Iz Rusije „s ljubavlju“: Vučićevo ubistvo i srpsko „preobuvanje u vazduhu“

Mnoge zemlje su odbacile navode iz dokumenata. Zvaničnik UAE, demantovao je informaciju da su Ujedinjeni Arapaki Emirati navodno pristali da pomognu ruskim specijalnim službama u borbi protiv njihovih britanskih i američkih protivnika.

U Egiptu i Srbiji takođe su saopštili da ne planiraju da isporučuju oružje Rusiji ili Ukrajini. Ruski mediji su široko preneli izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Raške, da Srbija ne isporučuje, niti ima nameru da isporučuje oružje Ukrajini.

ŠPIJUNI ŠPIJUNIRAJU: Bez obzira na to, određeni efekat je postignut. Javnost na ono što je objavljeno gleda sasvim drugačije od zvaničnika i zauzima drugačije stavove. U tome nije izuzetak ni Srbija i informacija koju je objavio Rojters, da se Srbija sprema da isporuči oružje Ukrajini.

Većina komentara u novinama prihvata da je mogućno da će Srbija da isporuči oružje Ukrajini, uz manje-više racionalne prateće analize situacije u kojoj se nalazi Srbija, ali i neke konstrukcije koje su sasvim neumesne i neprihvatljive za javni jezik.

Komentator Argumenta nedelje, Aleksandar Čujko, nepoverljiv je prema onome što je obznanjeno i ocenjuje da u materijalima nema mnogo „ni novog, ni nepoznatog“.

„Kakva je vest da SAD špijuniraju čitav svet, uključujući saveznike? Špijunima je posao, da špijuniraju“, zapaža Čujko. U red tih „poznatih informacija“ on je svrstao i vest o ponašanju Srbije.

„Ništa novo u strateškom planu nam, naravno, nije otkriveno. Zar nismo shvatili da su braća Srbi uvek znali da se preobuju u vazduhu u sandale pobednika?! Znali smo“, navodi Čujko.

Teško je tačno razumeti na šta komentator misli kad u suštini kaže da su „braća Srbi“ uvek znali na vreme da pređu na pobedničku stranu, pošto je gotovo izvesno da većina Srba misli da su „gubitnici u miru“.

Iz dokumenata proizilazi da SAD sumnjaju da će Ukrajina uspeti da postigne značajan uspeh u toku planirane kontraofanzive. U materijalima se tvrdi da će resursi protivvazdušne odbrane zemlje biti potpuno iscrpljeni do 23. maja i navode planove SAD i NATO za dalje jačanje ukrajinskih snaga. Oni opisuju kako svaki događaj može dovesti do eskalacije ili okončanja sukoba mirnim pregovorima. Iz nove serije dokumenata proizilazi da američki obaveštajci smatraju da su mirovni pregovori 2023. malo verovatni.

IZMEĐU ČEKIĆA I NAKOVNJA: Poznati publicita i istoričar i bivši ukrajinski diplomata, Rostislav Iščenko, kako prenose Vojna pitanja, izjavio je da „informacija da Srbija planira da isporuči ubojito oružje Ukrajini teško da je dezinformacija“.

Po njegovom mišljenju, najverovatnije je reč o pravim dokumentima, jednostavno zato što tu nema posebnih kritičnih informacija. Srbija se nalazi između „čekića i nakovanja“, predočava Iščenko.

„Činjenica je da je Srbija veoma siromašna zemlja“, naglasio je on.

„Dovoljno je da EU jednostavno zatvori granicu sa Srbijom da bi tamo organizovala ekonomski kolaps. Rusija je daleko od Srbije, ne graniči se sa njom. Dakle, Moskva ne može da obezbedi Beogradu vojnu bezbednost, pošto ruske trupe tamo jednostavno neće stići. Moramo se boriti protiv NATO da bismo se probili do Srbije“, zaključuje Iščenko.

Što se tiče snabdevanja srpskog naoružanja, ovde, on smatra, nije sve tako jednostavno.

„Srbija je veoma zavisna od EU i istovremeno ne želi da kvari odnose sa Rusijom. U svakom slučaju, ne bi trebalo da prijateljsku zemlju činite neprijateljskom. Sada Srbija čini sve što može, pošto je u stvari okružena“, rezimira Iščenko. Srbija bi mogla da počne zvanične isporuke naoružanja i vojne opreme Kijevu ako sukob potraje. Takav je uslov za direktnu podršku zvaničnog Beograda ukrajinskoj strani“, izjavio je ruski analitičar Stanislav Bišok.

