Izbeglice ostaju u karantinu

Dok se Grčka sprema da otvori turističku sezonu, pri čemu barovi i restorani već ove nedelje ponovo otvaraju vrata za goste, mere ograničenog kretanja koje su za stanovništvo ukinute još 4. maja ostaće na snazi do 7. juna u svim izbegličkim kampovima na ostrvima kao i u izvesnom broju kampova u kontinentalnom delu Grčke.

Prema Ministarstvu za migracije, piše Gardijan, reč je o merama opreza zbog pandemije kovida 19. Grčka je inače bila veoma uspešna u sprečavanju širenja virusa kao i u održanju niske stope smrtnosti.

Britanski list, međutim, podseća da su apeli međunarodnih humanitarnih radnika i stručnjaka da se Morija na Lezbosu evakuiše za sada ostali bez odgovora. Vesti o produžetku mera ograničenog kretanja su pojedini u kampu dočekali sa užasom.

„Zašto te mere produžavaju samo za izbeglice?“ pitao je Hadi (17), umetnik iz Avganistana koji u Moriji raznosi flajere na kojima se apeluje da se peru ruke. „Ljudi su igrali od sreće zbog mogućnosti da će moći da izlaze iz kampa, sada imaju pred sobom još dve nedelje karantina.“

Pre nego što su uvedene vanredne mere zbog virusa korona, stanovnici Morije su mogli slobodno da napuštaju kamp.

Sada policijski automobili nadziru oba njegova ulaza i puštaju samo one koji imaju specijalne dozvole za izlazak, između ostalog, zbog lekarskih pregleda.

Gardijan piše da socijalno distanciranje nije moguće u Moriji. U redovima za hranu se čeka po nekoliko sati.

Pristup vodi i toaletima i tuševima je ograničen. U pojedinim zabačenijim delovima kampa trenutno ima 210 ljudi po toaletu i 630 po tušu.

U protekle tri nedelje na Lezbos su stigla tri čamca, a 157 pridošlica je stavljeno u karantin na severu ostrva.

Četvoro je testirano pozitivno na virus i izolovano, rekao je portparol UNHCR, koji je napomenuo da su u kampu u karantinu postavljena četiri tankera s vodom i da obezbeđuju hranu i druge potrebne namirnice.

„Generalno, od početka marta nadgledamo uslove za prijem novih pridošlica koji su ispod standarda širom ostrva“, dodao je portparol.

Prema pisanju Gardijana, zbog opasnosti od virusa korona u kampu rastu tenzije i uznemirenost među njegovim stanovnicima.

U poslednjih nekoliko dana je dva puta došlo do ozbiljne tuče. Jedna 23-godišnja žena je umrla, a 21-godišnji mladić je u teškom stanju.

Omid (30), farmaceut iz Kabula, vodi jedan od samoorganizovanih timova za podizanje svesti o kovidu 19 u Moriji.

On je rekao da je karantin neophodan kao preventivna mera, ali predstavlja izazov za stanovnike kampa.

„U kampu postoji samo jedan supermarket, a on je krcat i nedovoljan za ljude. To što su sve vreme u kampu bez mogućnosti da odu produbljuje anksioznost kod ljudi“, rekao je Omid.

Stiven Oberejt, šef misije Lekara bez granica (MSF) u Grčkoj, rekao je da rade na pripremi bolničke medicinske jedinice u koju bi mogli da budu primljeni oni za koje se sumnja da su oboleli od kovida 19 i oni s blagim simptomima.

MSF već vodi nekoliko medicinskih jedinica u kampu Morija, uključujući pedijatrijsku.

Grčki centar za dodelu azila je nakon dva meseca otvoren prošle nedelje i od tada je 1.400 ljudi dobilo negativan odgovor na svoje zahteve za azil.

Ljudi čiji su zahtevi odbijeni moraju da ulože žalbu u roku od deset dana ili će biti deportovani, ali, kako ukazuje Gardijan, nema dovoljno dozvola za sve za izlazak iz kampa u naznačenom vremenskom periodu da bi mogli da traže pravni savet.

Lorejn Lit iz Centra za pravne poslove na Lezbosu je rekla da je 14 ljudi koji su došli u njegove kancelarije 18. maja u nadi da će dobiti pravni savet, pošto su im odbijeni zahtevi za azil je kaznila policija sa 150 evra jer su napustili kamp bez dozvole.

Ona je dodala da su mere ograničenja kretanja još na snazi za izbeglice u kampu Morija zbog odsustva snažnih napora da se zaštite i evakuišu najugroženiji u kampu, te ih smatra nepravičnim.

„Dok su ljudi i dalje zatvoreni u izbegličkim kampovima u užasnim uslovima gde su mere za sprečavanje širenja kovida 19 ograničene, restorani i barovi će ove nedelje biti otvoreni širom Grčke. Tom diskriminacijom se ostvaruje cilj lokalnih desničarskih grupacija da se migranti drže podalje od javnih mesta i pogleda javnosti, napušteni od vlasti“, ukazala je Lit.