Kada kardinali izaberu novog papu nakon pregovora iza vrata u Vatikanu, onda se ispušta oblak belog dima. Kada se lideri EU sastanu u Briselu kako bi podelili vodeće funkcije u bloku objave saopštenje za javnost.
Osim toga, ova dva procesa su izuzetno slična, piše Politico.
Sutra se 27 lidera EU sastaje u Briselu i trebalo bi da potpišu tri nominacije za glavne pozicije. Pregovarači koji dogovaraju najviše pozicije u Evropskoj komisiji, Evropskom savetu i spoljnopolitičkoj službi u utorak su utvrdili ali ne i zapečatili kandidature – Nemica Ursula fon der Lajen, Portugalac Antonio Kosta i Estonka Kaja Kalas.
Ovo je „nedemokratsko na više nivoa“, rekao je Alberto Alemanno, profesor prava EU na HEC Paris.
Pravila za izbor novog rukovodstva EU su uglavnom nepisana. Baš kao papska konklava, oni su zasnovani na dugogodišnjim tradicijama i džentlmenskim sporazumima. U Rim neki ulaze kao kardinali, a izlaze kao biskupi.
U Brisel, neki ulaze kao bivši nacionalni lideri, a odlaze kao visoki zvaničnici EU.
Kada lideri EU razrade zagonetku o najvišim poslovima, moraju samo da „uzmu u obzir“ rezultate evropskih izbora, iako je 373 miliona građana imalo pravo da glasa u jednoj od najvećih svetskih demokratskih vežbi – a glasači u Francuskoj, Nemačkoj i na drugim mestima su se opredelili za grupu poslanika koja je znatno konzervativnija i evroskeptičnija od prethodne klase.
Dok će svih 27 nacionalnih lidera biti u sali u četvrtak, grupa koja donosi odluke je daleko manja i predstavlja predizborni odnos snaga. Šest pregovarača iz tri političke grupe – desnog centra, socijalista i liberala – već se složilo oko troje lidera i očekuju da će ostali potpisati sporazum kasnije ove nedelje.
Postoji mnogo nepisanih pravila, rekao je Stiven Van Heke, profesor evropske politike na Katolički Univerzitet u Leuvenu, Belgija. Lideri uzimaju u obzir političku, geografsku i rodnu raznolikost kandidata.
Pravila „nisu napisana ni u jednom ugovoru, ali čine zagonetku mnogo težom“, dodao je Van Heke.
Mađarski populistički premijer Viktor Orban obrušio se na vest da je šest pregovarača već postiglo dogovor, rekavši: „Visoki zvaničnici EU treba da predstavljaju svaku državu članicu, a ne samo levičare i liberale!“
Odbijanje Orbana i drugih kritičara briselskog autoriteta za pregovaračkim stolom – uprkos dobicima na izborima u junu – zasnovano je na „pretpostavci pro-EU frakcija da samo one poseduju projekat“, rekao je Alemano.
„Ovaj nedemokratski način postupanja može imati spektakularne rezultate“, dodao je on, „jer može otuđiti ’krajnje desničarske’ stranke i čak ih ujediniti“.
Zakulisne ponude
Najveća politička grupacija nakon izbora za EU – trenutno Evropska narodna partija, partija Fon der Lajen – može da predloži kandidata za predsednika Evropske komisije.
Ova ideja o Spitzenkandidatu, ili vodećem kandidatu, trebalo bi da pomogne evropskim biračima da imaju direktniji uticaj na to ko će voditi Komisiju.
Socijalisti, druga najveća grupa, tada su predložili Kostu za predsednika Evropskog saveta, dok su liberali predložili Kaju Kalas za šeficu za spoljnu politiku i bezbednost EU.
Tokom 2019, lideri EU su odlučno odbili glavnog kandidata EPP-a Manfreda Vebera, iako je bio iz najveće grupe nakon izbora. Ovog puta, Fon der Lajen se nije kandidovala za mesto u Evropskom parlamentu, tako da čak ni Nemci nisu mogli direktno da glasaju za vodećeg kandidata EPP.
Predsednika Evropskog parlamenta bira 720 evropskih poslanika. Ali u praksi, ovaj posao uzimaju u obzir i lideri prilikom podele najviših poslova. Cilj je da se petogodišnji mandat podeli na pola tako što će se dozvoliti da sadašnja predsednica Roberta Mecola (EPP) nastavi sa radom 2,5 godine, a zatim preda funkciju nekom iz reda socijalista.
