Izaslanik UN predlaže podelu Zapadne Sahare

De Mistura je predložio podelu kao jedan od „potencijalnih načina da obe strane budu zadovoljne“ i da se stanovnicima referendumom pruži „šansa da odluče pod kojom upravom žele da žive“.

„Takva opcija bi mogla da omogući stvaranje, s jedne strane, nezavisne države u južnom delu, a s druge strane integraciju ostatka teritorije kao dela Maroka, sa međunarodno priznatim suverenitetom nad njim“, rekao je De Mistura.

U sporu, koji je počeo 1975. godine, Front Polisario, koji ima podršku Alžira, za sebe tvrdi da je od odlaska španskih kolonizatora jedini predstavnik Sahravi naroda koji živi u Zapadnoj Sahari.

Stav Maroka je da ne pregovara o suverenitetu sporne teritorije, dok Polisario zahteva samoopredeljenje putem referenduma. UN godinama nastoje da organizuju referendum o nezavisnosti Zapadne Sahare, koju je Maroko pripojio nakon što su se iz nje povukli Španci.

UN su pokušavale da reše teritorijalni spor i podržavale pregovore o rešenju 1991. godine koje je zahtevalo sprovođenje postepenog mirovnog procesa koji uključuje prekid vatre i uspostavljanje mirovne misije UN koja bi organizovala i referendum.

Pregovori nisu dali napredak pod više izaslanika UN-a koji su prethodili De Misturi. U svom brifingu u sredu, italijanski diplomata je rekao da planira da nastavi sa pregovorima još šest meseci pre nego što se vrati na konsultacije sledeće godine.

Odsustvo napretka u pregovorima, rekao je on, „moglo bi s pravom pokrenuti pitanja o budućim modalitetima pomoći UN u političkom procesu u Zapadnoj Sahari“ i navesti ga da predloži Savetu bezbednosti da ponovo proceni „da li ima prostora i volje za to da i dalje budemo korisni“.

U nikad usvojenom sporazumu, Mauritanija je ustupila južni deo Zapadne Sahare Polisariju kada se povukla 1979. godine. Bivši izaslanik Džejms Bejker predložio je podelu teritorije pre više od dve decenije.

De Mistura je tu ideju nazvao vrednom razmatranja i rekao da su neke uključene zemlje „izrazrazile zainteresovanost“ podelom, iako i Maroko i Polisario nisu pokazali „nikakav znak spremnosti da razmotre dalje tu ideju“.

Podela po istorijskim linijama bi Lajun, najveći grad sporne teritorije, ostavila na severu, a Dahla, drugi po veličini, bi bio na jugu. Iako bi mogao da dozvoli i marokansku autonomiju nad nekim delom zemlje i nezavisnost Sahravija, Maroko odbija da dodeli prizna nezavisnost bilo kog dela Zapadna Sahare, a Polisario insistira na referendumu o nezavisnosti.

Zapadna Sahara je region u severozapadnoj Africi koji Ujedinjene nacije smatraju „nesamoupravnom“ teritorijom od 1963. godine, do kada je bila španska kolonija, a Polisario legitimnim predstavnikom naroda Sahravija.

Maroko kontroliše većinu regiona bogatog fosfatima i smatra ga svojim „južnim provincijama“ dok Polisario sebe vidi kao vladu u egzilu i deluje iz izbegličkih kampova na jugozapadu Alžira.

Usred pitanja o putevima ka miru, Polisario se povukao iz primirja 2020. godine. Od tada su usledila „neprijateljstva niskog intenziteta“. Sa zastojem procesa UN-a, saveznici Maroka, među kojima su SAD, Francuska i Španija, sve više daju svoju javnu podršku planu autonomije zemlje iz 2006. koji ne nudi nezavisnost sporne teritorije.