Izaslanik SAD za klimu u Briselu razgovara sa EU zvaničnicima

Bajden je, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, rekao da je borba protiv globalnog zagrevanja među njegovim najvećim prioritetima. Bajden je vratio SAD u Pariski sporazum o klimi nekoliko sati po stupanju na dužnost, čime je poništena odluka o povlačenju SAD njegovog prethodnika Donalda Trampa.

Keri će se u Briselu sastati sa potpredsednikom Evropske komisije zaduženim za klimu Fransom Timermansom da razgovara o pripremama za naredni UN samit o klimi u Glazgovu u novembru. On će takođe razgovarati sa Fon der Lajen i pridružiti se nedeljnom sastanku Evropske komisije o transatlantskom delovanju oko klime.

Keri će takođe razgovarati o pripremama za samit vođa u oblasti klime čiji domaćin su SAD 22. i 23. aprila. Predviđen je i njegov sastanak sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Žozepom Borelom, naveli su američki zvaničnici.

Prema Pariskom klimatskom sporazumu iz 2015. godine zemlje su se obavezale da iznesu planove o smanjenju emisije štetnih gasova kao što je ugljen dioksid koji se oslobađa sagorevanjem fosilnih goriva. Vođe EU postigle su sporazum u decembru da smanje neto emisije gasova sa efektom staklene bašte u bloku za najmanje 55 odsto do 2030. u odnosu na nivoe iz 1990. godine.

EU hoće da bude lider u borbi protiv globalnog zagrevanja i obavezala se da dostigne klimatsku neutralnost do sredine veka u okviru svog Evropskog zelenog dogovora. Bajdenova administracija još nije objavila svoj novi nacionalni cilj za 2030. za smanjenje emisija fosilnog goriva.

Stručnjaci ocenjuju da međunarodni napori da se zadrži globalno zagrevanje ispod dva stepena Celzijusa, ili idealno 1,5 stepena Celzijusa, kako je dogovoreno u Pariskom sporazumu, teško mogu da se ostvare bez doprinosa SAD, drugog najvećeg svetskog emitera ugljen dioksida posle Kine.

Naučnici kažu da vreme već ističe za postizanje tog cilja jer se svet već zagrejao 1,2 stepena u odnosu na preindustrijsku eru.