Takva „unapred pripremljena“ predaja na pola parlamentarnog mandata je problematična, smatra Ken Godfri, izvršni direktor Evropskog partnerstva za demokratiju, mreže civilnog društva koja se zalaže za demokratske vrednosti.
Drugi neformalni faktor koji treba uzeti u obzir je geografija.
Četiri najviša radna mesta u EU trebalo bi da budu podjednako podeljena između različitih regiona bloka. U sadašnjem planu, i Kosta (iz Portugala) i Mecola (sa Malte) predstavljaju jug.
Fon der Lajen je iz Nemačke, dok je Estonka Kalas je istok EU. Ovaj paket takođe obezbeđuje ravnotežu između manjih i većih zemalja članica EU, kao i između starijih i novijih država članica – kriterijume koji su manje važni od ukupnog geografskog balansa, ali se ipak uzimaju u obzir.
U teoriji, svaka slagalica za vrhunski posao počinje od nule. Ali lideri znaju svoju istoriju. Na primer, ovog puta bi bilo teško tražiti još jedan vrhunski posao za belgijskog ili luksemburškog političara s obzirom na to koliko su vrhunskih poslova imale države Beneluksa (Belgija je imala dva predsednika Evropskog saveta – Hermanu Van Rompej i Šarl Mišel, Luksemburžanin Žan-Klod Junker je bio šef Evropske Komisije, a odlazeći holandski premijer Mark Rute je upravo dobio najviši položaj u NATO-u).
Treće nepisano pravilo jeste ravnoteža polova. U prošlosti se to često svodilo na to da se barem jedna žena uključi u paket najboljih poslova. U sadašnjem planu bile bi tri žene i jedan muškarac.
Možemo li se svi slagati?
Loš odnos između Fon der Lajen i Šarla Mišela nije nešto što lideri žele da se ponovi. Tenzije između Fon der Lajen i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela su manje očigledne – ali su postale vidljive kada se par nije složio oko toga kako da se nosi sa ratom u Gazi.
Kosta ima dobre radne odnose sa skoro svim liderima EU, uključujući i Fon der Lajen.
Ipak, EPP i socijalisti nisu se složili oko vremena koje će Kosta služiti. Mandat predsednika Saveta zvanično je 2,5 godine i onda ga moraju obnoviti lideri EU, a svaki predsednik Saveta do sada je imao dva mandata.
Međutim, EPP je želela da podeli posao, da potencijalno dovede lidera EPP-a za drugu polovinu mandata – što je izazvalo ljutnju socijalista. Šest pregovarača se sada složilo da „kada je u pitanju drugi mandat predsednika Evropskog saveta, namera je da se sledi ustaljena praksa“, rekao je diplomata EU.
Konačno nepisano pravilo jeste ko treba da odlučuje u procesu. U teoriji, na Mišelu je da vodi pregovore. Kada su se prošle nedelje sastali lideri EU, bilo je očigledno da je on po strani. „Od početka je bilo jasno da će lideri uzeti ovo u svoje ruke umesto da to prepuste Mišelu“, rekao je jedan zvaničnik EU, želeći da ostane anoniman.
Sada je šest pregovarača Mišelu predstavili gotovu stvar, o čemu ga je obavestio francuski predsednik Emanuel Makron (jedan od šestorice).
„Mišelov manevarski prostor bio je veoma ograničen“, rekao je Van Heke. „Ovo je trenutak kada zemlje EU žele da iskoriste uticaj koji imaju na Fon der Lajen, da obezbede dobre portfelje ili utiču na politiku“.
Po strani je i italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja je bila ljuta zbog isključenja iz pregovora. Socijalisti, a posebno Šolc, nisu želeli da uključe njenu grupu evropskih konzervativaca i reformista (ECR) u pregovore, uprkos tome što je ECR postala treća najveća grupa u Evropskom parlamentu, ispred liberala.
Socijalisti su „veoma otvoreno rekli svojim biračima da neće sarađivati“ sa desničarskim partijama, rekao je Godfri. „Mnogi ljudi glasaju za njih na osnovu toga. Oni ne mogu da odustanu od toga.“
Meloni je do sada dobijala izveštaje o napretku razgovora, pa bi u četvrtak na sastanku lidera EU mogla da protestuje zbog pregovora iza zatvorenih vrata.
Ako stvari ponovo postanu nezgodne, Mišel uvek može da pribegne srednjovekovnoj metodi da primora kardinale da izaberu novog papu – dajući im samo hleb i vodu, zaključuje Politico.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.