“Evropol i sve relevantne agencije da budu spremne da se suprotstave porastu ruskih obaveštajnih podataka usmerenih na Evropu”: Ivan Klišč za Politico

Pošto su izbori za Evropski parlament zakazani za jun, nacionalne vlade kontinenta, Evropol i sve relevantne agencije treba da budu spremne da se suprotstave verovatnom porastu ruskih obaveštajnih podataka usmerenih na Evropu.

Predstojeći evropski izbori naglašavaju izazov dezinformacija, što je jedna od takozvanih „aktivnih mera“ Rusije – ključni element njenog političkog ratovanja.

Neprestano evoluirajući uporedo sa novim tehnologijama, ruske dezinformacije su narasle da uključuju laži, lažne snimke emitovanja vesti i lažne veb stranice kako bi dezorijentisali i iznervirali evropske glasače.

Davno su prošli dani nespretnih „farmi trolova“, sa kampanjama dezinformacija koje sada pomažu veštačka inteligencija i lokalizovana podrška.

Zaista, mnoge vlade i stručnjaci upozoravaju na sve veći obim i sofisticiranost ruskih dezinformacija.

Sa svojim korenima u sovjetskoj eri, ruski politički rat pored dezinformacija trenutno obuhvata stvari poput hakovanja, špijunaže, propagande, sabotaže, pa čak i ubistava posebno ruskih emigranata.

Cilj današnjeg ratovanja je da utiče na percepciju i ponašanje neprijatelja — koji je, prema Kremlju, NATO — i ​​međunarodne zajednice. A njen ključni operativni cilj je da pojača i stvori nepoverenje u zapadnim društvima, narušavajući njihov moral kada je u pitanju podrška Ukrajini.

Međutim, glavni izazov koji ove operacije predstavljaju za Evropu je to što su one ratovanje bez prelaska praga otvorenog rata. Umesto toga, oni brišu granicu između mira i rata, stvarajući dileme o tome kako da reaguju.

A sa današnjim evoluiranim medijskim pejzažom, koji donosi sopstvene izazove sa kojima se treba boriti – kao što su novi trendovi društvenih medija – to otežava moderiranje sadržaja.

Na primer, deo ruskog informacionog rata uključuje stvaranje ekosistema koji pomaže u pranju i širenju dezinformacija. Ovaj ekosistem se sastoji od mešavine ruskih medija pod kontrolom države — kao što su Raša Tudej i Sputnjik — tajnih operacija poput Voice of Europe, kao i pojedinaca i organizacija koji deluju kao zastupnici, svesno ili ne.

Obično postoji unakrsna razmena na ovim platformama, jer se često citiraju i dele iste članove osoblja ili česte goste. I u svakom slučaju, ruske obaveštajne agencije su uključene u hranjenje narativa – ako ne i direktno njima.

U tome leži ključni izazov: ruske dezinformacije su deo šire konstelacije dugoročnog političkog ratovanja, a odvajanje od drugih „aktivnih mera“ Moskve samo će pomeriti opseg ruskih obaveštajnih agencija koje se mešaju u evropske poslove – a ne zatvoriti ih.

Evropa je već preduzela mnoge pozitivne korake u tom pogledu, kao što je zabrana ruskih medija pod kontrolom države, nuđenje grantova za nezavisno novinarstvo i nastavak rada na dugotrajnoj platformi EUvsDisinfo.

Proterivanje preko 600 ruskih obaveštajnih službenika koji su radili pod diplomatskim pokrivanjem takođe je oštetilo uticaj Kremlja u Evropi.

Ipak, može se učiniti više. Ruske dezinformacije su se prilagodile, dok ruski obaveštajci i oficiri nastavljaju da deluju na evropskom tlu. Kao što naglašava rezolucija Evropskog parlamenta o stranom mešanju iz marta 2022., za borbu protiv ruskog mešanja je zagarantovan pristup celog društva. A pošto će se neprijateljska namera Moskve prema Zapadu nastaviti, potrebna nam je dugoročna posvećenost suprotstavljanju njenom političkom ratu.

Što se tiče dezinformacija, Evropa može izvući dragocene pouke iz iskustva Ukrajine: dezinformacije se mogu brzo širiti, tako da odgovori moraju biti jednako brzi.

Bliska, ali fleksibilna saradnja između vlade i civilnog društva može dovesti do korisnih preklapanja u identifikovanju i otkrivanju ruske imovine. Kaznene mere — kao što je zabrana medija — su kontroverzne, ali se moraju razborito koristiti da bi se poremetili prihodi ostvareni takvim operacijama i zaustavilo širenje dezinformacija.

I konačno, tvrdnjama o samoregulaciji platforme mora se pristupiti sa skepticizmom.

U međuvremenu, ruske obaveštajne agencije predstavljaju veći izazov. Biće nam potrebno više Evrope — a ne manje — jer će saradnja između evropskih partnera dovesti do brzog kontraobaveštajnog rada.

Na primer, u slučaju Voice of Europe, belgijske, češke, poljske i druge evropske službe kombinovale su svoje sankcije i pretrese, zajedno otkrivajući špijunski lanac koji je upravljao platformom za dezinformacije i prikupljao informacije o Poljskoj. I opet, veza sa ruskim ratom u Ukrajini je jasna, pošto je Poljska glavno središte podrške Kijevu.

U tom smislu, borba protiv ruskih dezinformacija i drugih „aktivnih mera“ povezana je sa Ukrajinom. Na kraju krajeva, na Kremlju je da odluči kada će zaustaviti agresiju na zemlju i politički rat protiv Evrope. Ali smirivanje Ukrajine samo će podstaći apetit Kremlja, pokazujući da se pritisak i mešanje mogu isplatiti.

Jednostavno rečeno, naša rešenost u Ukrajini je i naša rešenost da zaštitimo sopstvenu bezbednost.