Izbor Trampa izazvao rast prinosa na obveznice

Novoizabrani predsednik SAD predstavio se znatno pomirljivijim tonom, kojim je zamenio nepomirljivu retoriku iz perioda kampanje. Zahvaljujući tom zaokretu, investitori već zanemaruju njegova ranija obećanja u vezi sa rastom, smanjenjem poreza, investicijama u infrastrukturu i finansijsku deregulaciju, po gotovo realnoj vrednosti. Ova kombinacija poverenja u snažniji rast i očekivanja u vezi sa skokom inflacije, zasnovana na fiskalnom stimulansu finansiranog dugovanja, uticali su na to da prinosi državnih obveznica razvijenih tržišta dramatično porastu. Tako su, recimo, u Sjedinjenim Državama, prinosi na državne obveznice sa desetogodišnjim rokom dospeća dostigli nivo od 2,22 odsto, dok se hartijama od vrednosti oročenim na 30 godina trgovalo iznad granice od tri odsto. Zanimljivo je, takođe, da su dvogodišnji prinosi, koji su bolji pokazatelj kratkoročne politike Federalnih rezervi, probili su granicu od jedan odsto, što nije zabeleženo već nekoliko godina unazad. Kada je reč o Federalnim rezervama, sada se sa sigurnošću od 92 odsto procenjuje da će na sastanku u decembru, podići referentnu kamatnu stopu. To je znatan pomak u odnosu na procenu od 40 odsto koliko su trejderi davali tom scenariju odmah posle saopštavanja uznemirujućih rezultata izbora. Kako će fiskalna ekspanzija, najverovatnije, biti finansirana većim budžetskim deficitom, Federalne rezerve bi mogle da nastave sa politikom finansijske represije, u kojoj su kamatne stope veštački održavane na niskim nivoima, a sve u nameri da se i troškovi pozajmljivanja ne povećavaju.

Kao što smo ustanovili, dok je Tramp – kandidat, možda, imao dobar razlog da tvrdi da SAD predstavlja „mehur ekonomiju“, Tramp – predsednik, će imati veoma malo motiva da bude faktor koji će takvo stanje izazvati. Utoliko pre što izgledi za kretanje inflacije izazvane dugovanjima, koji predstavljaju pretnju za američku ekonomiju, u periodu posle finansijske krize nisu predstavljali snažan faktor za korekciju kamatne stope u SAD. Osim toga, predložena politika o trgovinskim barijerama i imigraciji, koja je bila glavni razlog za zabrinutost investitora, teško da može da predstavlja impuls rastu. Ali, treba biti fer i konstatovati da će vreme pokazati da li će ovakva politika biti žrtva pomirljivog stava. I dok finansijska tržišta zemalja u razvoju, „nisu pozvana na zabavu“, dramatičan rast kamatnih stopa i dolara uzazvali su zabrinutost, zbog spoljnog duga, u državama poput Rusije i Brazila. Kao rezultat takvih kretanja, cena brazilskog CDS, za osiguranje petogodišnjeg suverenog duga Brazila izraženog u dolarima, porasla je sa niskih 245, na 312 baznih poena. Za Moskvu, koja se verovatno raduje „otopljavanju“ odnosa sa Belom kućom koja bi mogla da ublaži višegodišnje sankcije protiv Rusije, takođe nema olakšanja. Cena suverenih obveznica, denominovanih u dolarima, sa rokom dospeća 2042. godine, pala je sa 119, na nivo od 106. Ako je iz dosadašnje prakse moguće izvući pouku, i ako se iz prethodno navedenih razloga rast prinosa u SAD preokrene, ova tržišta bi u bliskoj budućnosti mogla da predstavljaju neodoljivu priliku za investitore u obveznice.

Autor je trgovac fiksnim prinosima u Sakso banci