Iz zatvora Gvantanamo oslobođeno još 15 osoba

Pentagon je naveo da je prebacivanjem 12 državljana Jemena i tri državljana Avganistana u UAE broj zatvorenika u objektu SAD na Kubi smanjen na 61.Oslobođeni zatvorenici su u pritvoru držani bez optužnice, neki od njih više od 14 godina. Predsednik Obama želi da zatvor bude zatvoren pre nego što on ode sa funkcije u februaru 2017, podseća Bi-Bi-Si.

Zatvor u američkoj mornaričkoj bazi na jugoistoku Kube otvorio je prethodni predsednik Džordž V. Buš januara 2002, da tamo smesti strane državljane osumnjičene za terorizam posle napada na NJujork i Vašington 11. septembra 2001, i posledične vojne intervencije u Avganistanu.

Kroz Gvantanamo je otkako je otvoren prošlo 779 pritvorenih muškaraca. Od 61 preostalog pritvorenika, još 20 treba da bude oslobođeno, 34 ostaju u Gvantanamu, a protiv sedmorice su podnete krivične prijave. U zatvoru je najviše pritvorenih bilo juna 2003. godine – 684.

Obama kaže da postojanje zatvora škodi partnerstvu sa zemljama čija je pomoć Americi potrebna radi borbe protiv terorizma. Gvantanamo je, prema njegovim rečima, protivan američkim vrednostima i potkopava ugled SAD u svetu koji je stečen zahvaljujući podršci vladavini prava. Obama je ranije istakao činjenicu da nijedan zatvorenik nije osuđen. Takođe, on ističe da postojanje zatvora, poznatog po maltretiranju zatvorenika, podstiče regrutaciju džihadista. Gvantanamo je, pored toga, za Ameriku i skup – na godišnjem nivou za njegovo održavanje izdvaja se 445 miliona dolara, navodi Obama.

Međutim, da bi Gvantanamo zatvorio, Obami treba podrška Kongresa u kojem u oba doma većinu čine republikanci koji ne dele njegovo mišljenje. Ed Rojs, šef spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma, osudio je najnovije oslobađanje zatvorenika. „Tvrdokorni teroristi ponovo bivaju pušteni u strane zemlje gde će predstavljati pretnju“, rekao je Rojs. Republikanski kandidat za predsednika Donald Tramp je obećao da će Gvantanamo napuniti „lošim momcima“ i napraviti im „pakao“ koji će biti mnogo gori od voterbordinga, metode „ispitivanja“ zbog koje je taj zatvor postao zloglasan.

Drugo važno pitanje je šta da se radi sa preostalim zatvorenicima, navodi britanski servis. Obama je želeo da im se sudi u SAD, ali se to dosad dogodilo samo u jednom slučaju – Ahmed Galijani iz Tanzanije je 2011. osuđen na doživotni zatvor. Kongres je, međutim posle toga zabranio prebacivanje zatvorenika iz Gvantanama na američko tlo.

Političari iz obe vodeće američke stranke kažu da zatvorenike ne treba prebacivati u SAD jer su „suviše opasni“. Državljani Avganistana, Saudijske Arabije i Jemena činili su više od 60 odsto zatvorenika, a ukupno je u robijašnici bilo „zastupljeno“ više od 50 država. Većina je zapravo oslobođena još za vreme Buša mlađeg. Devetorica su u zatvoru umrla. Obama je odobrio oslobađanje 161 zatvorenika koje SAD šalju širom sveta, pa i u Srbiju.

Prema podacima američkih obaveštajaca, od onih koji su oslobođeni za Bušovog mandata 21 odsto se „vratilo vojnim aktivnostima“, dok se za 14 odsto sumnja da su to učinili. Među onima koje je na slobodu pustio Obama, za pet odsto je utvrđeno da ponovo učestvuju u ratnim sukobima, a još osam odsto je pod sumnjom.

Bi-Bi-Si je kao primaoce zatvorenika iz Gvantanama tokom Obamina dva mandata pomenuo UAE, Gruziju, Senegal, Saudijsku Arabiju, Slovačku, Maroko, Ujedinjeno Kraljevstvo, Mauritaniju, Oman, Bosnu, Crnu Goru, Alžir Kazahstan, Urugvaj, Estoniju i El Salvador. „Rezultati su neizbežno bili različiti, imajući u vidu razlike u kulturi. Urugvaj je decembra 2014. preuzeo šestoricu Arapa ali je kasnije saopštio da ne želi da prigvata nove, navodeći da su bivši zatvorenici muku mučili da se prilagode uslovima u toj zemlji. Abu Baker Kasi, Ujgur sa severozapada Kine, zaposlio se kao glavni kuvar u halal piceriji u Albaniji“, navodi se u izveštaju britanskog servisa.