja u Palestini.

Oružje pre pregovora, teroristi Kaha i pretnje Jicahu Rabinu

Kada se Gvir rodio, na čelo Izraela došla je po prvi put desničarska vlada sa Menehimom Beginom, koja je aneksirala istočni Jerusalim 1980. godine, ubrzavši eksproprijaciju zemlje na Zapadnoj obali i pojasu Gaze – potezi koji su bili inicijalna kapisla za prvu palestinsku intifadu. Intifada je inicirala i Ben-Gvirov gnev uobličen u delovanju novoformirane partije Moledet, koja se zalagala za proterivanje Palestinaca.

Gvir je više verovao oružju, a od tih misli nije odustao ni do današnjeg dana.

Član njegove partije Kah Baruh Goldstajn 1994. godine je otvorio vatru u Hebronu na muslimanske vernike. Na festivalu kostima Purim, Ben-Gvir je sledeće godine dao omaž Goldstajnu, tako što se obukao kao on, proglašavajući ga za heroja, a takođe je jednom godišnje posećivao njegov grob, dok mu je na zidu u stanu visila njegova slika.

Ko su kahanisti?

Kahanizam je religiozna cionistička ideologija zasnovana na stavovima rabina Meira Kahanea, osnivača Odbrambene lige Jevreja i stranke Kah u Izraelu, koja je proklamovala mišljenje da su Arapi koji žive u Izraelu neprijatelji Jevreja i Izraela. Sam Kahane je verovao u neophodnost stvaranja jevrejske teokratske države u kojoj nejevreji ne bi imali pravo glasa, dok bi svi „neprijatelji Izraela“ bili deportovani.

Itamar Ben-Gvir je bio povezan sa prvobitnim Kah pokretom, iako je tokom vremena delimično revidirao stav o deportovanju svih Arapa iz Izraela. Izraelska vlada je zabranila Kah pokret 2004. godine, a američki Stejt department proglasio ju je stranom terorističkom organizacijom, da bi 2022. ona bila uklonjena sa američke crne liste terorizma zbog „nedovoljnih dokaza o aktivnosti grupe“.

Njegovo prvo javno političko delovanje uključivalo je pretnje uživo na televiziji ministru odbrane, kasnije premijeru Jicahu Rabinu, koji iako desničar nije po Gviru bio dovoljno odlučan u suprotstavljanju Palestincima, naglašavajući potrebu za političkim rešenjem sukoba i konstituisanjem rešenja dve države. Držeći u ruci amblem Kadilaka ukradenog sa Rabinovog vozila, uzvikivao je „kako smo došli do amblema, doći ćemo i do njega“. Tri nedelje nakon toga Rabin je ubijen prilikom jednom mirnog protesta. Gvirovi ekstremni stavovi izopštili su ga iz potencijalnog služenja u izraelskoj vojsci, pa je umesto toga školovanje nastavio u religioznoj školi koju je osnovao rabin Kahane.

Kršenje prava odvuklo ga je ka studiranju prava, pa je 2008. godine, nakon osam godina studiranja dobio diplomu i advokatsku licencu koja mu je neko vreme bila osporavana zbog kriminalnih delatnosti i optužbi za rasizam i terorizam (2007. godine). U Knesetu je bio pravni pomoćnik desničara Mihaela Ben Arija, da bi 2012. bio deo pravne kancelarije za pomoć Izraelcima osuđenim za napad na Arape. Njegova klijentela obuhvatala je izraelske doseljenike na Zapadnoj obali, koji su kasnije postali i glavna snaga njegove buduće partije. Te godine formira svoju stranku Otzma Jehudit, koja je smatrana ideološkim naslednikom Kahane. Kako bi se desničarski pozicionirao on i njegovi sledbnici su kroz svoje ultradesničarske aktivnosti nanizali brojna kršenja zakona (53).

Iako 2013. godine nije uspeo da uđe u Kneset, nastavio je da oštro kritikuje vladu. Godine 2019. zbog nesuglasica sa svojim koalicionim partnerom, strankom Noam, ponovo ne uspeva da kapitališe porast desnice u Izraelu. To mu polazi za rukom na izborima 2021. godine, kada uzima šest mandata. Tada je njega, i Cionističku religioznu partiju zdušno podržao premijer Benjamin Netanjahu. Jakov Kac, tadašnji urednik Jerusalim posta, upozorio je da će takva vlada raditi „ka istom cilju uništavanja izraelske demokratije“, iako je Ben Gvir u to vreme ublažio retoriku u korist izraelskog mejnstrima. Zabrinut je bio i predsednik Isak Hercog, koji je neformalno izjavio, a mikrofon u sali preneo – „ceo svet je zabrinut što će Ben-Gvir postati ministar“.

Ministar sa pištoljem u ruci

Netanjahu je imenovao Ben-Gvira na čelo ministarstva nacionalne bezbednosti, a koalicija je usvojila zakon koji mu je omogućio veće ingerencije za nadzor nad sprovođenjem zakona. Ben-Gvir je odmah došao u centar pažnje, pa je samo nekoliko dana nakon stupanja na dužnost, provokativno posetio Brdo hrama, izazivajući zabrinutost među Palestincima oko pristupa muslimana jednom od najsvetijih islamskih mesta, džamiji Al-Aksa. Primera radi, poseta Arijela Šarona 2000. godine, tada kandidata za premijera, pokrenula je drugu intifadu.

