EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV
Dok se ruski predsednik Vladimir Putin nadao da će razbiti NATO i oterati Sjedinjene Države iz Evrope, postigao je suprotno. NATO nikada nije bio ovako ujedinjen od vrhunca Hladnog rata, takođe nikada nije brojao ni ovoliko članica. Pridruživanje Švedske samo je pola priče, ukazuje Ivana Stradner, naučna saradnica u Fondaciji za odbranu demokratije, u analizi za The Hill.
„Švedska se pridružila NATO-u prošlog meseca, okončavši dvovekovnu neutralnost. Njeno pristupanje dolazi tek nakon 75. godišnjice NATO-a.
Za Putina, problem nije samo dobitak NATO-a već i gubitak Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODBK).
Osnovan 2002. Putin je institucionalizaciju ODKB-a video kao protivotrov za NATO i mehanizam za uspostavljanje ruske dominacije nad mnogim bivšim sovjetskim republikama. Početne članice bile su Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Rusija i Tadžikistan. Uzbekistan se pridružio 2006, ali je napustio šest godina kasnije.
Sada je možda red na Jermeniju da napusti rusku orbitu“, ukazuje Stradner.
„Samo dva dana nakon što je mađarska ratifikacija uklonila poslednju prepreku za članstvo Švedske u NATO-u, Jermenija je signalizirala spremnost da napusti ODKB.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan, koji je došao na vlast 2018. kao rezultat revolucije moći naroda, suspendovao je učešće i opisao je učešće Jermenije u ODKB-u kao „zamrznuto“.
Kremlj je 23. februara izjavio da traži pojašnjenje od Jermenije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da nije bilo komunikacije između dve zemlje, a jermenski zvaničnici nisu zvanično obavestili Rusiju o odluci da suspenduju svoje članstvo. Možda Kremlj jednostavno nastoji da sačuva obraz, jer su akcije Jermenije promišljene.
Jermenski potez dolazi nakon višemesečne azerbejdžanske blokade koridora Lačin, nakon što ruske mirovne snage nisu uspele da intervenišu da zaustave azerbejdžansko preuzimanje spornog regiona Nagorno-Karabaha, što je dovelo do bekstva skoro 100.000 etničkih Jermena.
Pašinjan je objasnio da je promena stava Jermenije neophodna. Uprkos čvrstoj posvećenosti Rusije da odbrani druge zemlje članice od agresije navedene u članu 4 ODKB, koji je sličan članu 5 NATO-a, ruska podrška nikada nije stigla.
Ne samo da ODKB nije pružio traženu vojnu podršku, već je stalna pripadnost Jermenije ODKB takođe sprečila Jermeniju da kupuje oružje od Zapada neophodno za odbranu.
Ruska izdaja Jermenije razočarala je Jerevan, ali je imala smisla iz perspektive Moskve. Putin vidi ODKB kao sredstvo za vršenje kontrole nad postsovjetskim regionom i promovisanje interesa Kremlja, a ne kao simbiotski odnos.
Pošto su ruski resursi iscrpljeni u Ukrajini, smatra da su obaveze prema drugim članicama ODKB nebitne. Shodno tome, zemlje koje su ranije bile pod Putinovim uticajem sada preispituju svoje strateško držanje.
Zamah je bitan. NATO bi trebalo da iskoristi ovaj razvoj događaja na globalnom jugu i ruskom susedstvu, gde Putin nastoji da proširi svoj uticaj.
NATO podseća one koji čuvaju ograde i one koji se naginju ka Rusiji – poput Belorusije, Venecuele, Sirije, Srbije i prijatelja Moskve u Africi – da Putin nije pouzdan. Sa prijateljima poput Putina, kome su potrebni neprijatelji?
NATO je zaustavio Putinov plan da podriva alijansu. Proslavljanje pristupanja Švedske je kraj jednog poglavlja, ali ne i kraj borbe za slobodu. Sada je vreme da NATO razotkrije ODKB kao tigra od papira“, piše Strander.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
