Iza zatvorenih vrata: Kako je Rusija sudila svojim protivnicima na Krimu 2024?

Međutim, sudije pod kontrolom Moskve ovih dana ne sude samo u slučajevima stanovnika Krima, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom.

Od početka ruske ničim izazvane sveopšte invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kaznene institucije na Krimu postale su dom za desetine politički aktivnih Ukrajinaca prisilno prebačenih iz drugih delova zemlje koji su potpali pod rusku okupaciju.

RSE analizira neka od najznačajnijih ispitivanja koja su se dogodila na ovom crnomorskom poluostrvu 2024. godine.

Stanovnik Krima osuđen zbog suprotstavljanja simbolu ‘Z’

U avgustu 2023, stanovnik Krima, Dilaver Salimov, izrazio je ogorčenje kada je na benzinskoj pumpi u malom mestu Stari Krim video radnika koji nosi kapu sa simbolom „Z“ – simbolom koji promoviše i opravdava ruski vojna agresija.

Salimov je zahtevao da radnik skine kapu i navodno je pretio da će platiti nekome da ga „zapali“.

Snimak incidenta objavljen je na Telegram kanalu koji je navodno povezan sa ruskom Federalnom službom bezbednosti (FSB), a ubrzo zatim usledila je vest o Salimovom hapšenju.

Salimov je prvo kažnjen zbog „diskreditacije ruske vojske“.

Optužbe za pretnje smrću podignute su tek nakon što je Salimov odbio zahtev da uputi video izvinjenje dok je bio u pritvoru, navodi Krimska grupa za ljudska prava.

Suđenje mu je počelo u februaru 2024. i bilo je zatvoreno za medije.

Salimovljevi advokati kritikovali su lingvističku analizu, tvrdeći da sadrži brojne greške u pravopisu, interpunkciji i osnovnoj logici.

Sudija Georgij Cercvadze je ignorisao ove žalbe i osudio optuženog na godinu dana zatvora.

Salimov je krimski Tatar, tursko govorno, pretežno muslimansko stanovništvo autohtono na Krimu.

U izveštaju povodom 10 godina ruske okupacije poluostrva, organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel optužila je Rusiju da „(pokušava) promeni etnički sastav Krima, istovremeno potiskujući neruske identitete na poluostrvu“.

Moskva je to postigla „ograničavanjem obrazovanja na ukrajinskom i krimskotatarskom jeziku, napadom na verske manjine, gušenjem medija i kulture, kao i podrivanje predstavničkih institucija i zloupotrebom pravosudnog sistema“, navodi Amnesti internešenel, ukazujući na „dokaze da je Rusija bila preseljenje sopstvenog stanovništva na Krim, kršeći međunarodno pravo“.

Poluostrvo za zatvorenike

Prema grupi za građanska prava Irade, koja se bavi pitanjima Krima, pretnje nasiljem protiv Krimljana za koje se zna da podržavaju Ukrajinu bile su uobičajene tokom okupacije.

Formalni procesi, poput slučaja Salimova, su ređi.

Međutim, od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, bilo je više slučajeva prisilnog premeštanja stanovnika drugih okupiranih ukrajinskih regiona na Krim kako bi se suočili sa naizgled proizvoljnom pravdom.

Ruske snage su nasilno odvele ukrajinskog aktivistu i pisca Serhija Cihipu iz njegovog rodnog grada Nove Kahovke, u ukrajinskoj oblasti Herson, u martu 2022. godine, nakon što je grad pao pod rusku kontrolu.

U to vreme, Čihipa je volontirao i dostavljao hranu i lekove starima na okupiranim teritorijama.

Čihipa je bio u pritvoru devet meseci bez optužbe, pravnog zastupanja ili kontakta sa porodicom, pre nego što je bio primoran da se izjasni krivim i optužen za špijunažu.

U oktobru 2023. godine, sud pod ruskom kontrolom pod nazivom „Vrhovni sud Republike Krim“ osudio je Cihipu na 13 godina zatvora.

U februaru 2024. ta presuda je potvrđena.

Čihipa sada kaznu služi daleko od Nove Kahovke i Krima, u zatvoru maksimalne bezbednosti u ruskoj oblasti Rjazanj.

Oleksandar Tarasov, još jedan ukrajinski aktivista, bio je zajedno sa Cihipom u istražnom zatvoru u Simferopolju na Krimu.

Tarasov, koji je pušten 2023. godine i pridružio se svojoj porodici u Nemačkoj, rekao je da je Cihipa pretrpeo posebno brutalno mučenje i zlostavljanje zbog svoje prethodne službe u ukrajinskoj vojsci i bezbednosnim službama.

Mnogo manje detalja poznato je o suđenju Irini Horobkovoj, IT stručnjaku i zaštitnici ljudskih prava, koja se javno protivila ruskoj okupaciji grada Hersona i nestala u maju 2022.
Ruske vlasti su prvobitno negirale umešanost u njen nestanak, ali su u avgustu 2024. potvrdile da je Horobcova osuđena na 10 i po godina zatvora pod optužbom za špijunažu.

Tužioci su naveli da je Horobcova „prikupila i prenela (ukrajinskoj obaveštajnoj službi) informacije o lokacijama, vremenu, rutama i kretanju“ ruskih vojnih jedinica u njenom regionu.

Ona je to navodno radila „od februara 2022. do marta 2023.“, ali su ukrajinske i međunarodne organizacije za ljudska prava ranije izrazile zabrinutost zbog njene otmice i navodnog prebacivanja na Krim u tom periodu.

Russian forces forcibly disappeared Ukrainian activist Iryna Horobtsova, a resident of Kherson, in May 2022. They are believed to have unlawfully transferred her to Russian-occupied Crimea, where they are holding her incommunicado. https://t.co/swWQC45fEP pic.twitter.com/qfmxDZ1sSm

— Kenneth Roth (@KenRoth) December 23, 2022

Dmitro Šajnoga, stanovnik ukrajinske oblasti Zaporožje, koja je delimično pod ruskom okupacijom, nestao je u oktobru 2022. godine, a kasnije je lociran u istražnom zatvoru na Krimu zahvaljujući grupi za ljudska prava „Tribunal“. Krimska epizoda’.

U oktobru 2024. godine, rusko državno tužilaštvo saopštilo je da je Šajnoga osuđen na 12 godina zatvora pod optužbom da je ukrajinskoj obaveštajnoj službi dao geolokaciju za operativnu upotrebu.

Nije jasno kako je priznao krivicu niti da li je imao pristup advokatu. Presuda je pripisana sudu u Zaporožju.

Osveta za incident sa brodom ‘Nord’?

U martu 2018. ukrajinske vlasti su zadržale ruski ribarski brod pod imenom Nord u Azovskom moru zbog kršenja ukrajinskih zakona, pošto je ilegalno napustio okupiranu krimsku luku Kerč.

Incident je izazvao veliku pažnju ruske propagande.

U maju 2022. godine, dvojicu ukrajinskih graničara, Ivana Tereščenko i Vasilija Dmitruka, koji su navodno učestvovali u toj operaciji, ruske snage su uhvatile tokom opsade Azovstalja u Mariupolju.

Optuženi za otmicu broda i kidnapovanje posade, obojica su tokom suđenja u Simferopolju tvrdili da su postupali po službenom naređenju kako bi zaštitili granice Ukrajine.

I pored nedoslednosti u optužbama tužilaštva i odbijanja suda da prihvati dokaze odbrane, dvojica graničara osuđena su na 17 godina zatvora.

Ruski mediji su u junu 2024. objavili da su presude potvrđene u žalbenom postupku u novembru.