„Izbori koji bi mogli da uzdrmaju politički pejzaž“: Danas opšti izbori u Holandiji

Izbori koji mogu zemlju da izvedu na drugačiji kurs

Od Kuće Ane Frank u Amsterdamu do ostrva holandskih Kariba, više od 13 miliona birača će glasati između 7.30 i 21 sat na izborima koji bi mogli izvesti zemlju na drugačiji kurs nakon četiri uzastopne vlade Rutea, piše Gardijan.

Poslednje ankete ukazuju na porast podrške krajnje desnoj Partiji slobode (PVV) Gerta Vildersa. Poslednje dane kampanje obeležila je diskusija o taktičkom glasanju i mogućim koalicionim aranžmanima.

Liderka liberalne Narodne partije za slobodu i demokratiju (VVD), Dilan Iesilgoz-Zegerius, načinila je presedan rekavši da bi radila sa Vildersom ako njena stranka dobije najviše glasova – iako je u utorak odbacila mogućnost da ga podrži kao premijera ako bi osvojio mandat.

„Ne vidim da će se to desiti“, rekla je ona holandskom radiju. „Holandiji treba lider koji može da ujedini zemlju… koji je za sve Holanđane, koji može da vodi našu zemlju na međunarodnom planu. Takođe ne vidim da bi gospodin Vilders mogao da dobije većinu“.

Ako VVD trijumfuje, Ješilgoz-Zegerijus, inače bivša izbeglica koja se zalaže za strožiju kontrolu migracija, mogla bi da postane prva žena premijerka Holandije.

Frans Timermans, bivši teškaš EU koji se vratio u Holandiju da vodi savez zelene levice i laburista, apelovao je na glasače izbegavaju vladu u kojoj bi krajnja desnica igrala ulogu.

Piter Omcigt, lider Novog društvenog ugovora (NSC) – nove stranke desnog centra koja se bori za bolju upravu i kontrolisanu imigraciju – takođe je rekao da neće ući u koaliciju sa Vildersovom strankom.

Manifest PVV-a poziva na „zaustavljanje” imigracije, zabranu islamskih škola, džamija i Kur’ana. Poslednja vlada je pala u julu zbog pitanja tražilaca azila.

U svakom sluičaju, ovi izbori će promeniti holandski politički pejzaž, ocenjuje se.

„Dve stvari koje možemo da očekujemo jeste da nam više neće ostati nijedne ‘velike’ stranke i velika volatilnost, zbog čega je izuzetno teško davati bilo kakvu vrstu predviđanja o ishodu“, rekao je Leoni de Jonge, docent za evropsku politiku i društvo na Univerzitetu Groningen.

Tom Louverse, vanredni profesor na Institutu političkih nauka Univerziteta u Lajdenu smatra da činjenica da tesna borba između četiri stranke znači da su moguće i desničarska koalicija i koalicija levog centra na čelo sa Timermansom.

Dok VVD vodi u anketama, blisko ga prate PVV, GreenLeft/Laburisti i Omtzigtov NSC.

„Videli smo prilično pomeranja tokom prošle nedelje, kada je PVV dobijao, a NSC gubio tlo pod nogama“, rekao je Louverse.

Još jedno veliko pitanje je nepoverenje u vladu, nešto što profesor političkih nauka sa Univerziteta u Amsterdamu Tom van der Meer naziva „krizom poverenja“ jer potiče od niza vladinih skandala.

I među biračima manjinske etničke pripadnosti i onima koji podržavaju krajnje desničarske stranke, kaže sociolog sa Univerziteta Utreht Marsel Lubers, mnogi Holanđani ne osećaju da se njihov glas čuje.

Netherlands, national parliament election today:

10:30 AM CET turnout (estimated by Ipsos)

2006: 15%
2010: 13%
2012: 13%
2017: 15%
2021: 30% (polls were open for three days due to the COVID pandemic)
2023: 14%#NederlandKiest #verkiezingen2023 #stemmen pic.twitter.com/vle0XA5MkZ

— Europe Elects (@EuropeElects) November 22, 2023

„Među biračima imigrantskog porekla, velika većina smatra da njihovi interesi nisu dobro zastupljeni u politici, ali to takođe vidimo među veoma velikom grupom bez imigrantskog porekla koja glasa za stranke protiv imigracije“, rekao je on.

Izbori bi, međutim, mogli da uzdrmaju stvari. „Izbori imaju tendenciju da povećaju poverenje, ljudi prepoznaju da ih političari slušaju, ali, što je još važnije, ljudi su u stanju da osiguraju da sastav donjeg doma ponovo bude u skladu sa njihovim ciljevima i njihovim vrednostima“, rekao je Van der Mer.

„I ljudi su spremniji da prihvate, pa čak i oproste novoj grupi političara što nisu mogli odmah da reše probleme“.

Rozemarijn Lube, iz EenVandaag research kaže da je odluka Vildersa da zauzme nešto umereniji ton poslednjih nedelja možda ubedila neke birače da ga podrže.

„Postoje ljudi koji zaista žele desničarsku stranku, ne sa Timermansom, i oni strateški podržavaju PVV“.

Ukazuje da iskustvo sa poslednjih izbora pokazuje da je 10 odsto ljudi izabralo za koga će glasati poslednjeg dana ili čak u glasačkoj kabini. „Neizvesnost birača, konačna debata, strateško glasanje i izlaznost biće odlučujući faktori“.

Prema poslednjoj anketi I&O Research-a od utorka, 63 odsto ljudi još nije bilodonelo konačnu odluku o tome za koga će glasati.

Na poslednjoj izbornoj debati u utorak uveče, Vilders je bio na udaru žestokih napada sa svih strana. Tvrdio je, uprkos kritici islama, da bi da mu se ukaže prilika da bude premijer tu ulogu obavljao za sve Holanđane.

Ješilgoz-Zegerijus pak smatra da niko u to ne veruje. „Mislim da Vilders ni sam u to ne veruje“.

With 26 parties running in this election, this is what the Dutch ballot paper looks like.

It’s huge and it was hard to fold this biggy in again.

And in the Netherlands we vote with a RED pencil. We colour the box next to ONE candidate of the party we want to vote for.#nlkiest pic.twitter.com/YyVjO3t2hP

— Nassreddin Taibi (@Nassreddin2002) November 22, 2023

„Ako iskreno pogledate Vildersove ideje, oni isključuju Holandiju od sveta, bankrotiraju zemlju… i kazuju da određene grupe ljudi ovoj državi ne pripadaju. Čak i ako pocepa svoj manifest, ne verujem mu“.

Rob Jeten, lider liberalno-demokratske stranke D66, kasnije se založio za vrednost migracije i internacionalizma i optužio Vildersa da koristi strance kao „žrtvenog jarca“ za svoj „politički model“.

„Ljudi turskog ili surinamskog porekla sede na svojim sofama i pitaju se: ’Da li ja ovde pripadam?‘, naveo je i dodao: „Uvek ću se opirati netolerantnoj politici“.