Foto: EPA-EFEStisak predsednika Vladimira Putina na Rusiju je pretrpeo još jednu turbulentnu godinu obeleženu ponižavajućim ukrajinskim upadom, svrgavanjem sirijskog Bašara el Asada, skokom cena hrane, smrću kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog u zatvoru i terorističkim napadom u Moskvi u kojem je poginulo skoro 150 ljudi.
Dvadeset pet godina od preuzimanja vlasti nakon iznenadne ostavke Borisa Jeljcina u novogodišnjoj noći 1999. godine, Putin je i dalje upleten u svoj rat protiv Ukrajine – sukob koji je iskoristio da dramatično preoblikuje rusko društvo i eliminiše praktično svu preostalu opoziciju, piše u analizi The Moscow Times.
U martu je 72-godišnji Putin ponovo izabran za peti mandat bez značajnije konkurencije, što je učvrstilo njegovu vladavinu na narednih šest godina.
Međutim, kao što su pokazali događaji iz 2024. godine, rat u Ukrajini sve brže iscrpljuje resurse Kremlja. Iza impozantne fasade Putinove Rusije krije se često krhka struktura.
Domaća politika
Putin je proglašen pobednikom na predsedničkim izborima u Rusiji u martu, produžavajući svoje predsedništvo na još šest godina.
Dok zvanični podaci navode rekordnih 87 odsto glasova datih u njegovu korist, nezavisni posmatrači su izvestili o široko rasprostranjenoj prevari uključujući preko 20 miliona „anomalnih“ glasova.
Uprkos tvrdnjama Kremlja o „neviđenoj podršci“, izbori su bili zasenčeni iznenadnom smrću Putinovog glavnog političkog rivala Alekseja Navaljnog u arktičkoj zatvorskoj koloniji nedeljama pre glasanja.
Udovica Navaljnog Julija Navaljnaja direktno je okrivila Putina za njegovu smrt i podstakla hiljade da održe tihe proteste na biračkim mestima.
Nekoliko dana nakon izbora, naoružani ljudi otvorili su vatru na rok koncertu u blizini Moskve, ubivši 145 ljudi i ranivši stotine drugih.
Napad na Krocus Siti Hol, za koji je odgovornost preuzela Islamska država, postao je najsmrtonosniji napad u Rusiji u poslednje dve decenije.
U međuvremenu, vlada je intenzivirala suzbijanje neslaganja, ciljajući privatne komunikacione kanale usred straha od prikrivenih kritika.
Nezavisne platforme za razmenu poruka kao što su Signal, Discord i Viber su zabranjene, a pretnje su se nadvile nad WhatsApp i VPN servisima.
Do decembra, Rusija je efektivno blokirala pristup Jutjubu, dodatno izolujući Ruse od necenzurisanih informacija.
Nezadovoljstvo je ključalo i u tradicionalno prokremljskim frakcijama.
Supruge i majke mobilisanih vojnika zahtevale su povratak svojih najmilijih sa linije fronta, osporavajući produženu regrutaciju muškaraca regrutovanih u jesen 2022.
Vlasti su kao odgovor eskalirale represiju, proglašavajući neke demonstrante „stranim agentima“.
Rasplamsale su se i regionalne tenzije. Severnokavkaska republika Dagestan doživela je antiizraelske nemire i smrtonosne napade na pravoslavne crkve i sinagoge, dok su masovni protesti protiv zatvaranja jednog aktiviste u republici Baškortostan bili nasilno ugušeni.
U regionu Kursk, gde su strane snage okupirale rusku teritoriju prvi put od Drugog svetskog rata, stanovnici raseljeni zbog ukrajinske invazije postajali su sve više frustrirani nedostatkom vladinih rešenja.
Tokom godišnje konferencije za novinare na kraju godine, Putin je izbegao direktan odgovor na pitanja o tome kada bi stanovnici Kurska mogli da se vrate svojim domovima.
Na pitanje da li je ispunio Jeljcinovu direktivu da „očuva Rusiju“, Putin je odgovorio: „Verujem da ne samo da sam očuvao Rusiju već sam je pomerio od ivice ponora.
Osigurao sam da Rusija ostane nezavisna, suverena sila sposobna da donosi odluke u sopstvenim interesima“.