„Teoretski je moguće. Srbija, uz svu svoju tradicionalnu prorusku retoriku, ne podržava Rusiju u svemu. Ona je, generalno za Rusiju, sigurno nigde nije rekla da podržava rusku vojnu operaciju. Predsednik Vučić je, koliko ja razumem, za pregovore“, rekao je on.

„KLIN“ U SRPSKO-RUSKE ODNOSE: Srbija nema velike resurse da bi Ukrajini isporučila značajnu količinu opreme. To neće ozbiljno uticati na odbrambenu sposobnost Kijeva, smatra Bišok. Pošto je Srbija kandidat za pristupanje Evropskoj uniji, ona se drži politike pristupanja EU, napomenuo je on.

„Beograd podržava mir. On nije protiv, a ni nije za Kijev. Zvaničan stav Beograda je da je mogućno snabdevanje oružjem produžava sukob. Srbija je za to da se sukob okonča. Ali o tome je govorio i predsednik Vučić – ako se sukob nastavi, postepeno ćemo biti u obavezi da svoju spoljnu politiku prema Rusiji sinhronizujemo sa sveevropskom. Nisam siguran da će se to dogoditi sutra, ali u budućnosti je takva priča sasvim moguća“, zaključio je on.

Generalni direktor ruskog Instituta za političke studije, Sergej Markov, komentarišući izjavu srpskog ministra odbrane Miloša Vučevića, rekao je da Zapad namerno zabija klin u odnose Moskve i Beograda: „Rukovodstvo Srbije želi u EU, ali ima tri ključne tačke. Beograd insistira na svom nepriznavanju Kosova, prihvatanju činjenice da postoji represija koju kosovski nacionalistički režim sprovodi nad Srbima, kao i da ne učestvuje u ratu protiv Rusije, uključujući hibridne akcije i sankcije“, ocenjuje Markov.

Ali, ovaj profesor prestižnog i ekskluzivnog fakulteta za međunarodne odnose – MGIMO, u zaključnom stavu o Srbiji nije izbegao velike i krupne reči koje obeležavaju njegove javne istupe, pa čak i ako su u potpunoj suprotnosti onome što je prethodno rekao.

Ovoga puta on ide veoma tankom linijom između dobronamernog ukazivanja na životnu opasnost s kojom se, navodno, predsednik Srbije lično suočava u Srbiji ukoliko se „pridruži zajedničkom stavu zapada“ i insinuacija o pitanju koje je za Srbiju veoma osetljivo, što prelazi granice prihvatljivog u javnom govoru, a za rusko-srpske odnose može da bude izrazito štetno. Iako pojedinačno, njegovo mišljenje je nesumnjivo kontroverzno.

Prihvatajući da bi predsednik Srbije, „bio spreman da se pridruži zajedničkom stavu Zapada“, ali da je svestan da mu to „velika većina običnih Srba neće oprostiti“, Markov zaključuje da bi predsednik Srbije zbog toga mogao da bude čak i ubijen i pri tome još predviđa način kako bi to moglo da se desi.

„Za njega je samoubilački da ide ovim putem. Štaviše, verujem da to može biti u bukvalnom smislu. Mnogi građani Srbije su učestvovali u građanskom ratu, izgubili svoje saborce i spremni su da rizikuju svoje živote organizovanjem atentata na Vučića, ako se, sa njihove tačke gledišta, ponaša kao izdajnik. Zato sam siguran da će Vučić odolevati do poslednjih mogućnosti. A gde je granica tih poslednjih mogućnosti, to niko ne zna“, navodi Markov.

On je, inače, veoma čest sagovornik ruskih medija, a njegova mišljenja naširoko su prenošena i u Srbiji. Ponegde ga predstavljaju kao „bivšeg bliskog saradnika predsednika Putina“, pošto je bio član Predsedničke komisije Ruske Federacije za suzbijanje pokušaja falsifikovanja istorije na štetu ruskih interesa, koja je postojala između 2009. i 2012. godine.

Markov je kopredsedavajući Nacionalnog strateškog saveta Rusije. Pošto je na početku rekao da Zapad pokušava da „zabije klin“ u odnose Rusije i Srbije, Markov je, čini se, ovoga puta to učinio sam umesto njih.