Foto FoNetNiko ne može zaustaviti ljude koji su rešeni da se kreću na miran način. Politika zatvorenih vrata koju primenjuje Skoplje, rešenost migranata da idu ka severu i neuspeh svih tranzitnih zemalja da im pruže osnovne potrepštine za privremen boravak siguran su znak da će u narednim danima i nedeljama, sa dolaskom proleća, migranti koji su sada zaustavljeni u Grčkoj nastaviti ka granici sa Albanijom. A šta će se onda desiti – pita se Evangelos Venetis, specijalista za studije izbeglištva i migracija u Helenskoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (Eliamep), u tekstu objavljenom u listu Katimerini. Venetos navodi da grčko-albanska granica ne može biti kontrolisana pošto je planinska i ima veliki broj dostupnih puteva.
„Zbog toga, vlada Edija Rame može se verbalno protiviti mogućnosti da migratorni talas ide kroz Albaniju, ali je takvu odluku nemoguće primeniti. Razlozi su očigledni“, piše Venetis.
„Albanija će pokušati da zaustavi ovaj talas na graničnim prelazima Kristalopigi, Mercijani i Kakavia, ali uzalud. Na neravnom terenu ne može biti podignut nikakav zid. Na paralelnim putevima nema patrola jer su brojni, nestandardni i dugi. Zbog toga albanske vlasti neće moći da zaustave talas na miran način. Albanci to znaju i iako je premijer (Rama) izrazio svoje protivljenje, on je već naredio izgradnju dva prihvatna centra za 10.000 imigranata u Korči i Đirokastri“, navodi Venetis. Mediji su već izveštavali krajem februara da se jedan deo sirijskih izbeglica iz Grčke uputio ka Albaniji.
Ovakav razvoj događaja, smatra grčki stručnjak, „u suštini će značiti ukidanje austrijske izbegličke politike na Balkanu pošto će imigranti iz Albanije moći da ulaze na teritorije BJRM i Kosovo i dalje ka severu u Srbiju, Crnu Goru i Bosnu“. „Albanski koridor Grčkoj može dati priliku da dobije na vremenu u suočavanju sa talasom (izbeglica) iz Turske, da oslobodi granicu sa BJRM i pruži EU konačnu priliku da dokaže da je savez prijatelja, a ne neprijatelja“. Odnosi između Grčke i Austrije nedavno su se zaoštrili pošto je Beč organizovao skup sa balkanskim zemljama i na njemu „progurao“ učvršćivanje granica. Na sastanak Austrijanci nisu pozvali Grke, zbog čega je Atina opozvala svog ambasadora u Beču osudivši njegovu politiku kao neprijateljsku.
Berlin je juče ponovio da Grčka ne sme biti ostavljena na cedilu. Štefan Zajbert, portparol kancelarke Angele Merkel, izjavio je da Grčka „ne sme biti ostavljena sama u situaciji u kojoj se našla“, ali i da ona „mora… efektivno zaštititi svoje granice“ i nastaviti sa izgradnjom prihvatnih centara“.
Turska obalska straža objavila je da je broj registrovanih migranata bez dokumenata u egejskom regionu te zemlje sada 11 puta veći nego u istom periodu prošle godine, prenose turski mediji. Gotovo 8.500 izbeglica je pronađeno u februaru 2016, što je za 11 puta više nego u istom mesecu 2015.
Pored toga, turske vlasti navode da je u prva dva meseca ove godine ukupno „pronađeno“ 14.000 izbeglica. Poređenja radi, u januaru 2015. registrovano je 5.535 izbeglica, a u februaru 753, prenosi Anadolija.
U februaru ove godine na turskoj strani Egejskog mora nastradalo je 37 osoba, bilo utopivši se ili od hipotermije. Tokom 2015. umrlo je 805 ljudi.
Atina neće uložiti veto
Nije izgledno da će Grčka zbog izbegličke krize iskoristiti pravo veta na predstojećem samitu EU-Turska 7. marta, izjavio je ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas. „To je loše kao metod jer opterećuje pregovore“, rekao je Kocijas grčkoj televiziji Skai. Grčki premijer Aleksis Cipras, prema rečima Kocijasa, nema nameru da „radi nešto što bi ugrozilo odnose zemlje sa drugom zemljom“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