Međutim, prema novembarskom istraživanju istraživačke grupe Russian Field, udeo Rusa koji podržava mirovne pregovore ili neposredno potpisivanje mirovnog sporazuma sa Ukrajinom dostigao je najviši nivo od pune invazije u februaru 2022, sa 79 odsto ispitanika koji su se izjasnili da će podržati Putinovu odluku da potpiše mirovni sporazum.
Spoljna politika
Puna ruska invazija na Ukrajinu nastavila je da dominira i unutrašnjom i spoljnom politikom, trošeći ogromne ekonomske resurse.
Do decembra, pukotine u globalnim ambicijama Kremlja postale su sve očiglednije.
Uprkos godinama ulaganja i stotinama miliona dolara uloženih u podržavanje režima Bašara al-Asada, sirijski lider je svrgnut, bacivši regionalni uticaj Rusije u neizvesnost.
Moskva rizikuje da izgubi svoje vojne baze u Tartusu i Hmejmimu – kritična uporišta na Bliskom istoku – zajedno sa tvrdnjom da je globalna sila sposobna da projektuje uticaj daleko izvan svojih granica.
Ovaj neuspeh takođe podriva ruske operacije u Africi, pošto su moskovske sirijske baze služile kao logistička središta za plaćenike Vagner grupe i njihove filijale na kontinentu.
Kremlj polaže nade u potencijalno resetovanje sa Vašingtonom kada se u januaru inauguriše novoizabrani predsednik Donald Tramp.
Iako Moskva vidi priliku za pregovore o rešenju rata u Ukrajini, Putinovi predloženi uslovi – ukrajinska neutralnost, zabrana isporuke oružja Zapadu, drastično smanjenje ukrajinske vojske i priznanje ruske aneksije Krima i okupiranih ukrajinskih teritorija – ostaju neprihvatljivi za Kijev .
Bivši premijer u egzilu Mihail Kasjanov je, međutim, upozorio na preveliko polaganje nade u Trampa.
„Putinov pokušaj da obezbedi pobedu preko Trampa mogao bi da se izjalovi“, upozorio je on tokom intervjua nezavisnoj televiziji Dožd.
Trampova impulsivnost mogla bi da dovede do povećane podrške SAD Ukrajini umesto deeskalacije koju Putin traži.
Ukoliko se ovaj scenario razvije, rizik od dalje eskalacije se nazire, potencijalno postavljajući teren za još nestabilniju 2025.
Ekonomija
Ruska ekonomija se suočila sa rastućim izazovima 2024. godine, jer je njen rat u Ukrajini iscrpljivao njene resurse.
Dok se očekuje da će rast BDP-a dostići četiri odsto ove godine, očekuje se da će usporiti na ispod 1,5 odsto u 2025.
Visoka inflacija i kamatne stope od blizu 20 odsto pritiskaju fitrme i domaćinstva, dok potrošnja za odbranu – koja iznosi preko 8 odsto BDP-a , post-sovjetski rekord – povlači resurse iz civilnog sektora i usporava ekonomski rast, prema nezavisnom izdanju The Bell.
Nedostatak radne snage, sa nezaposlenošću od samo 2,3 odsto, povećava plate, nadmašujući inflaciju i produktivnost. Zaduživanje preduzeća poraslo je ove godine za 16,4 odsto uprkos visokim kamatama, ali većina industrija stagnira.
Sektori povezani sa vojnom proizvodnjom jedini pokazuju značajan rast, dok su drugi kočeni sankcijama i nedostatkom radnika.
Sankcije su sve teže, sa novim merama EU i SAD koje će dodatno povećati troškove 2025.
Rublja je i dalje slaba i nestabilna, a vlasti imaju ograničena sredstva da je stabilizuju, pošto je veći deo ruskih rezervi zamrznut. Sve veća nejednakost i usporavanje rasta rizikuju da podstaknu nezadovoljstvo javnosti u narednim godinama.
„Ruska ekonomija će 2025. godine biti krhka. Novac je dostupan za vođenje rata 2025. godine, poslovanje generalno ostaje optimistično.
Predviđeni budžetski deficit od 0,5 odsto je podnošljiv, iako je skup“, rekao je za The Moscow Times Aleksandar Kolijandr, nerezidentni viši naučnik u Centru za analizu evropske politike (CEPA) i koautor ekonomske procene The Bell.
„Ali rizici rastu. Stagflacija je sve vidljivija“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
