IUCN: U regionu Sredozemlja do 2040. oko 250 miliona ljudi živeće sa nedostatkom vode 1Foto: Pixabay/Rawpixel

U regionu Sredozemlja, prema trenutnim projekcijama, do 2040. godine oko 250 miliona lјudi živeće u uslovima nedostatka vode, što je 70 miliona ljudi više nego danas, objavila je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN).

Rastući zahtevi polјoprivrede, industrije, turizma i urbanog razvoja na Sredozemlju potisnuli su vlažna staništa na ivicu održivosti, pa je na području tog regiona u poslednjih 50 godina izgubljena polovina preostalih vlažnih staništa, zbog čega je za održivu budućnost bitno da se ona spasu, naveli su iz IUCN.

Prekomerno zahvatanje vode, od čega dve trećine za polјoprivredu, smanjilo je protoke između 25 i 75 odsto tokom poslednjih decenija, a predviđa se da će tokom narednih 20 godina dostupnost slatke vode biti manja za 15 odsto.

Iz IUCN su ukazali da su ljudi dugo loše odnosli prema vlažnim staništima, pa su obale bile tu da su na njima gradi, reke i jezera da obezbede neograničene zalihe vode za farme i fabrike, a močvare da bi se isušile radi razvoja.

Klimatske promene 20 odsto teže pogađaju Sredozemlje od većine drugih delova sveta – pojačavaju krizu, podižu temperature, smanjuju kiše i naglo povećavaju poplave, oluje, suše i druge ekstremne klimatske pojave.

Podseća se da vlažna staništa, kao što su reke i jezera, močvare, bare i morska područja skladište i prečišćavaju većinu vode za piće, snabdevaju hranom i sirovinama i održavajući lokalne ekonomije.

Ona takođe imaju presudnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, jer zdrava vlažna staništa čuvaju i prečišćavaju vodu, a sakupljaju i gasove staklene bašte, hladeći planetu.

Vlažna staništa spadaju u ekosisteme sa najvećim biodiverzitetom, ali u sredozemnim vlažnim staništima populacija kičmenjaka gotovo se prepolovila od 1990. godine, a izumiranje predstavlja pretnju za više od trećine vrsta vlažnih staništa.

Obalna vlažna staništa odvajaju uglјenik po jedinici površine 10-20 puta brže od kopnenih Sistema, ali kada se unište, deo tog uglјenika se vraća u atmosferu.

Precizirano je da kosistemi vlažnih staništa imaju vitalnu ulogu u zaštiti sredozemnih zajednica od rastućih rizika povezanih sa klimatskim promenama, jer štite od ekstrema svih vrsta, poput kontinuiranog porasta nivoa mora ili sve češćih i nasilnih olujnih udara.

Dublje u unutrašnjosti, vlažna staništa upijaju intenzivne kiše, štite od poplava i nadoknađuju niske tokove u vreme suše.

U IUCN smatraju da je ovaj trenutak idealan za pokretanje inovativnih politika i planova upravlјanja u regionu koji promovišu obnavlјanje i održivost vlažnih staništa, kao i ravnopravnu upotrebu resursa u polјoprivredi, industriji i turizmu.

Naveli su i da projekat „Pobolјšanje očuvanja obalnih vlažnih staništa u Sredozemnom basenu“ okuplјa više od 30 partnera u 10 zemalјa, uz finansijsku podršku fondacije MAVA i ima cilјeve da se obnove obalna vlažna staništa i učini da funkcionišu kao prirodna rešenja za ublažavanje klimatskih uticaja u region.

Takođe, ciljevi su da se podstakne održivu upotrebu vode i smanji vodozahvat, da se smanji pretnje koje utiču na obalna vlažna staništa i srodna morska staništa i da se stvori nove socio-ekonomske mogućnosti zasnovane na obalnim vlažnim staništima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari