Izbor DŽonsona za šefa diplomatije šokirao Evropu

Ministarstvo spoljnih poslova je preuzeo bivši gradonačelnik Londona i jedan od najvećih zagovornika Bregzita Boris DŽonson, dok je dosadašnji šef diplomatije Filip Hamond imenovan za ministra finansija. Na poziciju ministra unutrašnjih poslova je stupila Amber Rad, dok je euroskeptik Dejvid Dejvis ministar koji će se baviti pregovorima o Bregzitu.

Dosadašnji ministar pravde Majkl Gav, koji se i kandidovao u trci za lidera konzervativaca, a samim tim i za premijera, čime je pomrsio konce DŽonsonu, nije više u Vladi, kao ni ministarka obrazovanja Niki Morgan i ministar kulture DŽon Vitingdejl. DŽeremi Hant je smenjen s funkcije ministra zdravlja, ali je, prema saznanjima Bi-Bi-Sija, za njega rezervisana neka nova pozicija.
Hamond je već objasnio šta će mu biti prioriteti kao ministru finansija, naglasivši da svakako neće biti formiran „budžet za vanredne situacije“. On je istakao da će Britanija napustiti jedinstveno tržište, budući da je izglasala Bregzit, ali je dodao da će pregovarati o načinu da dobije pristup ekonomskom bloku. „Izaći ćemo s jedinstvenog tržišta, što je rezultat naše odluke da napustimo EU. Pitanje koje se postavlja jeste kako da pregovaramo sa EU, ali ne iz perspektive članica, već iz perspektive bliskih suseda i trgovinskih partnera“, rekao je Hamond.

On je, međutim, dodao da bi voleo da Britanija pregovora o načinu da britanske kompanije dobiju pristup jedinstvenom tržištu, tako da „možemo da nastavimo da prodajemo našu robu i usluge tržištu Evropske unije i da zapravo uživamo u beneficijama konzumiranja robe i usluga EU kao što je sada slučaj“. „Suočićemo se s nekim izazovima na kratke staze kada je reč o upravljanju ekonomijom. Ona je pretrpela šok kao rezultat odluke od 23. juna da napustimo EU. To je poljuljalo poverenje, zbog toga su mnoge kompanije stopirale donošenje odluka o investicijama“, ukazao je Hamond, naglasivši da je sada izazov uliti poverenje međunarodnoj investicionoj zajednici, britanskim kompanijama i britanskim potrošačima što je brže i bolje moguće, da bi mogle da se donose odluke i da bi bio započet priliv investicija u UK.

Sudeći po reakcijama, možda najveće iznenađenje za svetsku javnost predstavlja izbor Borisa DŽonsona za novog šefa diplomatije. DŽonson, koji je inače poznat po spornim komentarima na račun nekih svetskih lidera, rekao je da je „očigledno izuzetno počastvovan i ponosan što mu je ukazana ova prilika“. Upitan da li planira da se izvini predsedniku SAD Baraku Obami zato što je svojevremeno izjavio da je predsednik koji je „polukenijac“ pristrasan prema Britaniji zbog „krvne netrpeljivosti prema britanskoj imperiji“, DŽonson je rekao da su „Sjedinjene Države među prvima u redu“. Novi šef diplomatije je jednom prilikom i predsedničkog kandidata demokrata Hilari Klinton nazvao „sadističkom medicinskom sestrom“, a EU je uporedio s Hitlerom.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Mark Ero je rekao da je DŽonson lažov koji je „priteran uz zid“, dodavši da „svi u evropskom parlamentu misle da je to (njegov izbor) loša šala“. „Uopšte se ne brinem zbog Borisa DŽonsona, ali je u kampanji za referendum mnogo lagao britanski narod, a sada je on taj koji je priteran uz zid“, rekao je Ero. List Figaro tvrdi da DŽonson „odaje utisak da je vođen oportunizmom“.

Vašington post je podsetio na nekoliko slučajeva u kojima je novi šef britanske diplomatije postupio „nediplomatski“. „DŽonson je definitivno neobičan izbor za taj posao. Bivši novinar je poznat po svom namerno provokativnom stavu, neurednoj pojavi i sklonosti povremenim uvredljivim komentarima“, naveo je list, koji je ukazao da je DŽonsonova pesma u kojoj „je izmislio da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan imao seksualni odnos s kozom osvojila prvo mesto na takmičenju koje je sponzorisao magazin Spektejtor“. Jedan od naslova u američkoj štampi je glasio i „Kratka istorija Borisovih vređanja stranih lidera“. Takođe su ga predstavili kao „napadnog, upadljivog političara“ koji je „najmanje diplomatski orijentisan“.

Portparol američkog Stejt departmenta je, međutim, rekao da će SAD uvek sarađivati sa Britanijom zbog „specijalnog odnosa“ između dve zemlje. „Postoji odnos koji prevazilazi ličnosti, a sada je u engleskoj istoriji nastupio važan trenutak, kao i u odnosima SAD i UK“, rekao je.

Turski zvaničnici su izjavili da su DŽonsonovi komentari o Erdoganu i Turskoj neprihvatljivi, ali su naglasili da su „odnosi Britanije i Turske važniji od toga i ne mogu da budu talac njegovih izjava“.
Zamenik lidera nemačke SPD Ralf Štajgner je izjavio da „premijerka Tereza Mej odaje utisak da je slabija, budući da je napravila ovakav izbor“. On je naglasio da teško da je DŽonson pokazao da je izvrsni diplomata. „Sada on pregovara o Bregzitu. Srećan vam put!“ poručio je Štajgner. Lider Zelene stranke Simon Peter je rekao da „ne bi bio dobar signal“ ako bi DŽonson „primenjivao prevrtljiv i monstruozni pristup Evropi“. „Haha! Boris DŽonson je šef diplomatije. Ne mogu da prestanem da se smejem. Britanci su ludi“, komentar je jednog kolumniste nemačkih medija, koji su novog šefa britanske diplomatije uglavnom okarakterisali kao „spornog političara“.

Bivši švedski premijer Karl Bilt je na Tviteru napisao da bi voleo da je DŽonsonovo imenovanje šala, a češki poslanik u Evropskom parlamentu Pavel Telicka je u „tvitu“ naveo da „ljudi smatraju da Mej nema smisla za humor, ali da je izborom DŽonsona pokazala upravo suprotno“.
Šef Komiteta za međunarodne odnose ruske Dume Aleksej Puškov je rekao da Filip Hamond „ima bolne antiruske komplekse“ i da se nada da to nije slučaj sa DŽonsonom.