Iz sveta stižu rekacije na vest o smrti počasnog pape Benedikta XVI

Benedikt XVI umro je u 96. godini, a ostaće upamćen kao prvi poglavar Rimokatoličke crkve u poslednjih 600 godina koji je dao ostavku.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer pohvalio je posvećenost pokojnog pape dijalogu hrišćanskih denominacija i drugih religija.

Štajnmajer je u poruci saučešća sadašnjem poglavaru rimokatoličke crkve papi Franji rekao da je „izbor pape iz matice reformacije i intelektualca koji je dijalog vere i razuma učinio svojim životnim zadatkom važan signal za mnoge“.

Štajnmajer je rekao da je pontifik nemačkog porekla „posebno brinuo o jedinstvu hrišćanskog sveta i dijalogu religija, povezanosti religije i društva“.

Italijanski predsednik Serđo Matarela izjavio je da je smrt pape emeritusa razlog za tugu za celu zemlju i da su „njegova slatkoća i mudrost bili od koristi italijanskoj zajednici i celoj međunarodnoj zajednici“.

On je u izjavi dodao da je Benedikt „sa finoćom tumačio razloge dijaloga, mira, dostojanstva ličnosti, kao i vrhovni interes religija“.

Vatikan je saopštio da će papa Franja u četvrtak služiti misu zadušnicu na Trgu Svetog Petra. Franja je izabran nakon što je Benedikt podneo ostavku 2013. godine

Duhovni poglavar Anglikanske crkve izjavio je da je „papa Benedikt u svom životu i službi usmeravao ljude ka Hristu“.

U pretežno luteranskoj Norveškoj, katolički biskup Osla Bernt Ivar Eidsvig nazvao je Benedikta „poslednjim velikim teologom u poslednjih 100 godina“.

Premijerka Italije Đorđa Meloni nazvala je papu Benedikta „divom vere i razuma“ kojeg istorija nikada neće zaboraviti.

Nemački kancelar Olaf Šolc odao je počast papi Benediktu kao „formativnoj ličnosti Katoličke crkve“ govoreći da je kao „nemački papa, Benedikt bio poseban crkveni vođa za mnoge, ne samo u Nemačkoj.
Foto