Izbori i ratovi: Svet u 2024. godini

Često nije bilo načina da se to zna, pa sam ih podsećao da sam ja direktor planiranja politike, a ne predviđanja.

Bez obzira na to, predviđanje može da bude korisna intelektualna vežba koja će nam dobro doći u godini pred nama.

Gotovo je izvesno da će predsednički izbori u Sjedinjenim Državama u novembru biti najvažniji događaj u 2024.

Svakako, ovi izbori su uvek značajni s obzirom na moć i uticaj Amerike.

Ali ono što ove izbore čini fundamentalno drugačijima je to što će na njima, svi su izgledi, razlike između kandidata glavnih stranaka daleko premašivati njihove sličnosti.

Pod pretpostavkom da će predsednik Džo Bajden i bivši predsednik Donald Tramp osvojiti nominacije svojih stranaka, ishod izbora će biti od velikog značaja, kako za SAD tako i za svet.

Sigurno je da postoje neke sličnosti između Bajdena i Trampa.

Ni jedan ne veruje u slobodnu trgovinu, iako je Tramp, za razliku od Bajdena, u potpunosti protekcionista.

Obojica zagovaraju veću ulogu vlade u ekonomiji. Obojica su želeli izlazak iz Avganistana. Takođe se slažu da je potrebno zauzeti čvrst stav prema Kini, naročito kada je reč o trgovini i ulaganju u ključne tehnologije.

Ali, razlike su daleko veće. Bajden je karijerni političar koji veruje u demokratiju, prihvata njena pravila i spreman je da radi izvan stranačkih okvira kako bi se došlo do kompromisa koji će biti korisni za zemlju.

Tramp je autsajder koji je žestoko pristrasan i odbija politička pravila (kao što je prihvatanje izbornog poraza), često stavljajući sebe ispred demokratije u zemlji.

Bajdenov spoljnopolitički pristup je usredsređen na američke saveznike, koje smatra velikim izvorom komparativne prednosti za SAD.

Tramp na saveznike gleda više kao na ekonomske konkurente i one koji isušuju američku blagajnu.

Dok Bajden ovo razdoblje istorije vidi kao takmičenje između demokratije i autokratije, tvrdeći da Amerika treba da pomogne svojim demokratskim prijateljima širom sveta, Tramp se bolje slaže sa autokratama i deluje da im zavidi na njihovoj političkoj kontroli.

Lista pitanja po kojima se njih dvojica znatno razlikuju je dugačka, a uključuje klimatske promene, imigracionu politiku i pristup abortusu, da navedemo samo nekoliko.

Za sada, Tramp se može smatrati favoritom. Njegova politika i ličnost se bolje uklapaju u ovu populističku eru.

Bajdena opterećuje percepcija da je previše star, kao i inflacija i nepopularan priliv migranata.

Najveće pitanje koje se nadvija nad Trampom je u kojoj meri će se njegovi zakonski problemi pretvoriti u političke probleme.

Ali, Amerikanci ove jeseni neće glasati samo za predsednika. Njihovi glasovi će odlučiti i da li će Kogres kontrolisati ista stranka.

Gornji dom, Senat, je za sada u rukama demokrata, dok republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu. Velika je verovatnoća da će posle novembra stvari biti obrnute.

Ako Tramp pobedi, Predstavnički dom pod kontrolom demokrata mogao bi da bude najznačajnije ograničenje njegove moći na saveznom nivou, osim ako se ne pokaže da je Vrhovni sud više konzervativno nego ideološki nastrojen.

Ako Bajden pobedi, Senat pod kontrolom repubikanaca bi mogao veoma da mu oteža posao.

Pored SAD, tokom 2024. biće održane desetine izbora širom sveta.

Prvi veliki će biti na Tajvanu sredinom januara. Ankete predviđaju tesnu trku, u kojoj blagu prednost ima predsednički kandidat vladajuće Demokratske napredne stranke Vilijam Lai.