Njegova ublažena retorika imala je svoje amplitude, uz brojne kontroverze. Godine 2022. u Jerusalimu u delu grada Šeik Džarah viđen je kako sugeriše policiji da puca na Palestince koji su protestovali, sa sve pištoljem u ruci. Pištolje je nosio i godinu dana ranije kada ga je šef obezbeđenja Kneseta pozvao na razgovor, nakon što je mahao pištoljem tokom svađe sa arapskim službenicima parkinga u Tel Avivu.

U avgustu 2023. izjavio je „moje pravo, i pravo moje žene i moje dece da se kreću putevima u Judeji i Samariji važnije je od prava na kretanje za Arape“. Dva meseca kasnije nakon hapšenja pet ultra-ortodoksnih Heredi Jevreja zbog pljuvanja na hrišćane ispred crkava, Ben-Gvir je izjavio je nakon njihovog hapšenja da to „nije krivično delo“.

Vrhunac ekstremne retorike dogodio se prošle godine kada je ministar nasleđa Amičai Elijahu, član Ben-Gvirove stranke, sugerisao je da bi bacanje nuklearne bombe na Gazu mogao da bude „jedan od načina“ za Izrael da se obračuna sa Hamasom. Elijahu je kasnije izjavio da nije mislio da će njegov odgovor „shvatiti bukvalno“, ali je medijska šteta bila nepopravljiva, doduše i bez posledica. Iako je jednom prilikom javno revidirao parolu „smrt Arapima“ u „smrt teroristima“, i više nije toliko insistirao na tezi da je „isticanje palestinske zastave podrška teroru“, njegov imidž političke krajnosti i ekstremizma ostao je netaknut.

Ponovo oružje

Nakon napada Hamasa sedmog oktobra, Gvir je dočekao svojih pet minuta da promoviše politiku za koju se oduvek zalagao. Pored stotina novih dobrovoljačkih jedinica, Ben-Gvir je pozvao pojedince da se naoružaju, pa su strelišta i prodavnice oružja u Izraelu zabeležile porast u prodaji, nakon ublaženih pravila o izdavanju dozvola za oružje.

U saopštenju za štampu Ministarstva za nacionalnu bezbednost tada je navelo da građani koji govore hebrejski i imaju vojnu obuku, bez krivičnog dosijea mogu kroz telefonski razgovor da dobiju dozvolu za oružje u roku od jedne nedelje. To je vreme kada je Ben-Gvir boravio u Cezareji gde se slikao ispred 50 pušaka na ceremoniji dobijanja vatrenog oružja za granične zajednice na severu i jugu, mešovite gradove i naselja u Judeji i Samariji.

Krajem marta ove godine Gvir je izjavio da je „više oružja na ulicama učinilo je Izrael bezbednijim“, slaveći činjenicu da je njegova kancelarija odobrila 100.000 dozvola za oružje od 7. oktobra. „Ove nedelje smo postigli prekretnicu u Ministarstvu za nacionalnu bezbednost – stohiljaditi građanin je dobio dozvolu za oružje“, rekao je Ben Gvir, stojeći ispred postera sa slikom pištolja i sloganom „100.000 Izraelaca naoružano“.

„U stvari, od 299.354 zahteva podnetih od rata više od 100.000 građana dobilo je odobrenja da se naoruža, jer oružje spasava živote,“ rekao je Ben-Gvir

Izraelski dnevni list Harec je u decembru prošle godine tvrdio da je na hiljade dozvola izdato nezakonito i da je Ben-Gvir lično intervenisao kako bi pomogao bivšem špijunu za Izrael Džonatanu Polardu da mimo prigovora policije i suda dobije dozvolu za oružje. Ne čudi podatak da su u to vreme i Sjedinjene Države navodno odložile isporuku 4.500 pušaka M-16 zbog zabrinutosti da će ih Ben-Gvir koristiti za naoružavanje naseljenika na Zapadnoj obali i civila na političkim događajima.

Ben-Gvir već duže vremena nije zadovoljan politikom premijera Benjamina Netanjahua, koji trpi kritike širom sveta za način na koji rešava krizu u Gazi i regionu. Ben-Gvirova solucija rešenja sukoba na Bliskom istoku, sudeći po njegovim izjavama bila bi još radikalnija. Ministar krajnje desnice za nacionalnu bezbednost kritikovao je premijera Benjamina Netanjahua na društvenim mrežama sredinom juna ove godine zbog „njegove nedovoljno snažne reakcije na masovno bombardovanje severa Izraela“ terorističke grupe Hezbolah i zbog toga što je kontinuirano isključivan iz donošenja odluka tokom rata. „Na stotine raketa ne može se odgovoriti hirurškim akcijama, vi ste premijer i ne možete više da se krijete iza Benija Ganca i Gadija Ajzenkota“, napisao je na mreži Eks.

S obzirom na eskalaciju sukoba, i skorašnji napad Izraela na Iran i Liban, likvidaciju vođe Hamasa Ismaila Hanijea, ostaje nam da pratimo kako će uravnotežiti razlike između Ben-Gvira i Netanjahua, koje su se već javile pozivom Ben-Gvira na preemptivne napade na Liban i Hezbolah 8. avgusta. „Gospodine premijeru, Eškol nije čekao“, objavio je Ben Gvir na mreži Eks, što je referenca na bivšeg premijera Levija Eškola, koji je vodio Izrael tokom Šestodnevnog rata 1967. godine, a samo tri dana kasnije Ben-Gvir je pred regrutima u vojnoj bazi Tel Hašomer pozvao je na trajnu okupaciju Pojasa Gaze.

Protivnici u Izraelu ove nestabilne, desničarske vlade smatraju da je na vlasti samo rat i održava, prenosi N1.