Izbeglice su 3,4 odsto stanovništva planete

Sutradan uveče, u italijanskom gradu Maserata, ekstremista sa tamošnje krajnje desnice je dva sata iz automobila pucao na tamnopute ljude i ranio pet muškaraca i jednu ženu, došljake iz Afrike.

Ovi incidenti su ponovo skrenuli pažnju na problem migranata u Evropi i to u vreme kada je Evropska kancelarija za podršku azilu (EASO) objavila da je tokom 2017, u zemljama Evropske unije, plus Norveškoj, Švajcarskoj, Islandu i Lihtenštajnu zabeleženo 706.913 zahteva za azil. To jeste smanjenje za 43 odsto u odnosu na 2016, ali je „priliv azilanata i dalje značajan“ navela je EASO. Kancelarija se oglasila nekoliko dana pošto je u Adis Abebi, glavnom gradu Etiopije, kojoj je nekada pripadala Eritreja, okončan 30. Samit Afričke unije (AU). Migracija je bila visoko na dnevnom redu samita.

Na skupu je marokanski kralj Muhamed VI predstavio „Afričku agendu o migraciji“. Dokument je suveren, koji je predvodnik AU za pitanja migracije, sačinio posle konsultacija sa mnogim predsednicima država i na osnovu ideja, predloga i razmišljanja zvaničnih institucija, organizacija civilnog društva i istraživača iz Afrike. Muhamed VI je izneo da u svetu nema masovnog priliva izbeglica, pošto one čine samo 3,4 posto ljudi na planeti Zemlji; afričke migracije su u biti unutar Afrike; četiri od pet afričkih migranata ostaje na kontinentu; migracije ne osiromašuju zemlje domaćine pošto u njima ostaje 85 posto prihoda migranata. „Migracija je prirodna pojava koja je deo rešenja, ne problema. Treba da usvojimo pozitivan stav“. smatra marokanski kralj.

Migracija unutar i van Afrike ima dugu istoriju oblikovanu ranijim događajima, kolonijalizmom i potonjim periodom. Za vreme trgovine robovima, milioni Afrikanaca bili su primorani na selidbu preko Atlantika. Potom su Afrikanci bili radna snaga u kolonijalnim ekonomijama. Postkolonijalna afrička migracija je pretežno među susednim zemljama. U 2013. je 65 posto od 20 miliona migranata iz podsaharske Afrike po napuštanju domovine i dalje živelo u regionu. Očekuje se porast migracija unutar i van Afrike, delimično zbog postojanog rasta stanovništva. Predviđanja su da će do 2050. radno sposobno stanovništvo Afrike biti udvostručeno na 1,3 milijarde ljudi.

Vodeće zemlje domaćini za migrante u Africi su Obala Slonovače (sa 2,3 miliona), Južna Afrika (dva miliona), i Nigerija (0,9 miliona). Gabon, Alžir i Maroko sve više postaju migracione destinacije u Africi.

U međuvremenu, u UgandI i Etiopiji je najveći broj izbeglica na kontinentu. U decembru 2017, Uganda je bila dom za preko 1,4 miliona izbeglica (75 posto iz susednog Južnog Sudana). U Etiopiji je sada preko 890.000 izbeglica (većina iz Južnog Sudana i Somalije). Afrikanci takođe migriraju u druge delove sveta: Čine osam posto od gotovo tri miliona izbeglica u Evropi u 2014. Od 2015. je više od 6.200 afričkih migranata izgubilo život u Mediteranu.

Na samitu AU je predsedavajući Komisije Unije (AUC) Musa Faki Mahamat izneo da je AU blisko sarađivala sa EU i Ujedinjenim nacijama na vraćanju ilegalnih migranata i njihovom spašavanju od zloupotreba i trgovine robljem u haotičnoj Libiji. Gotovo 13.000 migranata repatrirano je u zemlje porekla posle samita AU-EU u novembra 2017.

Migracija, kako smatra Muhamed VI, predstavlja globalno pitanje, koje je od suštinskog značaja za Afriku. „Sve države imaju zajednički interes da osiguraju kako bi migracija bila bezbedna, legalna i po propisima, a da ljudska prava budu poštovana,“ poručio je kralj.

„Afrička agenda o migraciji“ nastoji da taj fenomen učini polugom za zajednički razvoj, stubom saradnje zemalja u razvoju (Jug-Jug) i instrumentom solidarnosti. U dokumentu je Muhamed VI predložio osnivanje mehanizma nadzora afričkih migracija, razmenu informacija između država kontinenta radi unapređenja kontrolisanog upravljanja migracionim tokovima. Maroko je predložio da Osmatračnica bude u toj zemlji u kojoj se nalazi između 25.000 i 40.000 izbeglica. Sugerisano je, takođe, uvođenje funkcije specijalnog izaslanika za migracije radi usklađivanja politike AU u ovoj oblasti.