Ali, najvažnije je što ni jedan od kandidata ne deluje željno da uradi nešto nepromišljeno poput proglašenja nezavisnosti.

Ipak, ako Lai postane naredni predsednik Tajvana, Kina će verovatno odgovoriti povećanjem vojne, ekonomske i političke prinude na ostrvu.

Dva meseca kasnije i u Rusiji će biti održani predsednički izbori. Verovatno ništa nije lakše predvideti nego da će Vladimir Putin osvojiti još jedan mandat.

Još jedno lako predviđanje je da će novi predsednik Meksika biti žena, nakon što birači izađu na glasanje u junu. Dva vodeća kandidata su žene, levo orijentisane, čije su kampanje zasnovane na platformama kojima bi se najvećim delom nastavila politika odlazećeg predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora (AMLO).

Ova godina će takođe, ne malim delom, biti definisana ratom između Rusije i Ukrajine.

Malo je verovatno da će treća godina ovog rata biti odlučujuća. Ni jedna strana ne može da nametne svoju volju na bojnom polju, i ni jedna nije sklona pregovorima.

Ukrajina nije spremna da prihvati ništa manje od potpune obnove njenih granica iz 1991. Mogla bi, međutim, da bude primorana da usvoji više odbrambenu strategiju pošto je vojna podrška Zapada redukovana.

Deluje da je Putin uveren da će vreme umanjiti odlučnost pristalica Ukrajine na Zapadu. Konkretno, Putin čeka da vidi da li će Tramp pobediti, a u tom slučaju predviđa, s dobrim razlogom, da će američka vojna i ekonomska pomoć Ukrajini naglo opasti, ako ne bude i potpuno obustavljena.

Tu je zatim rat između Izraela i Hamasa, koji traje treći mesec. U nekom trenutku, intenzitet rata će donekle izbledeti i ustupiti mesto izraeskoj okupaciji Gaze ispresecanoj periodičnim nasiljem.

Šta će uslediti u Gazi i na okupiranoj Zapadnoj obali u velikoj meri će biti određeno izborima u Izraelu koji će gotovo sigurno biti održani 2024.

Ako premijer Benjamin Netanjahu i vlada njegovih istomišljenika ostanu na vlasti izgledi za diplomatiju će biti sumorni.

Međutim, ukoliko bude izabrana više centristička vlada, otvorile bi se diplomatske mogućnosti za SAD i njihove arapske partnere, iako bi svaka diplomatska perspektiva bila ugrožena ako se rat proširi na Liban ili čak Iran.

Kada je reč o Kini i američko-kineskim donosima, mala je verovatnoća da će 2024. biti godina dramatičnih promena.

Kineski zvaničnici su uglavnom fokusirani na ekonomiju i ne žele sukob sa SAD koji bi mogao da dovede do dodatnih kontrola izvoza i ograničenja investicija.

Poput Rusije, Kina će samo jednim okom biti fokusirana na američku politiku, iako su mnogi u Kini manje uvereni da bi Trampova pobeda nužno bila u interesu Kine.

Najveći događaj koji će uslediti posle američkih izbora verovatno će biti godišnja Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP29), koja će se održati u Azerbejdžanu.

Podjednako je verovatno da ovo okupljanje neće doneti rezultate koji bi značajno doprineli obuzdavanju krize.

Na poslednjem, ali ne najmanje važnom, mestu je Argentina, u kojoj je novi predsednik predizbornu kampanju vodio na platformi radikalnih promena.

Istorija ukazuje da kada autsajderi postanu insajderi, realnost često ublaži ono što urade. Naravno, Tramp je dokaz da to nije uvek tako. Takvi izuzeci su jedan od razloga što su predviđanja toliko teška.

Autor je predsednik Saveta za spoljne poslove. Njegova najnovija objavljena knjiga je: “Zakon o obavezama: Deset navika dobrih građana” (Penguin Press, 2023).

Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org