Foto: Miroslav Dragojević„Rat u Siriji nije još uvek gotov, pri čemu izuzetno veliki broj frakcija koje se bore za kontrolu i vlast u ovoj zemlji mogu da dovedu do usložnjavanja i otpočinjanja novih frakcijaških sukoba koji bi ovu zemlju odveli u vrtlog ‘beskonačnog’ ratovanja i doveli do ponovne destabilizacije. To bi u značajnoj meri ličilo na scenarije koje gledamo u Libiji i Jemenu“, kaže u razgovoru za Danas Ivan Ejub Kostić, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, komentarišući nedavni pad režima Bašara el Asada.
Kako dodaje naš sagovornik, ne treba gubiti iz vida da se sukobi odvijaju oko gradova Manbidž i Kobane između sirijskih Kurda i Slobodne sirijske armije koju podržava Turska.
„Takođe, značajne demonstracije se trenutno odvijaju i u Deir Ezoru gde narod zahteva povlačenje kurdskih snaga i ulazak opozicionih frakcija. Treba uzeti u obzir i vazdušne napade Izraela na sirijsku teritoriju“, objašnjava Ejub Kostić.
Međutim, naglašava on, uprkos svemu tome u ovom trenutku treba imati na umu da je sa vlasti pao jedan od najbeskurpoloznijih diktatorskih režima na Bliskom istoku koji je ogromnom broju Sirijaca doneo nesagledivo zlo i patnju.
„Zbog te činjenice, bar za trenutak, treba se skoncentrisati na sreću sirijskog naroda zbog oslobođenja i potencijala da stvore drugačiju srećniju budućnost“, naglašava Danasov sagovornik.
Kako ukazuje, porodica Asada je decenijama autokratski vladala Sirijom.
„Kada se do sada režim suočavao sa nezadovoljstvom i pobunama, on je uvek bio spasavan zahvaljujući spoljnim saveznicima poput Irana, Rusije i Hezbolaha. Zbog čega mnogi postavljaju pitanje šta se onda ovoga puta dogodilo da ta pomoć izostane“, ističe Ejub Kostić.
Sukobi u Siriji su, ukazuje naš sagovornik, poslednjih godina bili relativno niskog intenziteta.
„Dešavali su se manji sukobi između opozicionih snaga i prorežimskih Asadovih snaga, ali oni nisu rezultirali značajnijim promenama u kontroli nad teritorijama“, ukazuje on.
Kako objašnjava, opozicione snage su nedavno shvatile da je “sadašnja situacija u svetu trenutak koji oni mogu da iskoriste i materijalizuju jer su Iran, Rusija i Hezbolah, drugim rečima svi glavni Asadovi saveznici, zauzeti drugim ratovima.”
“Od 2022. godine konflikt u Ukrajini okupirao je značajnu većinu ruskih vojnih kapaciteta, što nije bio slučaj 2014. godine kada je ruski prdsednik Vladimir Putin pružio nesebičnu podršku Bašaru el Asadu. Takođe, vojni kapaciteti Irana ograničeni su zbog intenziviranog sukoba sa Izraelom dok je Hezbolah u protekloj godini pretrpeo značajne gubitke usled neprekidnih izraelskih vojnih akcija i vazdušnih udara”, podseća Kostić.
Pored ovih spoljnopolitičkih faktora, naglašava, jedan od glavnih uzroka koji se često zanemaruje jesu “pukotine unutar samog Asadovog režima, što je dovelo do niskog morala unutar armije”.
“Kontinuirana korupcija režima rezultirala je time da se sirijska nacionalna vojska od 700.000 vojnika raspala u roku od dve nedelje nakon ofanzive opozicionih snaga. Sve navedene faktore opozicija je iskoristila i munjevito napredovala u Siriji. Ofanziva, koja je mogla izazvati još jedan višemesečni talas sukoba, završila se za nekoliko dana ulaskom u Damask gde su opozicione snage naišle na minimalan otpor”, ukazuje Ivan Ejub Kostić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
